četvrtak, 17.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:06

Borba za srpsko selo

Autor: Jelena Čalijanedelja, 20.11.2011. u 22:00

Pod krovom najznačajnije naučne institucije Srpske akademije nauke i umetnosti, oko istog problema okupili su se akademici, profesori univerziteta, članovi Privredne komore Srbije, agrarni ekonomisti, pravnici, sociolozi, turizmolozi, jedan glumac (Radoš Bajić) i jedan vladika (episkop šabački Lavrentije).

Njih dvadeset i jedan, svako iz svog domena, a svi zajedno delujući u nedavno osnovanom Odboru za selo SANU, pokušaće da daju svoj doprinos poboljšanju stanja u srpskim selima, koje od tragičnog postaje dramatično, budući da sve veći broj njih već ostaje bez stanovnika.

Odbor za selo SANU već je postojao, ali je u proteklih 15 godina njegovo delovanje prestalo. Na ponovno aktiviranje stručnjake su podstakle, između ostalog, i brojke koje su navedene u obrazloženju osnivanja odbora: od 4.800 seoskih naselja u Srbiji, u njih 1.200 najmlađi stanovnik ima više od 60 godina, u narednih 25 godina nestaće 25 odsto sela. Na birou rada ima oko 3.200 nezaposlenih agronoma sa višom i visokom stručnom spremom i više od 30.000 nezaposlenih mladih stručnjaka sa trogodišnjom ili četvorogodišnjom srednjom poljoprivrednom školom.

Na nedavno održanoj prvoj sednici odbora utvrđene su tematske oblasti kojima će se baviti. Teme su raznovrsne, od formiranje snažnog i dinamičnog sektora poljoprivrede, prehrambene industrije i šumarstva, modernizovanja proizvodnje i prodajnih lanaca, preko sve aktuelnijih razmišljanja o smanjenju posledica klimatskih promena, očuvanju prirodnih resursa poput vode ili zemljišta do brige o svakodnevnom životu seoskog stanovnika, poboljšanju životnog standarda na selu, većoj dostupnosti raznovrsnih usluga, transformaciji seoske kulture. Plan aktivnosti trebalo bi da bude utvrđen do kraja decembra, objašnjava akademik Dragan Škorić, predsednik Odbora za selo SANU.

– Cilj nam je da ukažemo na postojeće probleme, snimimo situaciju, od mesta do mesta, od regiona do regiona, da bismo videli resurse kojima raspolažu, koji su problemi i šta bi se moglo preduzeti. Ima dosta podataka u Privrednoj komori Srbije, ali bez razgovora sa ljudima na terenu ne može se ništa pokrenuti, zato će biti dosta odlazaka na selo. Takođe, nedostaje organizovanost proizvođača na selima. Treba razviti svest kod seljaka da komšiju smatra saradnikom, da udruženi mogu nešto uraditi, a oblici udruživanja mogu biti različiti, od formiranja zadruge pa do nekog većeg sistema. Ovako, oni najčešće ne prodaju direktno svoje proizvode, već preko posrednika koji i ubiraju najveću zaradu – kaže profesor dr Škorić.

Zamišljeno je i da se sa Privrednom komorom organizuje godišnja manifestacija „Izbor najnaprednijeg sela Srbije”, a neki od kriterijuma za izbor bili bi porast nataliteta, broj novih radnih mesta, razvoj školstva i zdravstva u selu, društveni standard građana... Ideja je da se nagradi uspešna zajednica i da se razvija takmičarski duh među selima – objašnjava profesor Škorić.

On ističe da posebnu temu za razmišljanje nameću evropske integracije i pitanje kako da srpsko selo bude konkurentno na evropskom tržištu: kako da seljak koji ima četiri-pet hektara zemlje u Vojvodini bude konkurentan sa italijanskim farmerom koji je primao velike subvencije države poslednjih 20 godina?

– Sve se može uraditi, ako ima dobre volje. Sjenički sir, čija je tehnologija proizvodnje razvijena u jednom projektu Ministarstva za nauku, kao bogomdan je za ukus potrošača u bogatim arapskim zemljama. Zatim, zašto ne bismo imali kao srpski brend rakiju od maline? Za to piće je dobijena tehnologija i ono je odličnog kvaliteta. Naši tehnolozi, takođe, od surutke su napravili oplemenjeni napitak, a imamo potencijala i za organsku proizvodnju. Trebalo bi, inače, da gledamo da ne izvozimo samo sirovine, već da razvijamo i proizvodnju. Razmatraćemo i uvođenje novih biljnih vrsta, u svetu je, na primer, veoma popularan uzgoj biljaka koje se koriste kao energenti, za biomasu. Srbija ima više od pola miliona hektara oranica hektara koje su zapuštene. Zamislite kada bi se to aktiviralo u energetske biljne resurse – ističe profesor Škorić.


Komentari22
7e551
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

mlad iskusan
Dule,je dao lep komentar. Ovo je lep vest iz vise razloga.SANU bi trebala da se bavi ovim pitanjem i da u ovo pitanje ubaci sve strukture koje su od pomoci.To je institucija koja nema dodira sa korupcijom.Selo jeste srpska sansa jer kad nemamo prirodne resurse,industriju,tehnologiju,kad nam privredna grana nije turizam.onda je je realno da se demografska katra promeni i da se nezaposleni vrate korenima i uz obrazovanje i moderno shvatanje u primeni proizvodnje u poljoprivredi,pokrene jedina izvozna privredna grana koja moze najbrze da oporavi par kljucnih egzistencionalnih pitanja(izvoz,standard,nezaposlenost...)Naravno prvo i osnovno sto je potrebno je pogledati sta je potrebno evropi i rusiji u narednih 20 godina i ustremiti se ka tome a da to ne budu samo (sljive i malina).znamo i umemo mnogo vise.Na kraju krajeva ljudima je potreban dostojanstven zivot i rad i dajte mu sansu,jer znace to nas narod da vrati
Maja Rakocevic
Bilo bi divno da ovo zaista zazivi !!Konacno neka ideja! Sve vise nas mladjih (40 god) hoce i zeli da se vrati, ali je problem agrarna politika i slaba cena proizvoda! uradite nesto po tom pitanju pa ce sve zivnuti!
Seljak bez Motike
Odlicna slika buduceg sela u zamislima strucnjaka. Mozda bi bolji efekat imala slika nekog zapustenog seoskog imanja. Seljak, tj. poljoprivredni proizvodjac ne moze da bude bilo ko. Ako neko sada zamislja da ce rodjeni u gradu da se vrate na seljo i poljoprivredu, gadno se varaju. Seoski zivot je naporan. Radni dan traje 14-15 sati i nema slobodnih dana. Na strogo kontrolisanom EU trzistu mali je prostor za novopridosle seljake. Jedino vojvodjanska ravnica i velike povrsine mogu da budu konkurentne. Sela centralne Srbije imaju slabu konkurensku moc. Parcele su male. Veliki procenat obradivog zemljista je nepodesno za obradu masinama, zbog nagiba terena. EU standardima u otkupu mleka, broj krava je drasticno smanjen. Selo koje je imalo 2000-3000 krava pre 30-tak godina, sada ima desetak registrovanih farmi sa 50-tak krava. To jest, u tom selu od 500 domova (2500 seljaka) 70-tih godina, ostace ekonomski sposobno samo nekih 20-tak domova (50-100 seljaka). Zar to nije bio cilj?
посматрач овдашњи
Да ли је могуће да ови исто причају као у време СФРЈ. У Словенији један цвећар је добио 7 милиона евра кредит, Грејс период је три године, а отплата кредита 7 година. По таквим условима кредитирања, а са повољном каматом, и овде би сељак могао нормално да живи и ради.
dragan lučić
Jedan broj ljudi u gradovima je na ivici da pukne. Kao brodolomnici, odrzavaju se na vodi, cekajuci pomoc koje nema. Prepustili bi se vec da je kraj malo brzi. Otisli bi mnogi da pocnu novi zivot, mozda i tezak, ali smislen. Dakle sta bi sprecilo jednu porodicu u ovome? Samoca. Jedino to. Kakve god probleme da imaju, ljudi ih neuporedivo lakse prevazilaze kad su u grupi. Zato dajte pet zidara, dva tesara, dva metalca, elektricara i lekara... Da odu negde i pocnu zajedno. Da njihova deca imaju s kim da se igraju, da naprave nesto kao komunu. I da kazu zbogom ovom neuroticnom unakazenom svetu, bankarima, politicarima, korumpiranim ustanovama, da nadju svoj mir. Mali autarhicni posed na selu je ono sto je omogucilo opstanak kroz vekove i opet ce. Mega urbane oblasti ce prerasti u predvorje pakla. A ja cu imati svoj bunar, svoje mleko, voce, povrce, komsije, psa i macku, internet i petrolejku pod kojom cemo se zezati svaku noc. Satovi ce jedino biti zabranjeni.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja