Kup.	Prod.	Srеd.
117,23	117,93	117,58
98,03	98,62	98,33
105,49	106,12	105,8

Kolumnisti

12.02.2021 u 18:00

Balada o Majskim Poljanama

Prošlo je više od mesec dana od kada je potres jačine 6,2 stepena po Rihteru dobrano rastresao Baniju, oštetivši više desetina hiljada objekata i odnevši sedam života, od toga pet u Majskim Poljanama, prigradskom naselju gradića Gline. Od tada je napisano mnogo tekstova i snimljeno video i fono- zapisa o području koje je pogođeno potresom, uključujući posledice i pomoć. Pisalo se i govorilo o prošlosti tog područja, uključujući i ratove u dvadesetom veku, pa čak i o tome da li je ispravno reći Banija ili Banovina. I sam sam bio u situaciji da za medije u regionu govorim o tom području, koje je u većem delu devedesetih godina prošlog veka bilo u sastavu tadašnje RSK. Govorio sam i o nacionalnom sastavu Petrinje, Siska, Gline, Dvora i Kostajnice i odlivu

Kolumnisti

28.01.2021 u 18:00

Verovali ili ne

Hrvate i nepotrebno uništavali njihovu imovinu, pogubnija je po istinu nego ona Gebelsova „mnogo puta ponovljena laž postaje istina”U decembru 2020. godine pred hrvatskim sudovima zakazane su glavne rasprave u 14 predmeta zbog ratnih zločina u kojima je obuhvaćeno ukupno 59 optuženika: pred Županijskim sudom u Zagrebu zakazane se rasprave u sedam predmeta protiv 46 optuženika, pred ŽS u Osijeku u četiri predmeta protiv sedam optuženika i pred Županijskim sudom u Splitu u tri predmeta protiv šest optuženika. Četvorici se sudi u prisustvu i svi su ekstradirani iz drugih država, a svim ostalima u odsustvu. Svi optuženi su pripadnici bivše JNA ili „paravojnih jedinica” bivše RSK. Ako ne svi, onda su velika većina državljani Republike Srbije. Od svih optuženika kojima se sudi 25 godina po

Kolumnisti

11.01.2021 u 18:00

Krajina u budućnosti

Povodom Dana Republike Srpske Krajine, grupa Krajišnika održala je 19. decembra o. g. vebinar na temu Krajina u budućnosti. Kao najstariji učesnik ovog panela i autentični hroničar toga vremena, a imajući u vidu da su mnogi gosti panela bili deca u izbegličkoj koloni ili rođeni u izbeglištvu, bio sam zadužen da nešto kažem šta je prethodilo proglašenju RSK. I evo šta sam rekao: „Pobedom ekstremno nacionalističke stranke HDZ-a na prvim višestranačkim izborima u Hrvatskoj, održanim u aprilu i maju 1990, otvoren je prostor za antisrpsku kampanju, koja se manifestovala kroz više nivoa, čiji je cilj bio minimiziranje političkih i nacionalnih prava Srba, koji su bili konstitutivan narod u toj federalnoj jedinici SFRJ. Neuvažavanje srpskih amandmana na predlog novog hrvatskog

Kolumnisti

12.12.2020 u 18:00

Prva žrtva rata u Hrvatskoj

Saša M... nedavno je postavio sledeći tvit: „23. 11. 1990. poginuo je Goran Alavanja. On je prva žrtva sukoba u Hrvatskoj. Bio je policajac MUP-a Hrvatske. Bio je dežurni kod Benkovca i neko je zasuo auto mecima. Hrvati tvrde da su Srbi, ali auto nije nađeno kod Srba. Dakle, ni dan-danas se ne zna ko ga je ubio.” Pošto se već duže vreme nakanjujem da javno objavim moja saznanja o ovom događaju, Sašin tvit me je ponukao da barem deo tih saznanja podelim i sa čitaocima „Politike”. Iako je „balvan revolucija” započela 17. avgusta 1990, policijske stanice na području SUP-a Zadar – biogradska, benkovačka, obrovačka i zadarska – nastavile su saradnju, koja se, između ostalog, očitovala i u sprovođenju direktive o upućivanju milicionera jedne na područje druge stanice radi uspešnije kontrole

Kolumnisti

12.11.2020 u 18:00

Raja iz Vukovara

U poslednjih petnaestak godina, na različitim mestima i u različita vremena, upoznao sam ratnike iz Vukovara sa obe strane fronta, koji su pre rata devedesetih živeli u istom kraju, većina i u istoj ulici, i međusobno se poznavali i družili. Milana Lančužanina zvanog Kameni (1963), Srbina i po ocu i majci, upoznao sam na suđenju u slučaju „Ovčara” pred Specijalnim sudom u Beogradu, koje je počelo 2006. Bio sam njegov izabrani branilac. Optužba ga je teretila za učešće u ubistvu najmanje 200 zarobljenih pripadnika hrvatskih oružanih snaga 20. novembra 1991. na poljoprivrednom dobru „Ovčara” u blizini Vukovara. Komandovao je jedinicom „Leva supoderica” a imao je i titulu četničkog vojvode. Na prvom suđenju je osuđen na 20 godina zatvora, na drugom na šest, a na trećem

Kolumnisti

29.10.2020 u 18:00

Čiji je vojnik bio Nenad Krstić

„Ako otvorimo popis Muzeja žrtava genocida sa sedištem u Kragujevcu ili popis žrtava, Dokumentaciono-informacionog centra ’Veritas’ Save Štrpca, pod rednim brojem 2858. pronaći ćemo ime Nenada Krstića”, piše na početku teksta „Sramota JNA koju srpska strana i danas skriva, Srbijanski ročnik prebjegao u hrvatsku vojsku s transporterom JNA”, nedavno objavljenog na proustaškom portalu „direktno.hr”. Tekst potpisuje Tanja Belobrajdić, inače bivša supruga Tome Duića, upravnika po zlu čuvenog ratnog logora „Lora” u Splitu, u kojem je i ona mučila zarobljene Srbe i pripadnike JNA, i autorka nagrađivanog romana „Crni kaput”, u kojem sve monstruozne torture koje su primenjivane u „Lori” čine Srbi nad Hrvatima u Vukovaru. Kao ilustracija uz tekst je priložen i skenirani deo „Veritasovog”

Kolumnisti

15.10.2020 u 18:00

Splitski glumac i plejboj, trgovac smrću

Pre neki dan, 3. oktobra, splitska „Slobodna Dalmacija” objavila je poduži intervju sa slovenačkim novinarom Matejom Šurcom, koji je pre nekoliko godina zajedno s kolegom Blažom Zgagom napisao knjigu-trilogiju „U ime države” o krijumčarenju oružja i deviza za vreme ratova devedesetih prošlog veka, u kojoj je najviše pažnje posvećeno hrvatskom trgovcu oružjem Nikši Župi, sa čijom sudbinom sam se susretao baveći se problemom nestalih osoba. Na hrvatskom spisku nestalih koji je u maju 2002. predat srpskoj strani nalazila se i osoba sa sledećim podacima: Nikša Župa, sin Frane, rođen 9. januara 1953. u Splitu, nestao 31. jula 1994. u Puli. Pošto sam prisustvovao predaji tog spiska u svojstvu eksperta u tadašnjoj Komisiji Vlade SRJ za humanitarna pitanja i nestala lica, pitao sam predstavnike

Kolumnisti

03.10.2020 u 18:00

Postolujna vremena: zločin u Varivodama

Nekoliko sedmica pred godišnjicu ubistva devetoro meštana Varivoda telefonom mi se javio Duško Ilijašević i sugerisao da se među žrtvama pomene i njegov stric Uglješa Ilijašević (54), koji je ubijen oko tog dana ili istog dana kada i njegovih devetoro komšija i čijeg imena nema na spomeniku žrtvama iz tog sela. Više detalja o ubistvu devetoro Srba u Varivodama: Jovana Berića (75), Špire Berića (55), Rajdivoja Berića (69), Marije Berić (69), Mirka Pokrajca (84), Dušana Dukića (59), Marka Berića (82), Milke Berić (67) i Jovana Berića (56), pobijenih 28. septembra 1995. u svojim dvorištima, na pragovima kuća ili u kućama, javnost je saznala 2. oktobra 1995, iz saopštenja Hrvatskog helsinškog odbora (HHO). Do tada je hrvatska policija, iako na vreme obaveštena, pokušavala da prikrije taj zločin,

Kolumnisti

26.09.2020 u 18:00

Zločin na Koranskom mostu

Od svih krivičnih dela koja poznaje savremeno društvo, jedino krivična dela ratnih zločina ne zastarevaju. Postupci za ratne zločine u pravilu, kako pred domaćim, tako i pred međunarodnim sudovima, dugo i traju. Rekorder po trajanju takvog krivičnog postupka, koliko je meni poznato, jeste onaj za zločin na Koranskom mostu, koji je trajao pune 23 godine, dok su postupci za naknadu štete proistekli iz tog krivičnog postupka još u toku. O kakvom je zločinu reč? Dana 21. septembra 1991. godine pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova i Zbora narodne garde RH, ispred mosta na reci Korani u Karlovcu, zaustavili su dva vojna kamiona u kojima su se iz kasarne „Mekušje” u kasarnu „Logorište” prevozili pripadnici aktivnog i rezervnog sastava JNA, koji su, nakon pregovora i obećanja

Kolumnisti

05.09.2020 u 18:00

Milanovićevo sunce tuđeg neba

„Ostajte ovdje!… Sunce tuđeg neba,/ Neće vas grijat ko što ovo grije;/ Grki su tamo zalogaji hljeba/ Gdje svoga nema i gdje brata nije.” Ove Šantićeve stihove izgovorio je hrvatski predsednik Zoran Milanović 25. avgusta u Gruborima, na komemoraciji srpskim žrtvama pred visokim zvanicima, među kojima su bili i potpredsednici hrvatske vlade Hrvat Tomo Medved i Srbin Boris Milošević, predsednik SDSS-a Milorad Pupovac i specijalni izaslanik predsednika Srbije za pitanje nestalih Veran Matić, te nekoliko rođaka žrtava, koji su samo za ovu priliku doputovali iz „tuđine”. Kakav je događaj okupio pomenuto društvo? U zaseoku Grubori, selo Plavno kod Knina, do 4. avgusta 1995. živele su 24 porodice na isto toliko imanja, sa oko 70 duša. Pred hrvatskom akcijom „Oluja” većina žitelja je otišla

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Savo Štrbac

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu