četvrtak, 17.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:56

Falsifikatorima slika više ne treba četkica

sreda, 10.11.2010. u 22:00
Плотер, штампач врхунског квалитета који служи и за фалсификовање слика

Računica je prosta: ako falsifikator napravi kvalitetnu repliku slike Miće Popovića ili grafiku Albrehta Direra u hiljadu primeraka, po ceni od 10 evra, i zatim prosledi svoja „dela” galerijama po Srbiji koje ih prodaju za 100 evra, zarada od prodaje već se meri stotinama hiljada evra. Odluka porodice Dragana Maleševića Tapija da sudskim putem spreči dalju proizvodnju lažnih slika poznatog hiperrealiste, ponovo je pokrenula pitanje falsifikovanja umetničkih dela u Srbiji.

A sa razvojem tehnologije, uz pomoć Interneta, štampača i kompjutera, ovaj unosan biznis znatno je olakšan. Moderni falsifikatori čak ne moraju da uzmu kičicu u ruke, odnosno da pronađu talentovanog mladog slikara koji bi falsifikovanje obavio za sitan novac. Dovoljno je belo platno i kvalitetan štampač, takozvani ploter. Ova vrsta štampača upravo služi za izradu crteža vrhunskog kvaliteta, a koristi se i za izradu bilborda. Potrebna je samo fotografija slike poznatog umetnika. Uz jednostavan pritisak dugmeta na štampaču, platno biva oslikano i stvara se solidna kopija. Sa lažnim sertifikatom o autentičnosti slike i lakovernom mušterijom, zarada je garantovana.

Prema rečima Ljubice Miljković, kustosa u Narodnom muzeju u Beogradu, teško da danas u Srbiji postoji takav falsifikator, majstor svog zanata, koji bi verno preneo na platno umetničko delo jednog Šumanovića, u duhu stvaralaštva autora. Tako da stručnjaci vrlo lako mogu da utvrde da li je slika lažna.

Ipak, laik teško može da primeti da li je neka slika falsifikovana ili ne, i mora da veruje na reč prodavcu, što često može da se ispostavi kao velika greška, kaže naša sagovornica.

– Narodni muzej je jednom prilikom dobio na poklon slike iz Švedske, od jednog našeg čoveka koji je dugo živeo tamo i sakupljao umetnička dela. Utvrdili smo da su falsifikati – kaže Ljubica Miljković. Po svoj prilici, kolekcionar je naručivao dela od nekog slikara, a ovaj je, umesto da mu proda original, sam slikao naručena dela. Ako mu treba Milunović, on naslika Milunovića. Ako traži sliku Stojana Aralice, on „stvori” i njegovu. Tako da je poklon Narodnom muzeju bio bezvredan.

Poznata je i priča iz jula prošle godine, koja je u žižu javnosti ponovo donela vest o tome da postoji umetnička mafija, kada su na izložbi u beogradskoj galeriji „Haos” otkriveni falsifikati slika Save Šumanovića. Ljubica Miljković tada je tvrdila da se čak i golim okom može videti da su u pitanju falsifikati.

– Imali smo još jedan slučaj sa Šumanovićem, čovek je došao kod nas i tvrdio da ima original. Uradili smo hemijsku analizu i odmah utvrdili da je slika lažna. Šumanović je bio perfekcionista, pravio je sopstvene boje, ramove. Uz stručnu analizu, lako je utvrditi razliku. Uostalom, emocija koju je umetnik uneo u sliku može da postoji samo tada, to čak i pravi autor slike ne može da ponovi – objašnjava Ljubica Miljković.

Pored činjenice da tvorci falsifikata i galerije koje ih prodaju ostvaruju znatan prihod, i sami kupci često iz ličnih razloga odlučuju da „na slepo” kupe umetničko delo. Kupujući ga po znatno nižoj ceni, oni verovatno očekuju da će vrednost slike vremenom rasti. Ova vrsta ulaganja u umetničko delo kod nepoštenih prodavaca vrlo često ispadne promašena investicija.

– Znam i za slučaj galeriste, koji je od jedne bake kupio ikonu i stavio je u izlog. Kasnije je saznao da je to falsifikat – govori Miljkovićeva.

Činjenica je da je svako umetničko delo koje se izradi bez saglasnosti umetnika, ili njihovih naslednika, falsifikat. Čak i ako neko želi da ima samo kopiju originalne slike, kao ljubitelj umetnosti, mora da traži saglasnost od vlasnika autorskih prava, jer porodica, ili neko drugi ko nasleđuje tantijeme od autora, jedini ima pravo na prodaju reprodukcija originalnih dela i to 70 godina od smrti slikara.

Na meti falsifikatora su već godinama čuveni autori poput Nikole Graovca, Petra Konjovića ili Petra Lubarde, do akvarela Peđe Milosavljevića. Država do sada nije pokrenula ozbiljniju inicijativu da bi oformila stručnu službu koja bi se isključivo bavila procenom umetničkih dela.

S. Stamenković


Komentari3
9d61e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

G M
pa nemoguce je sve uraditi stampacem......reljef slike, tj. boja ne moze se odstampati....
Марко Омчикус
Фалсификовање плотером?!! Тако нешто не постоји. Плотером може да се изведе репродуковање (овлашћено или неовлашћено). То је исто као и са ЦД или ДВД, односно да ли си купио пиратску копију или копију коју је штампао овлашћени издавач, тојест да ли је неко издање на тржишту има регулисана аутотска права.
coban coban
pa nema veze bitno je da je drzava dobila PDV

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja