petak, 26.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:11

Kako finansirati infrastrukturne projekte?

Autor: Dubravka Đedovićpetak, 08.06.2012. u 22:00

Stopa zaduženosti Srbije dostigla je zakonom predviđen maksimum– 44,5 od predviđenih 45 odsto. Tajbroj je relativno daleko od 60 odsto koliki je kriterijum za zemlje koje žele da pristupe evrozoni. Sa druge strane, imajući u vidu posledice dužničke krize u Evropi, ne bi bilo uputno da buduća srpska vlada podiže dozvoljenu stopu zaduženosti.

U poslednjih nekoliko godina završeno je nekoliko infrastrukturnih projekata: aerodrom Beograd, rekonstrukcija ulica i tramvajskih šina u Beogradu, mostovi Beška, Ada i Gazela, severni krak Koridora 10, deo železničkog koridora. Mnogo projekata je započeto: južni deo putnog Koridora 10, obilaznica oko Beograda, rekonstrukcija škola i institucija za istraživanje. Ostaje veliki broj projekata koje tek treba realizovati: putni i železnički pravci prema Crnoj Gori i Rumuniji, železnički Koridor 10, unapređenje plovnosti Save i Dunava. Srpska elektroprivreda i komunalni sistemi su područja koja treba modernizovati.
Strategija „Srbija 2020” predviđa niz prioritetnih sektora u koje treba ulagati da bi se ostvario održivi ekonomski rast. Bez razvijene infrastrukture nemoguće je privući strana ulaganja i stvoriti uslove za unapređenje konkurentnosti nacionalne ekonomije.

Da bi finansirala infrastrukturu Srbija se do sada uglavnom direktno zaduživala. Uskoro će morati da počne da primenjuje idruge oblike finansiranja, uključujući privatni sektor. Zbog toga je neophodno razviti javno-privatna partnerstva koja predstavljaju dugoročne ugovore između javnih i privatnih partnera, a najčešće se primenjuju pri finansiranju kapitalnih projekata od javnog značaja kao što su autoputevi, mostovi, tuneli, postrojenja za proizvodnju električne energije, vodovodna mreža, tretman otpadnih voda, odlaganje otpada, bolnice, škole itd. Privatnom partneru država poverava upravljanje onim rizicima za koje ona ima manje iskustva, kao što su izgradnja, finansiranje i održavanje infrastrukture. Da bi finansirao skupe projekte privatni partner je prinuđen da traži zajmove i garancije od finansijskih institucija. Te institucije će pre odluke o finansiranju razmatrati tehničku i ekonomsku opravdanost projekta i jasnu pravnu strukturu koja je u stanju da upravlja investicionim partnerstvom. Prihode privatnom partneru obezbeđuju korisnici usluga (ukoliko je u pitanju izgradnja infrastrukture sa mogućom naplatom korišćenja) ili javni partner putem unapred određene cene.

Da bi razvila javno-privatna partnerstva, Srbiji je pre svega potrebna stabilna politička klima i usklađen pravni okvir koji će dovesti do podizanja kreditnog rejtinga zemlje i jeftinija finansijska sredstva. Otpočinjanjem pregovora sa EU očekuje se nastavak stabilizacije političke situacije, a samim tim i dalja usklađenost pravnog okvira sa standardima EU.

Neki vitalni zakoni već su doneseni kao što je Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama koji je unapredio zakon iz 2003. Donet je Zakon o komunalnim delatnostima kojim je uređeno javno-privatno partnerstvo u oblasti komunalnih usluga kao i Zakon o javnoj svojini kojim su stvoreni imovinsko-pravni preduslovi za realizaciju javno-privatnih partnerstava.

Dosadašnja iskustva sa projektima ovoga tipa bila su prilično loša – od pet zaključenih ugovora u oblasti rudarstva i izgradnje autoputeva samo jedan je ostao na snazi. Novi zakon donosi rešenja koja do sada nisu postojala, kao što su: eksplicitno osnivanje društva posebne namene koje nije javno preduzeće; mogućnost realizacije javno-privatnih partnerstava kako na republičkom, tako i na nižim nivoima vlasti; mogućnost realizacije projekata u novim sektorima poput obrazovanja; mogućnost zalaganja prava iz javnih ugovora u korist finansijera; mogućnost plaćanja u stranoj valuti što može biti od posebne važnosti za smanjenje kursnog rizika finansijera.

Iako je pravni okvir poboljšan, izazovi i dalje postoje: usvajanje izmena i dopuna Zakona o javnim nabavkama i njihova usklađenost sa novim pravnim okvirom; formiranje Komisije za javno-privatna partnerstva koja treba da odobri svaki projekat i ugovor sa privatnim partnerom. Kompetentnost zaposlenih u ovoj komisiji biće od izuzetnog značaja kao i stručnost njenih finansijskih i pravnih savetnika.

Za Srbiju koja nema iskustva u razvoju projekata ovoga tipa bitno je da na početku izabere one projekte koji su tehnički manje složeni, a koji imaju visoku stopu profitabilnosti. Dosadašnji projekti bili su loše pripremljeni i neisplativi za privatnog partnera, što je dovelo do velike štete za javni i privatni sektor. Realizaciju projekata javno-privatnog partnerstva u Srbiji trenutno otežava i visok kreditni rizik zemlje koji poskupljuje ulaganja i cenu usluga za krajnje korisnike.

Priprema i realizacija projekata ovoga tipa potrajaće i teško da će ovaj model finansiranja zaživeti brzo. Do tada je neophodno da projekte sa visokim tehničkim i finansijskim rizikom država nastavi direktno da finansira.

*Stručnjak Banke EU za finansiranje javnih i infrastrukturnih projekata u Srbiji i zemljama zapadnog Balkana


Komentari4
625a4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

mirko b.
Ono što državni kadrovi nisu sposobni da sprovedu iako u rukama imaju i štap i kanap stalno prebacuju na nekog drugog kao na strane investicije, tudje fondove, privatno i javno partnerstvo banke i tako dalje. Mora se javno reći da država i njeni kadrovi neće i nesmeju biti korumpirani već da će biti najstroži kontrolori tih pšasti. Neko napisa da beogradski funkcioneri nemaju interesa da se most na dunavu brzo završi zbog cene zemlje. Verujem da postoje takve kombinacije i da država mora odreagovati svuda tamo gde takve radnje prepozna. Svima koji su na vlasti krivi su oni koji su bili pre njih ili nisu mogli da neke odluke sprovedu zbog nekih. Kojih nekih? Ko može državu i njenu vlast da spreči da kažnjava lopove i da ne sprovodi zakone u interesu svojih gradjana. Mnogi u vlasti su pokazali da ih gradjani ne interesuju. Oni su na vlasti zbog sebe pa kad napune svoje džepove dat će nešto svojim pristalicama. Uostalonm analizirajte ko se i kako obogatio zadnjih 10 ili 20 godina.
Igor
Poenta je da se putem kreiranja JPP-a troskovi drzave smanje kao i javni dug, a nastavi izgradnja preko potrebne infrastrukture. Taj model finansiranja se vec dugi niz godina sa uspehom primenjuje u svetu pa bi bilo dobro poceti primenjivati ga i kod nas da bi se smanjio deficit i javni dug zadrzao na prihvatljivom nivou. Problem je, kao sto navodi autor, kako pripremiti i izabrati projekte koji ce biti dobri primeri i utabati put ostalim kompleksnijim projektima. I kako finansirati ostale u medjuvremenu uzimajuci u obzir makroekonomske probleme. Jeftini krediti su jedna opcija jer sopstvenih prihoda nemamo a investicije u svakom slucaju pozitivno uticu na privredni rast i zaposlenost. Privuci direktna strana ulaganja je jedna od opcija, mada ne toliko za slucaj finansiranja opste infrastrukture od javnog znacaja.
Mirko Petrovic
Kada je gradnja mosta od Borce do Zemuna u pitanju, sve je jasno osim cinjenice da su nadzor i koordinacija radova povereni gradu Beogradu koji sve koci i usporava a kredit je uzela drzava Srbija jer grad Beograd nije zainteresovan da se taj most uradi brzo zbog toga sto bi pala vrednost jos neprodatog zemljista na levoj obali Save u zoni Novog Beograda, Zemuna, Surcina i Batajnice. Zasto je bitan ovaj most ne samo za preko 200.000 gradjana Beograda sa leve obale Dunava kojima je kad je zastoj na Pancevcu prva bolnica u Zrenjaninu, nego i zbog toga sto je gore pominjani kredit odobren jos pre 2 godine a deo koji po Ugovoru pripada Srbiji iznosi oko 65 miliona evra i garantuje u tom iznosu izradu delova za most i zaposlejavanje oko 1500 nasih radnika. Sa jedne strane imate veliku nezaposlenost i slobodna sredstva od oko 65 miliona evra na koje se racuna ogromna kamata a sa druge strane ineterese 4 do 5 privilegovanih gradjana Srbije kojima gradnja mosta kvari planove o skupoj prodaji zemljista.
Profesor
Cenjeni strucnjak isprica sta sve treba da se uradi samo ne kaze gde da nadjeno novac. Odnosno, novac uzeti od banaka, ali ne kaze kako vratiti glavnicu sa kamatom. Misljenja sam da bi urednici trebalo da intervjuisu strucnjake koji bi nas posavetovali kako da otplatimo dosadasnje kredite i smanjimo deficit Ovih velikih strucnjaka koji sve znaju sta bi trebalo imamo u Srbiji na pretek. Jos jednom predlog redakciji, molim vas nadjite strucnjake koji ce nevosmisleno reci kako da vratimo kreditei i izadjemo iz budzetskog deficita.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja