Kup.	Prod.	Srеd.
117,21	117,92	117,56
96,64	97,22	96,93
107,51	108,16	107,84

Gastronomija

18.05.2021 u 09:08

Đakonije iz dubokog tanjira

Još od malih nogu, decu uče da su najzdravija kuvana jela, ona koja se jedu kašikom. I upravo na njih se mališani mršte, a tinejdžeri pokušavaju da ih izbegnu i zamene „brzom hranom”. Ako želimo da budemo zdraviji, vitkiji i da se bolje osećamo, pravo je vreme da pređemo na lakše obroke i da pročistimo organizam. – Poslovica kaže „Probuši kašiku ako hoćeš da smršaš”, a ja bih to promenila u „Uzmi veću kašiku”, jer su kuvana jela zdrava, hranljiva i niskokalorična – kaže Marina Strmotić, alias Marina Mars, iskusna i pasionirana kuvarica, koja je i ovoga puta svoje oprobane recepte spremno podelila s našim čitaocima. Kao baka dva živahna dečaka koji obožavaju njenu kuhinju, naša saradnica je svesna da nije lako privoleti najmlađe da zavole kuvanu hranu, zato je najveći izazov napraviti je

Gastronomija

22.04.2021 u 15:26

Nema loše hrane – samo loših kuvara

Nema iskrenije ljubavi od ljubavi prema hrani, rekao je jednom prilikom slavni irski pisac Džordž Bernard Šo. Kao da dopunjava ovu misao, popularna američka spisateljica i kolumnistkinja Harijet van Horn zaključila je: Kuvanje je kao ljubav – ili mu se predajte ili ne ulazite u to! Genijalna Virdžinija Vulf smatrala je da niko ne može da misli kako treba, voli kako treba i spava kako treba – ako nije večerao kako treba, a besmrtni Franc Kafka, u čijoj avangardnoj književnosti su savremenici nalazili malo radosti i mnogo beznađa, ipak je priznao: Sve dok vam je u ustima zalogaj hrane, problemi su bar privremeno rešeni. I zaista, mnogi od nas su se uverili da je ovih godinu dana pandemije i mnogobrojnih izazova koje je donela – strah, izolovanost, neizvesnost i neaktivnost samo su

Magazin

16.04.2021 u 18:15

„Jadar” između profita i štete

Strane kompanije pokazuju interesovanje za naša rudna bogatstva. Narod bi rekao, nema dva dobra zajedno: što je jednom dobro, drugom je zlo. To se odnosi i na planove o eksploataciji nalazišta litijuma kod Loznice. Zbog visoke koncentracije ove rude, koja je po reci Jadar gde je otkrivena dobila ime „jadarit”, ležište „Jadar” proglašeno je za jedno od najznačajnijih na svetu. To je kao investitora privuklo multinacionalnu kompaniju „Rio Tinto”, koja je, kao novi vlasnik projekta „Jadar”, objavila da će već u prvoj fazi izgradnje rudnika i postrojenja za preradu zaposliti više od 2.100 radnika. To je uverilo Vladu Srbije da je reč o poduhvatu od izuzetnog značaja za Srbiju i Loznicu. Srbija bi, kako je za „Bi-Bi-Si” objasnio prof. Vladimir Simić s Rudarsko-geološkog fakulteta, mogla da ima

Magazin

16.04.2021 u 15:31

Samo 14 odsto vode u Srbiji se prečišćava

I ovog marta smo u Srbiji obeležili Svetski dan voda i Svetski dan šuma. Čuli smo, tom prilikom, statističke podatke, odmerili šta smo dobro uradili, gde omanuli, u čemu zaostajemo. Zaključak je da borba za čistu životnu sredinu ne može da čeka da dobijemo rat protiv virusa korona. Beograd se već ustalio na vrhu liste prestonica s najzagađenijim vazduhom na svetu, u opasnosti su naši podzemni vodotokovi, ali i reke na kojima kompanije žele da grade male hidrocentrale s pogubnim uticajem na okruženje. Nikako da se zaustave nelegalna i neodgovorna seča drveća i krčenje šuma radi izgradnje stambenih objekata. Prljave reke, posečene šume Naše šume ugrožavaju prekomerna i bespravna seča, nedostatak podataka o tome koliko ih je u privatnom vlasništvu, slaba kontrola njihovog korišćenja,

Magazin

05.04.2021 u 19:15

Kako raskrinkati lažljivca

Svako od nas – osim ako ne živimo kao pustinjaci usred neke nedođije – svakoga dana izgovori ili čuje oko dve stotine laži. Većinom su to male, bezazlene neistine ili „zaobilaženje istine”, izgovorene da se ne bi povredila nečija osećanja („Da, baš ti je super ta nova frizura”), uspostavio kontakt („Možete li mi reći koliko je sati, ugasio mi se mobilni?”), održao razgovor („Svakako želim da vidim vaše slike s poslednjeg letovanja”) ili izbeglo preterano objašnjavanje („Izvini što kasnim, gužva u saobraćaju”). Među njima se, međutim, provuku i one opasne, koje mogu ozbiljno da utiču na život, karijeru, odnose s ljudima. Kako ih prepoznati? To nije lako, mada postoje mnogi signali koji će nekoga odati kao lažljivca, tvrdi Pamela Mejer, autorka knjige „Otkrijte laž – kako da uočite kad neko želi da

Magazin

24.03.2021 u 14:13

Tenor, pravnik i majstor džuda

Kad se, početkom meseca, u gala predstavi „Svetlosti pozornice” na sceni Madlenijanuma umesto miljenika publike, glumca i pevača Ivana Bosiljčića pojavio tamnokosi mladić egzotičnog lika, bilo je sumnjičavih pogleda onih koji nisu redovni posetioci ovog teatra i opere. Ali kad su čuli raskošni tenor Dimitrija Cincar Kostića, bili su osvojeni. Baš kao što je, jedne februarske večeri pre godinu dana, u toj istoj dvorani, iznenadio i opčinio ljubitelje operete svojim nastupom u glavnoj muškoj ulozi, grofa Danila, u „Veseloj udovici”. I ime mu je neobično: otkud dva prezimena? – Ime sam dobio po Svetom Dimitriju, zaštitniku grada Soluna, inače omiljenom gradu mojih roditelja. Prezime je cincarskog porekla, u izvornom obliku glasilo je Kosta, ali se menjalo kroz istorijske prilike i

Gastronomija

22.03.2021 u 13:52

Vreme za laku hranu i dobre misli

Veliki Uskršnji post za pravoslavne hrišćane počeo je prošlog ponedeljka i trajaće do 1. maja. To je najvažniji i najstroži posni period u toku godine čiji je zadatak da telesno i duševno „pročisti” vernike i pripremi ih za praznik Vaskrsenja Hristovog. Svih tih sedmica oni koji poste uzdržavaju se od mesa, jaja, sira i mleka, odnosno hrane sa životinjskim masnoćama. Prema crkvenim pravilima, vino i ulje dozvoljeni su samo subotom i nedeljom i na dan Svetih četrdeset mučenika (22. marta), koji je poznatiji pod nazivom Mladenci, a riba se može jesti samo na Blagovesti i Cveti, dok se svim ostalim danima priprema hrana „na vodi”, a pogotovo sredom i petkom. Većina pravoslavaca se, ipak, opredeljuje za post „na vodi” tek u poslednjoj sedmici pred Uskrs. Bez obzira na to da li posti ili ne,

Magazin

17.03.2021 u 11:04

Između umetnosti i stvarnosti

Umetnost, izgleda, najviše uzburka kad za svoju temu odabere istoriju, bolje rečeno, neke stvarne događaje ili ličnosti iz prošlosti – i što su nam oni vremenski bliži, to su i reakcije na njih emotivnije. Takav je slučaj i s filmom „Dara iz Jasenovca”, koji se bavi stradanjem Srba pod ustaškom vlašću u Hrvatskoj za vreme Drugog svetskog rata, kroz sudbinu jedne devojčice i njene porodice. Lik Dare zasnovan je na stvarnoj ličnosti, ona je živa i još se dobro seća svega što je proživela. Neke priče nikad ne zastarevaju. Nažalost, ni oprečna mišljenja o tome da li ih je potrebno „baš sada” i „baš ovako” ispričati. Mnogo puta se, u srpskoj i jugoslovenskoj kinematografiji, događalo slično. I tada je bilo glasova koji su hvalili hrabrost i principijelnost autora, i onih koji su osporavali

Zdravlje

05.03.2021 u 14:19

Tehnologija u službi zdravlja

Najsavremenija digitalna tehnologija i veštačka inteligencija koriste se sve više u službi zdravlja. Digitalne spravice pomažu ljudima da prate i menjaju svoje životne navike, pre svega uspostavljajući uravnotežen metabolički sistem. Postupak je jednostavan. Na ruku se stavi, kao končić, tanka spravica, koja 24 sata meri nivo šećera u krvi, prenoseći podatke na „pametni” telefon, tako da se u svakom trenutku može videti kako određena vrsta hrane koju ste pojeli, fizička aktivnost, odmor i stres utiču na organizam. Ovo je naročito korisno, recimo, da se utvrdi koje namirnice brzo „podižu”, a koje „spuštaju” šećer – tako je jasnije zašto se posle obroka neke osobe osećaju tromo i pospano. Takođe, pomaže da se utvrdi kako šetnja, rekreativne vežbe ili sport regulišu nivo

Gastronomija

23.02.2021 u 13:08

Meze iz francuske gastronomije

Francuska kuhinja stekla je planetarnu popularnost i mesto na Uneskovoj listi zaštićene svetske nematerijalne baštine pored ostalog i zbog svoje raznovrsnosti. Svaka oblast ove zemlje ima sopstvenu gastronomsku tradiciju i specijalitete po kojima se proslavila. Za Alzas i Lorenu to su tart i kiš. Ova dva jela, koja imaju i slatku i slanu varijantu, u stvari su neka vrsta pite s podlogom od masnog testa (veliki je greh zameniti ga smrznutim, gotovim lisnatim testom, što neki uporno pokušavaju) i nadevom od voća ili povrća, a potonjem se mogu dodati sir, slanina ili, ređe, meso. Maslac i pavlaka, bez kojih se galsko kulinarstvo apsolutno ne može zamisliti, i ovde su obavezni sastojci. Testo za tart s jabukama ili šljivama može se zamesiti i s kvascem. Sličnosti između kiša i tarta su veće

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Aleksandra Mijalković

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu