sreda, 03.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 06.05.2012. u 22:00 Zoran Radisavljević

Srpske zadužbine kroz vekove

Манастир Градац, задужбина краљице Јелене (Анжујске), око 1270.

Knjiga „Zadužbinarstvo kod Srba”, koju su objavili Vukova zadužbina i novosadski „Prometej”, kaže autor Slavko Vejinović, rezultat je višegodišnjeg istraživačkog rada. Ona predstavlja njegovu želju da se, kroz sintezu, ukaže na najznačajnije srpske zadužbine, koje na posebno upečatljiv način predstavljaju i objašnjavaju zadužbinarstvo kao bitnu, a, možda, i najznačajniju karakteristiku srpskog nacionalnog bića. Nije mu bila namera da u knjizi prikažem sve srpske zadužbine, osnovane u daljoj i bližoj prošlosti, jer to naprosto nije ni moguće u ovakvom tipu dela.

U ovoj izuzetno dragocenoj knjizi, luksuzno opremljenoj, autor je obuhvatio najstarije zadužbine: Hilandar, Studenicu, Đurđeve stupove, Žiču, Pećku patrijaršiju, Mileševu, Moraču, Sopoćane, Gradac, Visoke Dečane, Ravanicu, Ljubostinju, Manasiju, Kalenić, Ostrog, pa preko fruškogorskih manastira (srpskog Atosa), do novijih, kao što su Vukova zadužbina, zadužbine Ive Andrića, Miloša Crnjanskog, Branka Ćopića, Desanke Maksimović, Dositeja Obradovića, pa sve do Karić fondacije, fondova Borislava Pekića, Madlene Cepter...

Zadužbinarstvo, ta lepa i čista srpska reč, dodaje Vejinović, jasno govori o jednoj velikoj i duboko smislenoj potrebi čoveka da učini dobro delo, da daruje za svoju dušu, da se „oduži Bogu i narodu”. Praveći zadužbine „na polzu naroda svog”, plemeniti ljudi zaveštavali su i ostavljali trajna dobra svom narodu. Sklonost ka zadužbinarstvu, u našem celokupnom društvenom razvoju, imala je trajnu vrednost. Uz slavlje porodičnog svetitelja, zadužbinarstvo u srpskom narodu ima najduži kontinuitet. Zadužbinarstvo kod nas seže duboko u istoriju – do stvaranja srpske srednjovekovne države i vremena slavne dinastije Nemanjića, koji su podarili srpskom narodu nekoliko manastira, izuzetnih zadužbina: Studenicu, Žiču, Pećku patrijaršiju, Mileševu, Sopoćane, Gračanicu, Visoke Dečane... Zadužbinarstvo je imalo veliki značaj za očuvanje kulturnog i duhovnog identiteta srpskog naroda. Zahvaljujući i svojim zadužbinama, Srbi su kroz vekove i vreme – a koje im često nije bilo naklonjeno – sačuvali svoje korene i istorijsko pamćenje.

Zadužbine, naglašava Vejinović, bile su i ostale verni dokaz srpskog umetničkog i graditeljskog stvaralaštva, trajan arhitektonski i slikarski zapis o našim vladarima, duhovnom stanju i sveukupnom društvenom napretku našeg naroda toga doba. U vreme borbe za nacionalno oslobođenje od turskog ropstva, zadužbinarstvo je, suštinski, doprinelo građenju i učvršćivanju ideje o srpskoj državotvornosti i njenom kontinuitetu. Poseban značaj imala je Fruška gora, ili, kako se to često kaže – srpski Atos, na čijem je prostoru, od HV do HVIII veka, iznikla jedinstvena skupina od 16 skladno raspoređenih manastira. Posle Velike seobe Srba, 1690. godine, upravo u ovim manastirima, odjednom su se našle mošti svih nosilaca srpskog srednjovekovnog državnog legitimiteta: cara Uroša Petog Nemanjića u manastiru Jazak, kneza Lazara u Vrdniku, svetih Brankovića u manastiru Krušedol, a u manastiru Fenek neko vreme su se čuvale mošti Svetog kralja Stefana Prvovenčanog. Najvažniji kult koji je nikao u Sremu, upravo se odnosi na svetitelje iz loze Brankovića, a potekao je iz Krušedola, njihovog porodičnog mauzoleja. Naposletku, kultovi u Fruškoj gori ne mogu se ni zamisliti bez snažnog kulta Svetog kneza Lazara, čije su mošti u Velikoj seobi nošene sve do Sentandreje, da bi ih na kraju monasi pohranili u Sremskoj Ravanici (Vrdniku).

Zadužbinarstvo kod Srba, ističe Vejinović, počelo je, naročito, da jača stvaranjem građanskog društva u burnim godinama HVIII veka, čija se aktivnost sve više usmerava ka prosvetiteljstvu i razvoju školstva. Značajan podstrek ostvarivanju tih ideja daje osnivanje Bogoslovije 1749. godine i Gimnazije u Sremskim Karlovcima 1791. godine. Početkom HIH veka, sa slabljenjem moći Otomanske imperije, nastaje period duge borbe za formiranje samostalne srpske države. U gradovima u Srbiji snažnije se oblikuje građanski sloj, koji se sve više bogati, prevashodno baveći se trgovinom i čini okosnicu ekonomske snage. Iz tih redova poticali su radni i pronicljivi pojedinci, ponikli iz naroda, koje je krasila upornost, štedljivost, entuzijazam, velika stvaralačka energija i odanost svom otečestvu.

U toku HH veka, posebno između dva svetska rata, sa puno razloga se može reći da zadužbinarstvo doživljava svoje – zlatno doba. Pored bogatih industrijalaca i veletrgovaca, među zadužbinarima je bilo i uvaženih ministara, uglednih profesora i oficira, crkvenih velikodostojnika i političara. A koliko je u to doba pridavan značaj zadužbinama i njihovoj ulozi na unapređivanju prosvetnih i kulturnih aktivnosti u Srbiji, najbolje može da potvrdi podatak da je pri Ministarstvu prosvete, već 1914. godine, osnovano posebno Zadužbinsko odeljenje. Između dva svetska rata gotovo da nije prošla nijedna godina, a da pri Srpskoj kraljevskoj akademiji, ili Beogradskom univerzitetu, nije osnovana zadužbina ili legat. Na primer, od 65 zadužbina, koliko ih je bilo osnovano pri Srpskoj kraljevskoj akademiji, krajem tridesetih godina prošlog veka, 46 ih je osnovano upravo u međuratnom periodu.

Slavko Vejinović, autor knjige „Zadužbinarstvo kod Srba”, nada se da će, novim zakonskim rešenjima, biti olakšano osnivanje zadužbina i fondacija. Svaku takvu inicijativu treba podržati.

Komentari0
e5343
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja