Kup.	Prod.	Srеd.
117,22	117,93	117,58
96,44	97,02	96,73
106,46	107,1	106,78

Gastronomija

23.02.2021 u 13:08

Meze iz francuske gastronomije

Francuska kuhinja stekla je planetarnu popularnost i mesto na Uneskovoj listi zaštićene svetske nematerijalne baštine pored ostalog i zbog svoje raznovrsnosti. Svaka oblast ove zemlje ima sopstvenu gastronomsku tradiciju i specijalitete po kojima se proslavila. Za Alzas i Lorenu to su tart i kiš. Ova dva jela, koja imaju i slatku i slanu varijantu, u stvari su neka vrsta pite s podlogom od masnog testa (veliki je greh zameniti ga smrznutim, gotovim lisnatim testom, što neki uporno pokušavaju) i nadevom od voća ili povrća, a potonjem se mogu dodati sir, slanina ili, ređe, meso. Maslac i pavlaka, bez kojih se galsko kulinarstvo apsolutno ne može zamisliti, i ovde su obavezni sastojci. Testo za tart s jabukama ili šljivama može se zamesiti i s kvascem. Sličnosti između kiša i tarta su veće

Magazin

22.02.2021 u 14:50

U banku – „iz kuće”, februar bez Festa

Vremešna gospođa iz unutrašnjosti Srbije, već u devetoj deceniji, ovih dana je prijateljici u drugom gradu poslala rođendanski poklon kurirskom poštom, a uslugu je sredila od kuće, preko interneta. – Ranije smo se sastajale u kafani da proslavimo, ali zbog pandemije ni ona ni ja više ne putujemo, retko izlazimo iz kuće, veće društvo naravno ne dolazi u obzir, srećom imam „pametni” telefon i uz pomoć mlađih ukućana uspela sam da bar na ovaj način očuvam tradiciju – kaže ova snalažljiva baka. Naručivanje hrane, lekova, odeće i obuće, kućnih aparata, nameštaja, knjiga, cveća, pa i raznih usluga – od pomoći u kući, časova stranih jezika ili matematike pa do mađioničara, zabavljača dece, masaže, fizioterapeuta i astrologa – odavno su deo naše svakodnevice, ali još nikad u tolikom obimu kao u

Magazin

16.02.2021 u 12:40

Nekada žrtveni jarac, danas žrtva sistema

Svakome od nas, gotovo svakodnevno, sklizne s jezika neki izraz koji koristimo celog života, a da zapravo ne znamo odakle potiče i u kojim je okolnostima prvobitno upotrebljen. Zašto, na primer, kažemo da nam je neko učinio „medveđu uslugu” ili nas „ostavio na cedilu”? Ko su ti koje pominjemo kad izustimo „cvrc, Milojka”, „šio mi ga Đura” ili „lupa kao Maksim po diviziji”? Otkud kiša obilazi upravo oko Kragujevca? Kakve veze korpa ima s neuzvraćenom simpatijom, puter na glavi s nečistom savešću, a sekira u medu s nečijom srećom? Većini ovih fraza znamo značenje, postoje i rečnici u kojima možemo to da proverimo, pa ipak, retke su knjige posvećene njihovom poreklu. Jedna od takvih je „Zašto se kaže?” poznatog lingviste dr Milana Šipke (1931–2011), u kojoj on objašnjava kako je nastalo 130

Magazin

01.02.2021 u 14:07

Pod udarom oluje teorija zavera

Za dr Dalibora Petrovića, sociologa, glavna pouka pandemije je da moderan način života neće nestati preko noći, čak ni u slučaju tako dramatičnih promena u različitim sferama života kakve smo iskusili. – Da nam je neko pre godinu dana rekao da ćemo živeti u svetu u kojem praktično neće biti moguće da putujemo, da će nam čak i kretanje u zemlji biti ograničeno, da ćemo biti prinuđeni da radimo od kuće, da će škole i fakulteti biti zatvoreni, a svaki vid bliskosti i intimnosti praktično prognan iz naše svakodnevice, verovatno da bi malo ko poveravao u tako distopijski scenario. Pa opet, iako se mnogo toga naizgled promenilo, deluje da je u našim potrebama, težnjama, nadanjima i očekivanjima sve isto kao i pre. Najvažnija stvar koju smo iz pandemije naučili jeste to da moderan način života

Magazin

29.01.2021 u 21:50

Muškarci šetaju čivave samo na filmu

Rasprostranjeno je mišljenje da žene biraju pse male rase, a muškarci one što veće. Mnogi pamte scenu iz filma „Istinite laži”, u kojoj snagator Arnold Švarceneger šeta majušnu čivavu – prozor je i zamišljen upravo da izazove urnebesni smeh u bioskopskoj sali. Poznati psiholog dr Stenli Koren, profesor na Univerzitetu Britanska Kolumbija i autor više knjiga iz popularne psihologije (u nekima su tema upravo psi), rešio je da istraži te stereotipe, a o saznanjima do kojih je došao piše u časopisu „Psiholodži tudej”. Kako nije uspeo da nađe dovoljno studija na ovu temu (mada je, kaže, više anketa doduše pokazalo da zaista postoje određeni muškarci koji žele da budu viđeni isključivo s agresivnim psima, poput pitbul terijera ili rotvajlera), odlučio je da sam sprovede analizu – i to na

