Kup.	Prod.	Srеd.
117,23	117,93	117,58
97,99	98,58	98,28
106,5	107,14	106,82

Magazin

05.04.2021 u 19:15

Kako raskrinkati lažljivca

Svako od nas – osim ako ne živimo kao pustinjaci usred neke nedođije – svakoga dana izgovori ili čuje oko dve stotine laži. Većinom su to male, bezazlene neistine ili „zaobilaženje istine”, izgovorene da se ne bi povredila nečija osećanja („Da, baš ti je super ta nova frizura”), uspostavio kontakt („Možete li mi reći koliko je sati, ugasio mi se mobilni?”), održao razgovor („Svakako želim da vidim vaše slike s poslednjeg letovanja”) ili izbeglo preterano objašnjavanje („Izvini što kasnim, gužva u saobraćaju”). Među njima se, međutim, provuku i one opasne, koje mogu ozbiljno da utiču na život, karijeru, odnose s ljudima. Kako ih prepoznati? To nije lako, mada postoje mnogi signali koji će nekoga odati kao lažljivca, tvrdi Pamela Mejer, autorka knjige „Otkrijte laž – kako da uočite kad neko želi da

Magazin

24.03.2021 u 14:13

Tenor, pravnik i majstor džuda

Kad se, početkom meseca, u gala predstavi „Svetlosti pozornice” na sceni Madlenijanuma umesto miljenika publike, glumca i pevača Ivana Bosiljčića pojavio tamnokosi mladić egzotičnog lika, bilo je sumnjičavih pogleda onih koji nisu redovni posetioci ovog teatra i opere. Ali kad su čuli raskošni tenor Dimitrija Cincar Kostića, bili su osvojeni. Baš kao što je, jedne februarske večeri pre godinu dana, u toj istoj dvorani, iznenadio i opčinio ljubitelje operete svojim nastupom u glavnoj muškoj ulozi, grofa Danila, u „Veseloj udovici”. I ime mu je neobično: otkud dva prezimena? – Ime sam dobio po Svetom Dimitriju, zaštitniku grada Soluna, inače omiljenom gradu mojih roditelja. Prezime je cincarskog porekla, u izvornom obliku glasilo je Kosta, ali se menjalo kroz istorijske prilike i

Gastronomija

22.03.2021 u 13:52

Vreme za laku hranu i dobre misli

Veliki Uskršnji post za pravoslavne hrišćane počeo je prošlog ponedeljka i trajaće do 1. maja. To je najvažniji i najstroži posni period u toku godine čiji je zadatak da telesno i duševno „pročisti” vernike i pripremi ih za praznik Vaskrsenja Hristovog. Svih tih sedmica oni koji poste uzdržavaju se od mesa, jaja, sira i mleka, odnosno hrane sa životinjskim masnoćama. Prema crkvenim pravilima, vino i ulje dozvoljeni su samo subotom i nedeljom i na dan Svetih četrdeset mučenika (22. marta), koji je poznatiji pod nazivom Mladenci, a riba se može jesti samo na Blagovesti i Cveti, dok se svim ostalim danima priprema hrana „na vodi”, a pogotovo sredom i petkom. Većina pravoslavaca se, ipak, opredeljuje za post „na vodi” tek u poslednjoj sedmici pred Uskrs. Bez obzira na to da li posti ili ne,

Magazin

17.03.2021 u 11:04

Između umetnosti i stvarnosti

Umetnost, izgleda, najviše uzburka kad za svoju temu odabere istoriju, bolje rečeno, neke stvarne događaje ili ličnosti iz prošlosti – i što su nam oni vremenski bliži, to su i reakcije na njih emotivnije. Takav je slučaj i s filmom „Dara iz Jasenovca”, koji se bavi stradanjem Srba pod ustaškom vlašću u Hrvatskoj za vreme Drugog svetskog rata, kroz sudbinu jedne devojčice i njene porodice. Lik Dare zasnovan je na stvarnoj ličnosti, ona je živa i još se dobro seća svega što je proživela. Neke priče nikad ne zastarevaju. Nažalost, ni oprečna mišljenja o tome da li ih je potrebno „baš sada” i „baš ovako” ispričati. Mnogo puta se, u srpskoj i jugoslovenskoj kinematografiji, događalo slično. I tada je bilo glasova koji su hvalili hrabrost i principijelnost autora, i onih koji su osporavali

Zdravlje

05.03.2021 u 14:19

Tehnologija u službi zdravlja

Najsavremenija digitalna tehnologija i veštačka inteligencija koriste se sve više u službi zdravlja. Digitalne spravice pomažu ljudima da prate i menjaju svoje životne navike, pre svega uspostavljajući uravnotežen metabolički sistem. Postupak je jednostavan. Na ruku se stavi, kao končić, tanka spravica, koja 24 sata meri nivo šećera u krvi, prenoseći podatke na „pametni” telefon, tako da se u svakom trenutku može videti kako određena vrsta hrane koju ste pojeli, fizička aktivnost, odmor i stres utiču na organizam. Ovo je naročito korisno, recimo, da se utvrdi koje namirnice brzo „podižu”, a koje „spuštaju” šećer – tako je jasnije zašto se posle obroka neke osobe osećaju tromo i pospano. Takođe, pomaže da se utvrdi kako šetnja, rekreativne vežbe ili sport regulišu nivo

Gastronomija

23.02.2021 u 13:08

Meze iz francuske gastronomije

Francuska kuhinja stekla je planetarnu popularnost i mesto na Uneskovoj listi zaštićene svetske nematerijalne baštine pored ostalog i zbog svoje raznovrsnosti. Svaka oblast ove zemlje ima sopstvenu gastronomsku tradiciju i specijalitete po kojima se proslavila. Za Alzas i Lorenu to su tart i kiš. Ova dva jela, koja imaju i slatku i slanu varijantu, u stvari su neka vrsta pite s podlogom od masnog testa (veliki je greh zameniti ga smrznutim, gotovim lisnatim testom, što neki uporno pokušavaju) i nadevom od voća ili povrća, a potonjem se mogu dodati sir, slanina ili, ređe, meso. Maslac i pavlaka, bez kojih se galsko kulinarstvo apsolutno ne može zamisliti, i ovde su obavezni sastojci. Testo za tart s jabukama ili šljivama može se zamesiti i s kvascem. Sličnosti između kiša i tarta su veće

Magazin

22.02.2021 u 14:50

U banku – „iz kuće”, februar bez Festa

Vremešna gospođa iz unutrašnjosti Srbije, već u devetoj deceniji, ovih dana je prijateljici u drugom gradu poslala rođendanski poklon kurirskom poštom, a uslugu je sredila od kuće, preko interneta. – Ranije smo se sastajale u kafani da proslavimo, ali zbog pandemije ni ona ni ja više ne putujemo, retko izlazimo iz kuće, veće društvo naravno ne dolazi u obzir, srećom imam „pametni” telefon i uz pomoć mlađih ukućana uspela sam da bar na ovaj način očuvam tradiciju – kaže ova snalažljiva baka. Naručivanje hrane, lekova, odeće i obuće, kućnih aparata, nameštaja, knjiga, cveća, pa i raznih usluga – od pomoći u kući, časova stranih jezika ili matematike pa do mađioničara, zabavljača dece, masaže, fizioterapeuta i astrologa – odavno su deo naše svakodnevice, ali još nikad u tolikom obimu kao u

Magazin

16.02.2021 u 12:40

Nekada žrtveni jarac, danas žrtva sistema

Svakome od nas, gotovo svakodnevno, sklizne s jezika neki izraz koji koristimo celog života, a da zapravo ne znamo odakle potiče i u kojim je okolnostima prvobitno upotrebljen. Zašto, na primer, kažemo da nam je neko učinio „medveđu uslugu” ili nas „ostavio na cedilu”? Ko su ti koje pominjemo kad izustimo „cvrc, Milojka”, „šio mi ga Đura” ili „lupa kao Maksim po diviziji”? Otkud kiša obilazi upravo oko Kragujevca? Kakve veze korpa ima s neuzvraćenom simpatijom, puter na glavi s nečistom savešću, a sekira u medu s nečijom srećom? Većini ovih fraza znamo značenje, postoje i rečnici u kojima možemo to da proverimo, pa ipak, retke su knjige posvećene njihovom poreklu. Jedna od takvih je „Zašto se kaže?” poznatog lingviste dr Milana Šipke (1931–2011), u kojoj on objašnjava kako je nastalo 130

Magazin

01.02.2021 u 14:07

Pod udarom oluje teorija zavera

Za dr Dalibora Petrovića, sociologa, glavna pouka pandemije je da moderan način života neće nestati preko noći, čak ni u slučaju tako dramatičnih promena u različitim sferama života kakve smo iskusili. – Da nam je neko pre godinu dana rekao da ćemo živeti u svetu u kojem praktično neće biti moguće da putujemo, da će nam čak i kretanje u zemlji biti ograničeno, da ćemo biti prinuđeni da radimo od kuće, da će škole i fakulteti biti zatvoreni, a svaki vid bliskosti i intimnosti praktično prognan iz naše svakodnevice, verovatno da bi malo ko poveravao u tako distopijski scenario. Pa opet, iako se mnogo toga naizgled promenilo, deluje da je u našim potrebama, težnjama, nadanjima i očekivanjima sve isto kao i pre. Najvažnija stvar koju smo iz pandemije naučili jeste to da moderan način života

Magazin

29.01.2021 u 21:50

Muškarci šetaju čivave samo na filmu

Rasprostranjeno je mišljenje da žene biraju pse male rase, a muškarci one što veće. Mnogi pamte scenu iz filma „Istinite laži”, u kojoj snagator Arnold Švarceneger šeta majušnu čivavu – prozor je i zamišljen upravo da izazove urnebesni smeh u bioskopskoj sali. Poznati psiholog dr Stenli Koren, profesor na Univerzitetu Britanska Kolumbija i autor više knjiga iz popularne psihologije (u nekima su tema upravo psi), rešio je da istraži te stereotipe, a o saznanjima do kojih je došao piše u časopisu „Psiholodži tudej”. Kako nije uspeo da nađe dovoljno studija na ovu temu (mada je, kaže, više anketa doduše pokazalo da zaista postoje određeni muškarci koji žele da budu viđeni isključivo s agresivnim psima, poput pitbul terijera ili rotvajlera), odlučio je da sam sprovede analizu – i to na

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Aleksandra Mijalković

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu