среда, 20.01.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,23	117,94	117,58
	96,51	97,09	96,8
	108,68	109,33	109,01

Таг: историја

Друштво

08.08.2019 у 14:02

У Мачви, стопама Арчибалда Рајса

Шабац – У част деведесетогодишњице смрти др Рудолфа Арчибалда Рајса (Хаузах, 8. јул 1875 — Београд, 8. август 1929), швајцарског форензичара, доктора хемије и професора на Универзитету у Лозани, захваљујући коме су Европа и свет сазнали о стравичним злочинима над српским цивилним становништвом у време Првог светског рата, четворо Шапчана, поштовалаца његовог лика и дела, организоваће у суботу посету местима на којима се у овом крају почетком прошлог века исписивала историја. Др Арчибалд Рајс се 1914. године одазвао позиву српске владе да у својству неутралног стручњака истражи злочине аустроугарске војске у Мачви и Подрињу. Са српском војском прешао је Албанију, учествовао у пробоју Солунског фронта и са Моравском дивизијом умарширао у ослобођени Београд 1918. године и до краја живота

Свет

06.08.2019 у 12:31

У Канади покренут портал за истину о ратовима у Југославији

У Канади је покренут портал canadianveritas.ca за истину ;о ратовима у бившој Југославији. Објашњавајући разлоге за оснивање портала названог по богињи истине Веритас, творци те својеврсне интернет осматрачнице наводе да је током и после рата у бившој Југославији 60.000 канадских војника служило у мисијама УН и НАТО. Канађани, творци и сарадници „портала истине” убеђени су да „изградњом” интернет осматрачнице canadianveritas.ca „ниједан човек, ниједна истина, ниједна прича неће бити занемарени”

Мозаик

25.07.2019 у 08:37

На дну Балтика пронађен брод стар 500 година

СТОКХОЛМ - Истраживачи су на дну Балтичког мора, недалеко од обале Шведске, пронашли олупину брода старог 500 година и то у веома добром стању. Према наводима истраживача, брод потиче из краја 15. или почетка 16. века, пренели су медији. Претпоставља се да су јарболи на месту, а трупови недирнути због хладних, мало сланих и „негостопримљивих” вода Балтика. Прецизно порекло брода још није познато. У времену из којег, највероватније, потиче брод није било популарно давање имена бродовима те је означен као „Непознати брод”, на шведском „Окäнт Скепп”. Брод је дугачак око 18 метара, метар мање од Колумбове водеће „Санта Марије”. „Окäнт Скепп” је од великог историјског значаја, јер је старији и очуванији од других потонулих бродова у Балтичком мору. Брод је саграђен у доба

Регион

22.07.2019 у 11:35

Заев признао да су Македонци присвајали туђу историју

Премијер Северне Македоније Зоран Заев изјавио је у интервјуу за грчку телевизију „Алфа” да су Македонци присвајали светску, балканску и туђу историју. Зоран Заев наводи да су покушали да присвоје туђу историју, не марећи како то утиче на суседе. "Наш покушај да се промени наша историја преузимањем светске, балканске и туђе, при том не водећи рачуна како то утиче на наше суседе, довео је до тога да буквално будемо у свађи са скоро свим суседима. На тај начин су се затворили сви процеси у интеграцији у ЕУ и НАТО", рекао је Заев. Та изјава изазвала је снажне реакције на друштвеним мрежама, а грађани Северне Македоније оптужују свог премијера да је то изјавио како би се додворио суседима. Заев је у интервјуу за грчку

Култура

21.07.2019 у 15:11

На султановом канабету од плавог дамаста

Дувао је хладни северац тог првог априла 1895. када је Београдско певачко друштво кренуло на турнеју пут Софије, Цариграда и Пловдива. Хоровођа Стеван Мокрањац забранио је ларму и вику да не би промукли јер им, како су сами истакли, скупоцена грла беху понајважнија репутација на овоме путу. Задатак је био да шире српске народне песме по беломе свету, а стајали су под високом заштитом краља Александра Обреновића. Баритон и секретар друштва Драгомир Брзак (1851–1904), српски књижевник, преводилац и песник, аутор је књиге „С Авале на Босфор”, објављене у издању „Порталибриса”, где је дао опширне описе архитектуре поменутих градова и бројне анегдоте с путовања. По његовом сведочењу, наши хористи су били занесени и очарани спектром боја и мозаиком разних раса и религија у Цариграду. –

Друштво

17.07.2019 у 20:55

Наш човек у срцу хуманитарне мисије

Кемал спремао се да се због ситуације настале после Балканских ратова, врати у родни Истанбул, а Панчевац, магистар фармације Ђура Лакић купио је његову апотеку уз помоћ својих пријатеља, угледне београдске породице Бајлони. Посао је брзо развио и када је помислио да ће у Битољу годинама остати, избио је Први светски рат. Све до октобра 1915. Лакић ипак несметано ради, а онда се ратна ситуација погоршала за Србе. Војска се повлачила преко беспућа Албаније, а Ђура придружио својој браћи. Имао је само толико времена да кофер напуни неопходним стварима, закључа апотеку и нађе се у једном од последњих возова за Солун. У живописном лучком граду на обали Егејског мора среће се са великом групом земљака и ту укрцава на француску лађу која је наше невољнике требало да одведе у Бизерту. На

Друштво

09.07.2019 у 15:58

Бора и Матија

На први поглед, тешко је повезати Борисава Јовића, некадашњег председника председништва СФРЈ и најближег сарадника Слободана Милошевића, са песником и дисидентом Матијом Бећковићем. Али утисак вара, па Јовић каже да су њих двојица пријатељи још из давних времена. Тако га је Матија наговарао да, уз председавање Југославијом која се распадала, преузме још једну функцију. Јовић, међутим, није пристао да постане члан политичког савета круне Александра Другог Карађорђевића који је, негде у то време, први пут пољубио свету српску земљу. Бора Јовић је одбио понуду не само зато што је црвени републиканац, већ и због другог, можда и убедљивијег разлога: такво акумулирање функција свакако се не би допало истинском владару Слободану Милошевићу

Култура

02.07.2019 у 18:39

Младом историчару награда Матице српске за „Бурна времена”

Нови Сад – Матица српска наградила је историчара млађе генерације др Миомира Гаталовића за књигу „Бурна времена. Косово и Метохија у државној политици Југославије 1966–1969”, објављеној прошле године. „У књизи су 'само' три године, али какве године”, казала је у Новом Саду историчарка, професорка др Мира Радојевић која је била на челу жирија за доделу Mатичине награде за историју „Иларион Руварац”. По начину на који пише и ради, она је упоредила Гаталовићев рад са учењем Руварца који је поставио темеље, подсећа, српској критичкој историографији, али је у то доба с краја 19. века, због свог научног приступа, био оштро нападан као „рушитељ народне традиције”. Књига „Бурна времена...” завређује, према њеним речима, Руварчеву награду, по обимности истраживања и

Политика

29.06.2019 у 22:00

Шиб: Не заборављамо патње које смо нанели Србији

Пре 830 година Стефан Немања је понудио савез Фридриху Првом Барбароси и овај пакт пријатељства представља полазну тачку дипломатских односа наше две земље, истакао је јуче амбасадор Немачке Томас Шиб на скупу поводом обележавања сусрета великог српског жупана и немачког цара у Нишу 1189. године, организованом на Филолошком факултету у Београду. Спис који говори о овом догађају, навео је Шиб, потиче из збирке докумената бискупа Дитполда из Пасауа, а чува се у архиви Баварске државне библиотеке у Минхену. Поводом сусрета два велика владара, немачки амбасадор и организатори скупа, представници Удружења знаменитих српских дипломатских породица и Филолошког факултета, под покровитељством Министарства спољних послова Србије, најавили су и свечаност у Нишу 27. јула. А на јесен и научну

Тема недеље

10.06.2019 у 09:00

Од чина генерала до чистача ципела

Из оба светска рата, Србија је изашла као победница. Али, они који су те победе извојевали нису истоветно третирани. Јер, док су ветерани Првог светског рата у међуратној југословенској монархији просили као богаљи у искрзаним униформама, борци из Другог светског рата су у социјализму уживали све привилегије. Овако би, најкраће, гласило уврежено поређење у јавности кад је реч о начину на који је држава третирала ратне ветеране после једног, односно другог планетарног оружаног сукоба. У тој представи, насупрот примерима преживелих солунаца који зарађују гланцајући ципеле по улицама или Милунке Савић, која је радила као чистачица у банци стоје генерали и официри ЈНА, који путују, летују и куће се о државном трошку. И једна и друга слика су, међутим, само део приче о статусу бораца из

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

20.01.2021 у 16:57

Додик на мети критика због молбе Србији да додели вакцине Републици Српској

20.01.2021 у 16:51

Кисић Тепавчевић у родној кући војводе Живојина Мишића

20.01.2021 у 16:44

Помоћ у Брусник стиже на моторним санкама

20.01.2021 у 16:31

Лидл нуди радницима у САД накнаду од 200 долара да се вакцинишу

20.01.2021 у 16:06

Снажна експозија у центру Мадрида, урушила се зграда

20.01.2021 у 15:59

Етихад први у лансирању дигиталних пасоша у условима ковида