Magazin

22.01.2021 u 20:30

Žene su mangupi i traže svoje mesto u društvu

Milicu Vučković možemo predstaviti na nekoliko načina: kao Beograđanku, koja voli svoj grad, ne namerava da ga napusti, već u njemu pokušava da preživi i „ostane normalna”; kao akademsku slikarku koja iza sebe ima desetak izložbi; kao nagrađivanu spisateljicu; kao majstoricu tetovaže. U svakoj od tih uloga ona se po nečemu izdvaja od drugih, a ipak kao da govori „zajedničkim glasom” umetnika svoje generacije, otvoreno, bez ulepšavanja. Sve je počelo od lampe – Počela sam da crtam od malih nogu. Imali smo jednu žutu lampu u roditeljskom stanu, sada je ona kod mene u kući, uvek sam crtala tu lampu. Umela sam da je prikažem u prostoru, trodimenzionalno, i kada odemo negde u goste, pa kad svi roditelji hvale svoje male „genijalce”, znate već kako to ide, za mene bi moji rekli: „Naša

Gastronomija

11.01.2021 u 13:45

Špagete u svim godišnjim dobima

Italijanska kuhinja se u svetu proslavila po najmaštovitijim i najukusnijim jelima od testenina, a njihova nezvanična prestonica je Granjano, grad u blizini Napulja. Glavna ulica tog mesta bila je namerno „izuvijana” kako bi tokom celog dana pasta mogla da se suši na suncu, strujanjem vazduha. Maštovite zanatlije su stalno smišljale nove oblike testenina, nadahnute prirodom (pužići, leptirići, spirale, školjke, pera), odećom (mašnice, šeširići) pa i ljudima (nevesta, budala, dizač), a poznati kuvari su za svaki od njih smislili posebne recepte. Najpoznatije su, ipak, tanke duguljaste špagete, naročito one bolonjeze, milaneze i karbonara, kao i dugačke šuplje makarone. Lejla Mankuzi Sorentino, autorka knjige „Kratka istorija makarona”, podseća da je na mnogim mestima u Napulju, sve

Gastronomija

05.01.2021 u 14:27

Svaki ručak mala svetkovina

Zamislite malo, mirno primorsko mesto. Zamislite kućicu sa dvorištem punim cveća, okruženu baštom u kojoj se smenjuju sezonsko voće i povrće i, malo dalje, šumu prepunu pečuraka i mirišljavog začinskog bilja. Zamislite u blizini luku u kojoj ribari svakodnevno iz svojih čamaca istovaruju svež ulov. A onda u sred te idile postavite jednu vrednu, maštovitu ženu koja obožava kuvanje. Ona se zove Marina Strmotić (na društvenim mrežama ljubiteljima kulinarstva poznatija kao Marina Mars), živi u Valturi, gradiću sedam kilometara udaljenom od Pule, jednom od najstarijih u Istri, o čemu svedoči i obližnje arheološko nalazište Nezakcij, nekadašnja prestolnica Histra, naroda po kojem je Istra dobila ime. Rodom iz Orahovice ispod Papuka, Marina je veći deo života provela u Beogradu – bivši je đak Druge

Magazin

30.12.2020 u 16:08

Srpski „doktor Dulitl”

Ispred staklenih vrata u prizemlju jednog beogradskog solitera svakog dana se mogu videti četvoronožni, a ponekad i dvonožni žitelji velegrada kako strpljivo čekaju da ih unutra pregledaju i odrede im terapiju. Prizor ponekad podseća na scene iz knjiga ili filmova o čuvenom doktoru Dulitlu, veterinaru koji „priča” sa životinjama, jedino što ispred ove naše ordinacije nema žirafa, lavova, medveda, konja, svinja, pataka, sova i nekih drugih još egzotičnijih primeraka faune. Doduše, i takve je lečio dr Vlada Terzin, ali na drugim mestima, u drugo vreme. Sada se zajedno sa suprugom Draganom posvetio uglavnom uobičajenim kućnim ljubimcima – macama, kucama, kunićima, papagajima. – Još kao mali bio sam poznat po tome što sam sakupljao životinje i držao po džepovima gusenice, pauke i druge

Magazin

29.12.2020 u 15:46

Gitarom spojio Balkan i Lisabon

Nedavno su Beograđani na jednom od retkih koncerata ove sezone imali priliku da uživo čuju Zorana Stojanovića, virtuoza klasične gitare i kompozitora međunarodne reputacije. Ove jeseni nastupao je s Ivanom Bosiljčićem i Božom Vrećom. Već dve i po decenije Zoran živi i radi u Portugalu, ali je odlučio da pandemiju prebrodi u domovini, uz porodicu i prijatelje. – Ljubav prema muzici i životni splet okolnosti su me pre 25 godina odveli u Portugal. Danas mislim da to nije bila puka slučajnost, već otvaranje jednog velikog i značajnog puta, koji me je i u profesionalnom i u privatnom životu značajno uzdigao – kaže Zoran. Novi dom U jeku turbulentnih devedesetih, kao mladi umetnik tragao je za novim duhovnim i stvaralačkim prostorima, ne želeći da se omeđi granicama u kojima je odrastao i

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Aleksandra Mijalković

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu