utorak, 14.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 12.10.2009. u 14:00 Mirjana Nikić

Kad izađemo, ne poznajemo se

(Фото: Анђелко Васиљевић)

– Moraćemo da vas razdvojimo, mnogo vas je na jednom mestu koji se poznajete od ranije, a saglasili smo se da tu nema izlečenja, govorila je sedamanestogodišnjem pacijentu dr Stojana Raičević, načelnik bolnice intenzivne nege u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti u Beogradu, u trenutku kada smo ušli u ambulantu.

 – Pa nije, jednog znam iz škole, drugog iz Padinske skele, mrmljao je nezadovoljni zavisnik, odlučan da ostane u „Drajzerovoj”, kako se popularnije naziva ova bolnica, po ulici u kojoj se nalazi.

Razdvajamo ih, objašnjava lekarka, kako ne bi zajedno maštali i pokušali da dođu do droge, a i kako se kad izađu ne bi družili. Promena sredine, napuštanje okruženja narkomanima, znači i dosadašnjeg načina života, jedini je put za mlade zavisnike da prekinu sa opijatima. Ovde se leče heroinski zavisnici.

M. D. ima 21 godinu a počeo je sa „fiksom” sa 17. Bez heroina nije spavao tri godine, te sada spava samo uz pomoć lekova. Drugi dan je ovde, prvi put na lečenju, ima ogromne bolove u mišićima i mučnine, žali se doktorki. Deset dana ovde traje lečenje „blokatorima”, objašnjava mu doktorka, odnosno lekovima koji „simuliraju” drogu, a nemaju psihoaktivno svojstvo. Nakon toga, na drugom odeljenju se održava apstinenncija psihijatrijskim lečenjem, uz lekove. Psihijatrijsko lečenje nastavlja se i po izlasku iz bolnice i ono traje mnogo duže od fizičkog oslobađanja od zavisnosti. Terapije uz lekove traju šest meseci do dve godine.

Dr Raičević kaže da je pomenuti M.R. atipičan pacijent jer je izuzetno snažan mladić, da radi u struci ali i na imanju na selu, gde živi sa dedom posle razvoda roditelja. Začuđena je da je heroin stigao i u brdska sela iznad Prijepolja. Deda nije znao, nadovezuje se mladić, sad su i on i roditelji uz njega koji„hoće da se skine!” Kaže, ne može više, hoće porodicu i normalan život, rešio je.

Na stolici za pacijente zamenjuje ga 25 – godišnji D. M. iz Apatina koji je sa 15 godina na žurci počeo da puši marihuanu, sa 16 je prešao malo na „spid” (amfitaminski prašak), malo na ekstazi, a malo posle i da ušmrkuje kokain – priča pod uslovom da ga ne slikamo. Sutradan posle preteranog kokaina, koji „podiže” sistem, morao je da uzme heroin da se smiri, i tako u krug. Kako mu je uskoro trebala igla i sve veće doze, počeo je i da diluje drogu kako bi preživeo. Treći put je na lečenju, a izlečenje nije uspelo jer se vraćao kući. Sada su, kaže, on i otac odlučili da ode u komunu za izlečenje zavisnika na Avali, posle čega će se verovatno preseliti u drugi grad.

(/slika2)– Nije ni čudo da klinci danas uzimaju sve i svašta i to sa 11, 12 godina, kad gram heroina, koji se podeli na četiri dela, košta 400 do 1.200 dinara, u zavisnosti kako je „urađen”.. To znači da klinac sa 125 dinara može danas da dođe do heroina, dok kokain košta 50 do 70 evra po gramu, zbog čega je heroin najupotrebljeniji, priča 46 – godišnji stalni povratnik u Drajzerovu S.R. Kako nam otkriva, cena heroina se razlikuje po tome sa čime ga mešaju, a čistog gotovo da i nema kod nas. Kosovski heroin, kaže, meša se čak sa jednom dozom mišomora, dok se isporuka iz Bugarske i Turske meša sa otpadom od opijuma. Kokain se meša sa glukozom. Neželjenih reakcija je mnogo.

