ponedeljak, 26.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:24

Pogled sa Venerinog brežuljka

utorak, 18.01.2011. u 22:00
Фото Анђелко Васиљевић

Zavod za udžbenike i nastavna sredstva predstavio je juče „Knjigu o penisu” i „Knjigu o vagini” flamanskog psihologa i seksologa Hudele Likens. Autorka je publicista i poznata TV voditeljka, tvorac više naučnih emisija na tamošnjoj televiziji, ambasador dobre volje za Fond Ujedinjenih nacija za stanovništvo, a 1986. izabrana je i za Mis Belgije. Njene knjige (prevod sa holandskog Srđan Nikolić), pripadaju domenu opšteg obrazovanja. Biće najpre interesantne omladincima, a potom i njihovim roditeljima kada dođe vreme da se deci „kažu neke važne stvari”.

Slobodan G. Marković, istoričar i urednik u Zavodu, na jučerašnjoj promociji je naglasio da u zemlji u kojoj je abortus i dalje najčešći vid kontracepcije, ove knjige predstavljaju napor da se seksologija, koja nije dovoljno zastupljena u školskom sistemu, predstavi na savremeni način. Urednik edicije Zefirino Grasi smatra da ove knjige razvijaju ljubav prema ljubavi, i prednjače u borbi protiv stida, a recenzent Žarko Trebješanin je ukazao na vragolast i zabavan autorkin stil, dodajući da knjiga nije moralistička niti kvazinaučna.

Podnaslov Vaših knjiga mogao bi da glasi „Sve što ste hteli da znate a niste smeli da pitate”. Odlučili ste se, dakle, za kontraofanzivu – bolje sprečiti nego lečiti?

Jeste, ali ne samo za prevenciju bolesti. Moj cilj je da upoznam ljude sa drugim načinom na koji može da se predstavi svoje telo i seks. Okruženi smo temama o seksu na internetu, MTV kanalu, ali uvek na isti, agresivan način. Seksualnost je dobila loš imidž i treba nam protivteža. Da upoznamo svoje, ali i partnerovo telo, pa onda da gradimo intimu, da se upoznajemo, i spoznajemo šta volimo i šta nam prija.

Navodite rezultate ankete u kojoj tri četvrtine Belgijanki smatra da su društveni tabui vezani za seks doprineli njihovom neznanju. Šta se onda promenilo na tom polju danas, 40 godina posle seksualne revolucije?

Promenilo se mnogo toga. Možemo da pričamo o ovim temama, i žene mogu da uživaju u seksu. Problem je što mi idemo prebrzo. Moje ćerke imaju 13 godina i ne bih da ih sutra partner prisiljava na seks. Kada sam pisala knjigu saznala sam da većina žena u Belgiji ne zna gotovo ništa o najintimnijem delu svog tela. Jedan razlog je što se ta tema smatrala zabranjenom i „prljavom”. A drugo, ženski polni organ je skriven, za razliku od penisa kojeg muškarci mogu da gledaju svaki dan. Mi vaginu ne možemo, sem ako ne koristimo ogledalo. Našem neznanju su doprinele i reklame koje prikazuju kako se devojke osećaju kad dobiju menstrualni ciklus, a sve se prikazuje kao nešto strašno, neprirodno. Ta tema je već dugo „zabranjena zona” i otuda tabui sve do današnjih dana.

U nedavnom istraživanju u svetu zaključeno je da se parovi više ne rastaju zbog prevare, pa čak ni nasilja, već nedostatka komunikacije i bliskosti. Kako to objašnjavate?

Razvod je doneo i dobre strane. Ljudi žele da budu razdvojeni, da se pronađu, vrate sebi, jer su se udaljili, izgubili. Više se ne dodiruju, ne razgovaraju, ne uživaju, ne rade na svojoj vezi, ne pronalaze zadovoljstvo u tome... A kad nema truda, nema ni rezultata. I sama sam sada singl, i to u potpunosti razumem. Imamo izbor, a i to je, priznaćete, dostignuće.

Jedan časopis o muško-ženskim odnosima nazvan je po Vama. Obrađujući ovu nepresušnu temu iz broja u broj, da li ste uspeli da definišete „Marfijev zakon ljubavi”?

Razni su slučajevi, ali jedina konstanta je – Idi kuda te srce vodi!

Šta vas je motivisalo da napišete knjigu „69 pitanja o seksu”?

Pisala sam jedno vreme za „Plejboj”, ali i u svojoj praksi slušala razna pitanja. Ubedljivo najviše pitanja je stizalo u vezi sa spermom i veličinom polnog organa. Odlučila sam da odgovorim na sve ono što ljude zanima... Zato sam i ovu plavu i roze knjigu pisala tako da pružim tačne, naučne informacije ali rečnikom i žargonom mlade generacije. Moj san se ostvario jer je moja misija u Belgiji potpuno uspela. Rekla sam „stop” dezinformacijama iz masmedija, i niko se nije žalio, niti u mojim knjigama video naznake bilo čega što bi slutilo na pornografiju.

Plavu knjigu namenili ste prvenstveno ženama. Zbog čega?

Muškarci doživljavaju svoj penis kao prijatelja, i uglavnom nemaju problem sa penisom, osim ako on „ne radi”. Oni vole svoje penise, daju im čak nadimke, i razgovaraju sa njima. Mi to ne radimo. Nama je i naš organ nepoznanica, a onda i muški. Zato moramo bolje da ga upoznamo.

Roze knjigu završavate jednim savetom. Metafora ženske emancipacije?

Na kraju knjige je savet kako da i žene piške stojeći. To jeste način da kažemo: „Evo, možemo i mi! Izvodljivo je”. Divna emancipacija nam je omogućila da možemo da biramo da li želimo seks, i sa kim ga želimo. Da možemo da imamo i namazane nokte, ali i da radimo toliko toga. Da možemo da budemo zahtevnije. Ali ovaj moj savet je bio više šala jer ne mislim da u svemu ne treba da budemo ravnopravni. Dobile smo već toliko toga!

Mirjana Sretenović

------------------------------------

Ljubavna rernica

Kako bi odmah na početku knjiga razbila tabue u vezi sa ovom „vrućom temom”, autorka unosi malo humora. Evo koje sinonime bira za vaginu i penis. Vagina: žbunić za zabavu, pomorandžica, ona naša, mačkica, vrući magnet, draguljče, MVR (Molim te vrati se ponovo), ljubavna rernica, Marija Lujza, Mini ugođaj, Moj privatni put u raj, Tucaljka (Zbog tebe bih tucao kamen), Vredno sokače, Vrhunski gurmanluk, Tunel ljubavi, Nezaboravak. Nazivi za penis: Đoka Kitić, Pendrek, Marinko, Batina, Drugarčić, Junior, Konjić grbonjić, Sperminator, Sunđer Bob, Jednooko čudo, Veliki meda…


Komentari7
92ca0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jovan Kozomvuk
@Milos Kisic: pa zato i reagujem. Da ne bi za neku godinu neko kao argument dao primer: 'Hudele' Likens :))) 'Hulden' je pogresan prevod. Treba 'gulden'. @Prosrpski Hrvat: nije sto zivim u nizozemskom govornom podrucju zadnjih 20 godina, a jezik naucio ne iz nuzde vec zato sto volim jezike, vec i na katedri za holandski u Beogradu predaju to ovako: izgovor 'g': na pocetku reci i izmedju samoglasnika ima vrednost: / y / , na kraju reci i ispred 't' i bezvucnog 'd' (ovo 'd' se izgovara kao 't') ima vrednost / x / (citat: Jelica Novakovic - Lopusina, 'Gramatika nizozemskog jezika', izdavac: Plato 1994). Ako bismo nase 'h' 'potrosili' na 'g', cime bi se prevodilo holandsko 'h' ili 'ch'? (makar i ova dva 'h' nisu iste glasovne vrednosti, prvo je 'bezvucno' a drugo naglaseno)
Milos Kisic
@Jovan Kozomvuk : zasto su onda svojevremeno gulden izgovarali hulden a ne gulden?
Prosrpski Hrvat
Jovan Kozomvuk | 20/01/2011 00:41, nije tacno, samo kad ''G" dolazi poslije slova ''N'' ostaje ''G'', inace je uvijek ''H'' ili nesto slicno nasem ''H''.
Jovan Kozomvuk
P.S. U holandskom/flamanskom (kao srpski/hrvatski) se 'g' izgovara samo NA KRAJU reci kao 'h'. Nikad na pocetku! Dakle, 'Goedele Liekens' je 'Gudele Likens'.
mile ćurčić
Ja mislim, gospodine Periću, da je bolji prevod za Gudele (ja sam ovo fonetizovao) Dobrinka, a ne dobrila. Ako vas zanima zašto, i ako urednik dopusti ovaj prostor za moja objašnjenja, objasniću (i dokazati).

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Spektar /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja