Kup.	Prod.	Sred.
117,18	117,89	117,53
105,78	106,42	106,1
106,78	107,42	107,1

Magazin

20.11.2019 u 15:42

Ružne scene za nevine oči

Da li se sećate Malale Jusufzai? Imala je 17 godina kad je 2014. primila Nobelovu nagradu za mir, kao najmlađa dobitnica u istoriji ovog prestižnog priznanja, a svega 11 godina kad je u rodnom gradu u Pakistanu, pod talibanskom upravom, pokrenula blog na lokalnoj stanici Bi-Bi-Sija, zahtevajući da se i devojčicama omogući pravo na dalje školovanje. Nastupala je u ime svojih drugarica, vršnjakinja i zemljakinja i imala podršku porodice – ali je izazvala gnev talibana, i jedan od njih je 2012. u nju pucao, u glavu, dok se vozila autobusom u školu. Preživela je, prebačena u bolnicu u Englesku, i posle dugotrajnog lečenja tamo i ostala, nastavljajući svoju borbu. A znate li ko je Om Prakaš Gurjar iz Radžastana, Indija? Sa 14 godina je dobio Dečju međunarodnu nagradu za mir. Imao je pet godina

Zdravlje

18.11.2019 u 14:25

Strah koji remeti život

Nema, takoreći, nijedne pojave, stvari, niti pomisli pod kapom nebeskom koja ne može postati izvor najvećeg straha za neku osobu. I to preteranog i neopravdanog. Gotovo svaka deseta odrasla osoba suočava se s ovom vrstom nelagodnosti, pokazuje studija američkog Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje. A predmeti fobije – kako se stručno naziva takav strah, za razliku od prirodnog, urođenog straha od opasnih situacija koji ljudima već milenijumima pomaže da prežive – umnožavaju se uporedo s razvojem društva, tehnologije i ličnog standarda. Nekada su najčešće fobije bile od zmija, paukova, visine, plivanja, boravka u zatvorenom prostoru, od letenja, od mikroba... Odskora su im se, recimo, pridružile i fobije od mobilnih telefona i drugih elektronskih naprava. Mnoge od ovih situacija

Kultura

14.11.2019 u 13:17

Dvadeset pet dokumentaraca u dvadeset gradova

Filmski centar Srbije u saradnji sa udruženjem DOK Srbija organizuje, drugu godinu zaredom, manifestaciju „Dan domaćeg filma”, sa ciljem da naša najbolja dokumentarna ostvarenja, koja zaslužuju da budu viđena, a nisu imala široku bioskopsku distribuciju, dopru do što većeg broja gledalaca u zemlji. Kako je na konferenciji za novinare najavio Aron Sekelj (DOK Srbija), danas će u 20 gradova, u 21 bioskopskoj sali, biti besplatno prikazano 25 dokumentarnih filmova, od onih najgledanijih (poput „Teslinog naroda” Željka Mirkovića, koji će se prikazivati u Kovinu i „Nebeske teme” Mladena Matičevića, koju će videti publika u Rumi), pa do onih najkontroverznijih („Dubina dva” Ognjena Glavonića koja će biti prikazana u Šapcu). Sekelj je rekao da su, takođe, autori manifestacije vodili računa

Gastronomija

14.11.2019 u 10:30

Dobar je pasulj, još bolje meso, a najbolje – jaje

Nekada se u hrani uživalo, a sada je ona češće povod da se govori o dobrim ili lošim životnim navikama, o namirnicama koje čuvaju ili, naprotiv, narušavaju zdravlje, i o tome kako da obroke pametno „uklopimo” u svoju dnevnu rutinu. Nedavno nam se, tako, čitalac obratio pitanjem da li je u redu da njegov sin, koji ima 23 godine i svakodnevno vežba u teretani, jede 800 g mesa dnevno jer mu je rečeno da će tako održati snagu i mišiće. Na pitanje da li je bitno koje vrste mesa jede i kako pripremljeno odgovor smo potražili od nutricioniste Ane Petrović. – Za pravilan rast i razvoj svih tkiva i organa neophodno je da se jedu namirnice iz svih sedam grupa. Meso je glavni izvor proteina koji učestvuju u metaboličkim procesima, izgradnji tkiva, hormona i enzima. Za čoveka srednjih godina dovoljan je

Gastronomija

04.11.2019 u 14:17

Mak sa svih meridijana

Najbolji sladoled u životu nisam probala ni na jednom od onih izvikanih mesta u svetu ispred kojih ljudi dobrovoljno čekaju po sat vremena da budu usluženi. Našla sam ga u centru Budimpešte, u maloj italijanskoj poslastičarnici ispod Eržebet mosta gde su se raznobojne kugle jele s nogu, iz korneta ili papirne činijice. Uz već poznate ukuse ledene poslastice, tu sam prvi put liznula sladoled od pirinča, od sira i – od maka. Sitna crna zrnca iz takozvane opijumske čaure koja ostaje nakon divljih cvetova najčešće plamenocrvenih, ali i belih, roze, narandžastih i plavih, poznata su u gotovo svim drevnim civilizacijama, često korišćena u ishrani, i još češće kao opijat. Zbog opijuma, koji se dobija od maka, ova biljka došla je na zao glas – podsetimo da su i kod nas u selima žene nekada kuvale

Kultura

14.10.2019 u 20:00

Oktobar, mesec Milene Dravić

Oktobar je za Milenu Dravić bio sudbinski: rođena je petog, a umrla lane 14. dana ovog meseca, u razmaku od 78 godina. Da je još sa nama, ove 2019. slavila bi šest decenija od svoje prve uloge na filmu, „Vrata ostaju otvorena” Františeka Čapa. Veliku umetnicu, jednu od najomiljenijih jugoslovenskog i srpskog filma i pozorišta, oni koji su je poznavali pamte po mnogo čemu kao osobenu ličnost. Bila je zvezda, a privatno vrlo skromna, srdačna, ljubazna. – Takav sam utisak i lično stekla, ali posebno su zanimljiva zapažanja njenih kolega, koji otkrivaju i neke javnosti manje poznate crte Milenine ličnosti, njenu neverovatnu posvećenost poslu, privrženost, ljudsku toplinu, ali i žensku stidljivost – kaže za „Politiku” Anita Panić, autorka monografije „Milena Dravić, ili ključ snova”, koja

Gastronomija

30.09.2019 u 15:36

Meso i riba – kao dodatak

Pristalice tradicionalne trpeze smatraju da ručak ili večera bez obilja mesa nisu pravi obed (ni običan, a kamoli svečani), već više užina ili zakuska. Šnicla i pečenje su glavne „zvezde” tih obroka, ali i gulaš, musaka, punjene paprike, sarme... moraju pre svega da budu pune dobre seckane ili mlevene junetine i svinjetine, sve ostalo je samo „garnirung”. Savremeni kuvari, međutim, smatraju da je ovakvom stavu „odzvonilo”. U elitnim restoranima sve ređe se i nudi i traži pladanj otežao od prasetine, jagnjetine, krmenadli, vešalica, kotleta, pljeskavica i kobasica. Gosti se radije opredeljuju za jela s dosta povrća, gde je meso (ili riba) tek – dodatak, odnosno jedan od sastojaka. Obrok salate, tortilje, testenine, rolnice, rižoto, sve su to kombinacije koje mogu, ali i ne moraju da

Kultura

30.09.2019 u 18:15

Francuz među Srbima

Pozorišna produkcija „Kako vam drago” iz Beograda, u saradnji sa pozorištem „Slavija”, za prvi petak u oktobru najavljuje novu premijeru, vodvilj „Samo tri noći”, o dvoje zaljubljenih cimera – Jeleni (glumi je Ivona Momirović) i Marku (Andrija Daničić), i njihovom francuskom gostu Kamilu (Arno Amber). Predstava je nastala po ideji mladog francuskog glumca, pisca i reditelja Arnoa Ambera koji već pet godina živi i radi u Beogradu, a našoj publici se predstavio svojim autorskim komadima „Kad je Francuz sreo Srpkinju” (sa džez pevačicom Jovanom Milošević) i „Ljubav i padeži” (prva saradnja sa koleginicom Ivonom). Sve tri predstave imaju nešto zajedničko, a to je „sudar kultura” – jer govore o svemu onome što se kod nas podrazumeva, kao deo naše tradicije i mentaliteta, a strancima je

Kultura

20.09.2019 u 20:17

Ulaznica u srpsku kinematografiju

Jedan od naših „bisera rasutih po svetu” je Marijana Janković, glumica i rediteljka rođena u Jugoslaviji (u Beranu), stasala u Danskoj, nagrađivana u Njujorku i Holivudu. Domaća publika ima priliku prvi put da je vidi u filmu „Pijavice”, čije prikazivanje je upravo počelo u bioskopima. Premijera snažne i hrabre priče o neuništivosti špijunaže, njenom opstanku svuda i za sva vremena – koju je reditelj Dragan Marinković, radeći na scenariju zajedno s Dušanom Spasojevićem, snimio podstaknut istoimenim romanom Davida Albaharija – bila je na ovogodišnjem Festu, nakon čega su usledila priznanja. Na 19. Beverli Hils filmskom festivalu je proglašen za najbolji igrani film, a na 52. Međunarodnom filmskom festivalu u Hjustonu osvojio je „Platinum Remi Award” za film i „Gold Remi Award” za

Kultura

18.09.2019 u 18:38

Ne samo smotra filmova već pre svega saradnja

Beogradska publika će od 23. do 26. septembra imati jedinstvenu priliku da na Festivalu italijansko-srpskog filma vidi u Jugoslovenskoj kinoteci nekoliko najzapaženijih ostvarenja savremenih italijanskih reditelja i da ih, na neki način, uporedi sa najnovijim domaćim bioskopskim hitovima, koji će takođe biti prikazani na ovoj smotri. Ljubitelji „zlatnog doba” italijanske kinematografije moći će, u ova tri dana, u Domu omladine da se podsete čuvenih imena, poput reditelja Lukina Viskontija, kostimografa Pjera Tosija i glumice Ane Manjani, kroz njihove filmove iz pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. Predviđen je i bogat prateći program za profesionalce omogućen zahvaljujući saradnji Ministarstva kulture Srbije, ambasade Italije, Italijanskog instituta u Beogradu, Instituta

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Aleksandra Mijalković

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Prijavite se na našu mailing listu