– Takođe, 10 evra košta paketić „trave” što je dovoljno za tri džointa, tableta „ekstazija” je svega 200 a gram „spida” hiljadu dinara, pa nije li to dostupno klincu koji za izklazak mora da potroši više. Danas i ne znaju zašto se drogiraju, a u moje vreme, to je bilo povezano sa hipi pokretom i muzikom, priča S.R.

Dr Saša Čelojević ga prekida, naglašavajući da početak zavisnosti ne proizilazi iz vrste muzike koja se sluša, napominjući da je ovaj pacijent imao čak i pauzu od 10 godina za vreme koje stvorio porodicu, da se kao „povratnik” razveo i da se u Drajzerovu povremeno vraća na „čišćenje”, posle čega se ne drogira i po godinu dana. Zato je, dodaje, najveće zadovoljstvo videti izlečenog mladog čoveka.

Direktorka bolnice dr Jasna Daragan Saveljić podseća da adolescenta pored fizičkog prati i psihičko sazrevanje, kada zaokružuje svoj identitet. Ponekad taj proces predstavlja psihološki problem i stvara nesigurnost i anksioznost. Deca nemaju odgovore na sva pitanja tokom prelaska detinjstva u odraslo doba, što sve čini taj period teškim i komplikovanim. Jedan od razloga da posegnu za opijatima može da bude upravo adolescentska depresija. Za razliku od depresije odraslih, manifestuje se kao disonantno raspoloženje. Česte promene ponašanja odraz su ove depresije, kaže Daragan Saveljić.

Ona kategorično poručuje roditeljima da se obrate pisholozima čim primete ovakve promene u kojima se napetost deteta razrešava kroz burne i neodmerene postupke. Adolescentsku depresiju prati čak i sklonost kriminogenim aktivnostima, promiskuitet, zkloupotreba psihoaktivnih supstanci, teškoće u učenju i napuštanje škole. U ekstremnim situacijama, u odbranu deteta od najgoreg iskušenja na vreme moraju da se uključe i prosvetni radnici, pedagozi i školski psiholozi, kao i osobe iz porodice i okoline, kojima dete veruje.

Dr Daragan se zalaže za „vodiče dobre prakse za lečenje opijatskih zavisnosti” koji bi stigli do svih koji leče narkomane, a kako bi ta zdravstvena zaštita bila ista u svim delovima Srbije. Kako tvrdi, u unutrašnjosti nema dovoljne edukacije pa ni afiniteta za rad sa narkomanima, dok bi vodič omogućio lekarima da što kvalitetnije suzbijaju ovu pojavu lečenjem..

Mladi narkomani koji dolaze u ovu bolnicu oreda tvrde da nisu znali da neće moći da kontrolišu drogu, a uglavnom kao uzroke početka drogiranja navode probleme u kući i školi. Velika većina njih su deca razvedenih roditelja, problemi u porodici sigurno utiču na dete ali su faktori rizika i pritisak sredine u kojoj se dete kreće i dostupnost droge, ali i sama psihička struktura ličnosti deteta. Inače, u ovoj bolnici se leče pacijenti od svih vrsta zavisnosti, od kojih su najsavremenije internet i kladionice. I od njih se leči postepeno i dugo – svođenjem vremena uz ove zavisnosti na minimum. Nakon završetka razgovora, u kancelariju direktorke uška je uplašena i iscrpljena žena. Posle dve sekunde izašla je i nekoliko puta uzaludno dozivala ćerku. Hodink je bio prazan.

Na izlazu , pored gvozdene ograde stajala ja četrnaestogodišnja devojčica, kršeći ruke.„Vi ste Mija?” U devojčicinim mutnim očima video se iznenadni sekund nade: „Da, to sam ja!”Okrenula se i ušla.

(objavljeno u dodatku Zdravlje)

Komentari0
9fafd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja