nedelja, 20.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:55

Original falsifikata

Autor: Dragiša Kalezićsreda, 17.11.2010. u 22:00

Gledam na TV dramatičnu emisiju o građenju Crkve svete Sofije: Antemije i Isidor u stvaralačkom naponu kreiraju jedno od svetskih čuda po nalogu cara Justinijana, koji im kao bič božji stoji nad glavom... I dok zaneseno ponirem u svet iz ugla njihovog dela u nastajanju, seckaju me reklame. Nižu se u setovima s porukom da niko ne mora biti ružan, ni star, ni zapušten, ako to ne želi... O ceni se ne govori, ali se podrazumeva da se za takve stvari otkida od usta... Svaki sekund trostruko mi je duži od prethodnog. U besu pomišljam da ovakve emisije postoje zbog reklama koje su tu da ustoliče lažnu sliku o svemu čega se dohvate... Po zakonu asocijacije padaju mi na pamet Blokovi stihovi iz poeme o Skitima: „Vas milioni, a nas tma, tma i tušta. /Pokušajte potucite se s nama”. Ipak, Skiti su blago božje prema reklamama.

Običnog čoveka ne privlači traganje za istinom, kao da se boji žulja na mozgu. Stvarnost ga se tiče samo ukoliko mu omogućuje proizvodnju onog od čega može imati koristi. Najpre tu korist vidi kao sredstvo za pristojan život, a potom kao faktor koji bi mogao uvećati njegovu moć, čak do bajkovitih razmera. Ta nedovoljno jasna granica između potrebnog i poželjnog slatko se prestupa... Jer između vrhunskog parajlije i, recimo, Aladina ili liđanskog pastira Giga, nema na izgled razlike, jer i ovaj može svojim parama da učini čudo kao god i pomenuti bajkoviti junaci. Razlika naravno postoji, i ona je tako bitna kao ona između originala i falsifikata. Ali budući da je original samo jedan, dok falsifikata može biti onoliko koliko ima potrebe za njima, onda ne čudi što današnji svet opstoji u znaku falsifikata. (On je falsifikat sam po sebi.) Originalom se ne operiše, on više nije ostvarenje čija je vrednost sadržana u neponovljivosti, već je on tu zbog falsifikata. Nije, dakle, akcenat na falsifikatu originala, već na originalu falsifikata. Falsifikovanje je toliko uzelo maha na svim poljima čovekove delatnosti da čini smešnim tragaoce za originalom.

Falsifikovanje je u tesnoj vezi sa (o)kultnim radnjama. S kultom proizvodnje lepote, pre svega. Tamo gde sama priroda ne ide ukorak sa idealom, a nikad i nigde ne ide do kraja, priskače joj u pomoć magija hemije i tehnologije da maksimalno stilizuje delo prirodno shodno onom što se traži... Da bi se kult lepote održao, ružnoća se mora proterati, tako da više niko ne bude ružan, već u najgorem slučaju na svoj način lep, zavisno od umeća dorade i cene koštanja. Ili, tačnije, svako će moći biti lep na ponovljiv način, ako je spreman da to plati.

Čovek je smrtan a još da uz to bude i ružan – mnogo bi bilo. (Verujemo da među onima koji žive od lepote i njene proizvodnje prećutno vlada saglasnost da niko nikog ne smatra ružnim, jer reč je o demokratskom načelu da svaki pojedinac bira najprikladniju garderobu, šminku, najpogodnije ogledalo, vagu koje hoće marke, a može i da se razodene do stepena do kojeg smatra da sebi koristi a drugima ne šteti.) A ako je nekom, nasuprot svim ovim mogućnostima, zapelo da bude ružan, treba mu spočitnuti da možda boluje od viška originalnosti.

Ako ne moramo biti ružni, još manje moramo biti krivi. Krivi su drugi! Da bi se ozakonila privilegija o prenošenju vlastite krivice neophodno je ovladati veštinom falsifikovanja tuđe krivice.

Klasika je tražila da sledeći svetle primere radimo na popravljanju sebe danonoćno umesto što sistematski optužujemo druge ne samo za grehe koje smo počinili i one koje smo mogli počiniti, a nismo, već i za one koje ćemo možda počiniti... Nije, nego.

Smrtni smo, šta onda? Kad već žig smrtnosti ne možemo izbrisati zbog njegove naročite prirode, možemo mnogo učiniti da na njega zaboravimo; da smrti okrenemo leđa... Klasika nas ovde uči da „umreti za ideju i nije tako loše”. Nije, dodajemo, pogotovo za one koji zaboravljaju da su sve bitne ideje, nakon tolikih pokušaja da se ovaplote, isprljane od višestruke upotrebe. Za one koji ne osećaju da je čovek danas svoj ego stavio u centar sveta, te je samim tim izmestio smrt iz prirodnog poretka stvari i lišio je svakog smisla. Dakle, otkad nema ideja za koje se vredi žrtvovati, nemamo ni od smrti ništa! Ovo je način da prognamo smrt iz obzorja našeg delovanja kao opscen čin. Vreme smrti je prošlo! One koji baš hoće da u duhu predaka neguju kult smrti, ne treba ometati. Neka do besvesti ponavljaju otrcanu frazu: „Umreti za ideju i nije tako loše”.

Ako smrt ne možemo izbrisati iz poretka stvari, možemo je nadmudriti. Kako? Svim raspoloživim sredstvima koja sedativno deluju na strah od nje. A izbor sredstava ponajviše zavisi od konta u banci… L. N. Tolstoj, čiju stogodišnjicu smrti upravo obeležavamo, zamerio bi nam da nadmudrivanje sa smrću liči na „trčanje veverice po točku”. Treba samo trčati što brže...

*Pisac


Komentari3
2f8b1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

alma hasanbegović
Molim Vas da me obavijestite ime pisca koji je napisao bajku ALADIN. Unaprijed hvala
drago popovic
....Ako ne znamo sta je smrt,kako da znamo sta je zivot? Ili je zivot, samo jedna nrprospavana noc iz vecitog sna koji dugo traje i lici na smrt.
Danski Srbin
Zivimo u vremenu u kome je sve falsifikat necega od ranije, ako nije imitacija. Tehnologija je transformisala dobre stvari, kojih nije bilo dovoljno, u falsifikate istih u ogromnim kolicinama. Na pocetku je to primljeno sa odusevljenjem. Odjednom je izgledalo kao da je stiglo vreme ,kada ce mo svi biti lepi i bogati. Kad smo se konacno "najeli", shvatismo da to nije onaj ukus proban u manjim kolicinama. Moda, medija i kozmetika ukidaju pojam ruzan i promovisu pojmove lep i manje lep. Smrt se drzi dalje od ociju zivih. Njom se bave pogrebnne firme. Pokojnik se vidi u bolnickoj mrtvacnici i njegov sanduk pri spustanju u zemlju. Muzika je bez melodija, slikatstvo je "apstraktno", pisanje uprosceno. Medija i marketing nam sve to serviraju kao prave vrednosti, a ako selo kaze da si pijan - lezi pa se valjaj. Svako vreme nosi svoje breme. Taman smo se navikli na izobilje, makar i falsifikata, kad nam stize racun za sve to masovno proizvedeno smece.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja