Kup.	Prod.	Srеd.
117,23	117,93	117,58
96,37	96,95	96,66
108,71	109,37	109,04

Beograd

23.11.2020 u 09:00

Počinje uklanjanje mulja iz Čukaričkog rukavca

Čišćenje korita Čukaričkog rukavca iz koga se već duže vreme oseća neprijatan miris počeće danas. Kako bi se ovaj problem bar delimično rešio biće uklonjen nataloženi mulj sa dna rukavca. Posao je poveren „Srbijavodama”, a rok završetka radova je 60 dana. – Utvrđeno je da je minimalan proticaj vode na ušću Topčiderke u Čukarički rukavac zbog čega ćemo očistiti korito rukavca i na taj način omogućiti prolaz vode ka Savi. Sanacija desne obale reke Save, u zoni rukavca obuhvatiće i geodetsko obeležavanje i snimanje terena sa izradom Elaborata za izvođenje radova, kao i iskop nanosa plovnim bagerom – kažu u JPV-u „Srbijavode”. Pre nešto više od mesec dana građani su zbog neprijatnog mirisa, ali i pojave uginule ribe, obavestili nadležne. Na teren je izašao gradski vodni inspektor,

Beograd

18.11.2020 u 12:10

Uskoro počinje čišćenje mulja nataloženog u Čukaričkom rukavcu

Težak miris fekalija koji se danima širio Čukaričkim rukavcem pomešao se sa smradom koji podseća na zapaljene gume, pa se u ovom delu prestonice dodatno nije moglo disati. Osim neprijatnog mirisa, ni pogled na ovaj deo grada, između Mosta na Adi i Ade Ciganlije, nije bio lepši. Kod ušća Topčiderke u Čukarički rukavac nagomilalo se smeće, a to je, kažu ljudi koji žive ovde, i uobičajena slika. Ali, ako sve bude kako je najavljeno, ova situacija uskoro bi bar donekle mogla da se promeni. U najskorije vreme JVP „Srbijavode” trebalo bi da počne uklanjanje nagomilanog mulja koji usporava tok vode u Topčiderki i Čukaričkom rukavcu i sprečava da ona sledi svoj prirodni put i uliva se u Savu. – Problem Čukaričkog rukavca nastao je pre više od 50 godina kada su u Topčidersku reku počele da se

Beograd

17.11.2020 u 08:22

Preuređenje deponije u Vinči - najsavremenija tehnologija za preradu otpada

Deponija u Vinči crna je tačka u Beogradu kada je reč o zagađenju životne sredine i jedna od malobrojnih deponija u Evropi koja ugrožava okolinu. Zbog toga je i grad pre nekoliko godina pokrenuo niz projekata koji bi otklonili ovu ekološku pretnju, a 2015. godine potpisan je ugovor o javno-privatnom partnerstvu sa francusko-japanskim konzorcijumom „Suez-Itoču”. Planirano je da se u ovom kompleksu, između ostalih postrojenja, izgradi elektrana za energetsko korišćenje komunalnog otpada. U njoj bi se 340.000 tona komunalnog otpada na godišnjem nivou pretvaralo u električnu i toplotnu energiju. Izgradnja ove elektrane, ipak, našla se na udaru pojedinih udruženja građana, nevladinih organizacija i političkih stranaka. Oni tvrde da projekat ove spalionice, kako je zovu, nije usklađen sa

Beograd

16.11.2020 u 19:00

Plutajuća cvetna ostrva u borbi protiv zagađenja vode

Da nije kane, trske, perunike, bokvice i potočnjaka jezero Trešnja bilo bi baruština puna kanalizacionog otpada, kao što je i bilo do pre dve godine. U jezeru je do 2018. opstajala još poneka riba, ali zmije, žabe i slatkovodni račići koji obitavaju samo u čistim sredinama gotovo da su nestali. Sada se u jedno od najlepših beogradskih jezera vratio živi svet i to zahvaljujući plutajućim cvetnim ostrvima – projektu koji su realizovali stručnjaci Instituta za šumarstvo u saradnji sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine. Ova ostrva su biološki sistemi za prečišćavanje zagađenih voda i odlično su se pokazala pre nekoliko godina na reci Topčiderki i sada na jezeru Trešnja. Posle završene vegetacije, poslednjih dana, uklonjeno je 50 ostrva sa jezera, a voda u Trešnji je na mestima blizu

Beograd

13.11.2020 u 11:43

Vozila gradskog prevoza biće ozonirana

Svako vozilo u javnom gradskom prevozu biće tretirano ozonom dva puta nedeljno, na taj način dajemo doprinos da naši autobusi budu bezbedniji kako bi građani bili zaštićeni od širenja zaraze, izjavio je zamenik gradonačelnika Goran Vesić, a preneo Beoinfo. On je naveo da je Javno komunalno preduzeće GSP „Beograd” pokrenulo nabavku sredstava kojima će se vršiti tretman ozonom u javnim vozilima. – Nadam se da ćemo do kraja godine završiti nabavku. Svako prevozno sredstvo u gradskom prevozu, a njih je oko hiljadu različitih tipova, biće tretirano ozonom dva puta nedeljno. Tretman ozonom je preporučio Institut za javno zdravlje „Batut” i veoma efikasno ubija mikroorganizme u zatvorenom prostoru – istakao je Vesić. Vozila u gradskom prevozu su mesta gde nije moguće obezbediti dovoljan

Beograd

12.11.2020 u 15:20

Nastavljena arheološka iskopavanja na lokalitetu Belo brdo

Na praistorijskom lokalitetu Vinča – Belo brdo nadomak Beograda nastavljena su arheološka iskopavanja u organizaciji Muzeja grada. Ona su deo dugoročnog projekta zaštite lokaliteta i obavljaju se na sektoru koji je neposredno ugrožen delovanjem aktivnog klizišta u Vinči. – Ovogodišnja iskopavanja su deo poslova na ugroženom sektoru u sklopu priprema za izvođenje projekta sanacije. Istraživanja će trajati tri meseca, pod rukovodstvom Nenada Tasića, profesora odeljenja za arheologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu – rekli su u Muzeju grada Beograda. Vlada Republike Srbije proglasila je ove godine, na inicijativu premijerke Ane Brnabić, ovaj lokalitet kapitalnim projektom od izuzetnog značaja. A pre nekoliko meseci Ambasadorov fond za zaštitu kulturne baštine Vlade SAD

Kultura

10.11.2020 u 20:01

„Slepi guslar” se vraća na Kalemegdan

Na inicijativu Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, a po odluci Skupštine grada i Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica, sutra će biti otkrivena skulptura „Slepi guslar” Paška Vučetića, jedini sačuvani deo kompozicije spomenika Karađorđu koji je bio na Kalemegdanu u periodu od 1913. do 1916. godine. Postavljanje skulpture deo je završnih poslova na uređenju prostora u okolini Spomenika zahvalnosti Francuskoj. Ideja o vraćanju skulpture „Slepi guslar” pre više od dvadeset godina potekla je od nedavno preminulog arheologa dr Marka Popovića koji je zajedno sa JP „Beogradska tvrđava” i Muzejom grada Beograda skulpturu i pronašao. Skulpturu je u originalno stanje vratio vajar Zoran Kuzmanović, a izliveni su delovi koji su nedostajali – deo malog prsta, deo gusala i štap.

Beograd

10.11.2020 u 11:20

Milunka Savić – velika srpska heroina

Najnagrađivanija žena u istoriji ratovanja bila je Milunka Savić. Na njenom šinjelu svoje mesto su, između ostalih, našli Karađorđeva zvezda s mačevima, Orden Legije časti i Ratni krst 1914–1918. sa zlatnom palmom... Povodom predstojećeg Dana primirja u Prvom svetskom ratu, a u čast ove jedinstvene žene Kulturni centar „Čukarica” organizovao je predavanje na temu „Milunka Savić – velika srpska heroina”. Gost predavač bio je dr Vidoje Golubović, jedan od autora knjige o Milunki Savić koji inače izučava kulturno-istorijsko nasleđe Srbije i Beograda. – Milunka Savić simbol je hrabrosti, poštenja, pravičnosti i skromnosti. Učestvovala je kao dobrovoljac i u Prvom i u Drugom balkanskom ratu. Menjajući svoga brata Miluna javila se, takođe kao dobrovoljac, kada je počeo Prvi svetski rat. Kažu da je

Beograd

04.11.2020 u 09:54

Tijana i Jelena u borbi sa komarcima

U firmama koje ruše predrasude i u svojim redovima za volanom vozila imaju sve više žena u poslednje vreme prednjači JKP „Gradska čistoća”. Ipak, time se preduzeće za prethodnih 136 godina postojanja nije moglo pohvaliti jer žena vozača nije bilo. Sada se situacija menja pa su u sektoru operative led probile dve mlade dame – Tijana Šobota i Jelena Matić. One su jedine žene u svom odeljenju za ekologiju koje upravljaju vozilom za poslove dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije. One su na terenu i leti i zimi – kada pada kiša i kada upeče zvezda i kada zabeli i stegne mraz. Deo su tima koji se bori protiv različitih napasnika, od komaraca do glodara. – Tijana i Jelena su vozači B kategorije, kao i mnogo pripadnica lepšeg pola u današnje vreme, ali one ipak obavljaju vrlo specifičan

Beograd

30.10.2020 u 12:09

Lisica na Adi Ciganliji

Slučajne šetače koji su se u večernjim satima obreli na Adi Ciganliji iznenadila je lisica koja se pojavila niotkuda. Dotrčala je do betonske kante za smeće i uhvativši komad hrane utekla od iznenadnih posetilaca i nestala u noći. To što je otrčala dobro je, kaže Zoran Kocić, predsednik Lovačkog udruženja Beograd, jer potvrđuje da nije besna. Da je lija bez straha prišla ljudima i umiljavala se oko njih, bio bi to znak za uzbunu. Jer, to je jedan od neprirodnih načina ponašanja ove životinje kada je zaražena besnilom. – U poslednjih 10, 15 godina u Beogradu nije bilo lisica zaraženih besnilom, ali je upravo to umiljavanje i približavanje ljudima jedna od glavnih karakteristika ove bolesti. Lisice su vrlo plašljive, osetljive, pametne i lukave životinje i u samom su vrhu životinjskog

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Branka Vasiljević

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu