Издања Читуље
accessibility-tools
четвртак, 02.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
 
ПРЕТРАГА
ЛАТИНИЦА
11°C Ведро
Београд
Последња измена 21:35

Таг: здравље

Друштво
02.04.2020 у 18:00
Живот са донираном јетром пун је изненађења
На рутинској контроли 2011. години, у 32. години, сазнао сам да нешто није у реду са мојим здрављем и да су ми потребне подробније контроле. У Клиници за гастроентерохепатологију КЦС, након много прегледа, добио сам објашњење да болујем од тешке аутоимуне болести јетре и дебелог црева, да за њу не постоји лек и да ми је једини спас трансплантација јетре. То је био у најмању руку шок за мене и моју породицу јер ништа о томе нисмо знали. Питања у глави су се само ређала: да ли ћу дочекати операцију, колико новца ми треба за то, како ћу га сакупити, колико месеци се чека на пресађивање органа, колико година ћу још живети... Улазак на листу чекања за трансплантацију доживео сам као крај свог живота, тачку на моју будућност, могућност да добијем дете. Као што је и до тада био, живот је
Свет
27.03.2020 у 20:22
Колико смртних случајева можемо себи да дозволимо?
БОН – Након двонедељног застоја због епидемије коронавируса, појединци су већ почели да испостављају рачуне, пише уредник економске рубрике Дојче велеа (ДВ) Хенрик Берне оцењујући да је питање „мртви или економски раст” недопустиво. „То је питање на које нема одговора. Или га бар ја немам. Неки међутим мисле да знају одговор. Тренутно је у току сабласна расправа: шта нам је важније, заштита живота сваког појединца или заштита од разорне економске кризе”, написао је он у својој анализи за ДВ. Берне, који пише деценијама о економским последицама криза, наводи да коронавирус чини опасним то што је непознат због чега га се толико бојимо. „Зато подносимо ограничавање контаката, забране изласка и смањивање слободе кретања, а уз то и гашење економског и јавног живота. То су призори
Друштво
26.03.2020 у 18:00
Тешка болест човеку обележи живот
Те недеље, јануара 2004. године, нисам очекивала тако страшну вест. Сви ми инстинктивно очекујемо да се лоше ствари дешавају другима и негде тамо далеко. Живот је такав. Деси се када најмање очекујете и баш онако како нисте планирали. Била сам у раним тридесетим, мајка, супруга, запослена жена, стално у покрету, осећала сам се готово па савршено, али... Морам да признам када сам добила дијагнозу нон-хочкинског лимфома нисам се уплашила. За лимфом до тада нисам никада чула. Брзо сам се уверила да су страхови лекара били оправдани. Почело је са благо повишеним температурама, болом у левој нози, једном увећаном жлездом којој, што због незнања што због страха, нисам придавала значаја. Стање се погоршало и тада почиње моја борба да уграбим што више времена. Маја Коцић, Удружење
Здравље
18.03.2020 у 12:27
Телефони за узнемирене
У жељи да сачува ментално здравље наших суграђана у условима епидемије корона вируса и помогне нашим суграђанима да изађу на крај са страховима, стресом, депресијом и анксиозношћу, Министарство здравља отворило је три телефонске линије на које ће се јављати стручњаци Клинике за психијатријске болнице „Др Лаза Лазаревић“ и Института за ментално здравље у Београду. Како у разговору за наш лист истиче директорка клинике „Др Лаза Лазаревић“ неколико стотина људи окренуло је јуче телефонски број 0800-309-309. У жељи да илуструје интензитет и број позива, доцент др Ивана Сташевић Карличић каже да је од 7.30 до 8 часова јуче ујутру педесет особа тражило психијатријску помоћ од стручњака ове болнице, а овако велики број позива она тумачи нормалном реакцијом на ненормалну ситуацију. „У овом
Друштво
17.03.2020 у 18:00
Опрез приликом комбиновања лекова и витамина
Поред прописане редовне терапије, многи грађани често користе додатке у исхрани да би побољшали здравље. Ту су и аналгетици, антипиретици, али и многи други препарати који се набављају у слободној продаји. Мали број људи се запита да ли је комбинација препарата које узимају и прописане терапије безбедна. Истина је да суплементи могу да побољшају здравље, али када се мешају с лековима које је прописао лекар, могу бити опасни. Татјана Шипетић (Фото: Лична архива) Уколико неко користи више лекова и одлази код различитих специјалиста због здравствених проблема, онда таква особа мора да добије информацију од свог апотекара како да користи све те лекове да би се спречиле нежељене интеракције медикамената и добио максимални ефекат терапије. Усложњавању проблема
Друштво
12.03.2020 у 18:00
Мутација икс хромозома диктира другачији живот
Ивана Крговић, мајка девојчице Душице са де-де-икс-три-икс синдромом (Фото лична архива) Душица данас има осам година. Родила се као здрава беба, с две десетке од лекара у породилишту. У првих неколико месеци постало је сумњиво њено слабо држање главе, хипотонија мишића, те је врло рано, већ са шест месеци, укључена на вежбе у Дечјој болници у Новом Саду. Када треба да представим Душицу, пут који смо до сада прешли с њом и њеним стање или де-де-икс-три-икс синдром (мутација икс хромозома), волим да се вратим на блог који ми је током првих година борбе за дијагнозу био нека врста виртуелног дневника, захваљујући коме многе ствари нисмо заборавили. Када је Душица напунила три године, већ је прошла око 900 сати физикалне терапије, не сећам се тачног броја часова с
Друштво
10.03.2020 у 18:00
Контроле су пут до рађања здраве бебе
У ери друштвених мрежа и разних непроверених информација које круже интернетом, многе труднице се нађу у недоумици да ли је баш свака вест у вези са другим стањем тачна. Свакако се консултују с лекаром у вези са повишеним шећером у трудноћи, високим крвним притиском, коришћењем неких лекова... Др Мирослава Гојнић Дугалић (Фото: лична архива) Како истиче професор др Мирослава Гојнић Дугалић, начелница Одељења патологије трудноће у Гинеколошко-акушерској клиници Клиничког центра Србије, савремено вођење трудноће изискује добро познавање медицине и организма жене у целини. Квалитет рада је већи ако се, уз поштовање стручних протокола вођења трудноће, поштује и индивидуални приступ пацијенту. – Увек је боље ићи корак унапред и не дозволити да се проблем испољи. У
Друштво
24.02.2020 у 20:20
Синдром изгарања на послу постаће дијагноза
Неиспаваност, несаница, мањак енергије, исцрпљеност, проблеми с варењем, висок крвни притисак, деконцентрисаност, главобоља, смањена професионална ефикасност, само су неки од симптома стреса и изгарања на послу, поремећаја који је Светска здравствена организација (СЗО) уврстила у 11. издање приручника Међународне класификације болести као професионални феномен. Договорено је да државе чланице СЗО у здравственим установама почну да примењују ову одлуку од 1. јануара 2022. године. Стручњаци СЗО наглашавају да се изгарање најчешће догађа онда када захтеви на послу превазилазе примања, признања и време потребно за одмор, када радник више нема никакве амбиције
Здравље
20.02.2020 у 18:00
Хемофиличарима неопходна савремена терапија
Дејан Петровић, председник Удружења хемофиличара Србије Дејан Петровић (Фото лична архива) Хемофилија је урођена, најчешће наследна болест која се преноси с мајке на мушку децу и представља поремећај згрушавања крви. Пацијенти са хемофилијом имају недостатак једног од фактора згрушавања крви. Услед овог недостатка они крваре неупоредиво дуже од особа које немају овај недостатак. Крварења се јављају у зглобовима, мишићима и унутрашњим органима. Уколико се на самом почетку крварења не примени одговарајући лек, долази до озбиљних оштећења зглобова. Тако се може десити да оболеле особе већ у раним двадесетим годинама постану инвалиди, везани за инвалидска колица и с потребом за ортопедским интервенцијама. Крварења у мишиће и зглобове изазивају јак бол и отежано кретање па
Друштво
12.02.2020 у 13:28
Боље лежати неколико дана него дуго вући болест
Епидемија грипа пријављена је у Београду и у Пиротском, Мачванском и Златиборском округу, али је укупан број оболелих у Србији 20 одсто мањи у односу на прошлу годину. Сем уобичајених здравствених мера предострожности, пријављивање масовнијег оболевања подразумева и забрану посета пацијентима у болницама. У Министарству здравља кажу да је то резултат чињенице да је ове сезоне око 300.000 људи добило вакцину против грипа, што је највише у протеклој деценији. Како истиче др Милена Костић, специјалиста опште медицине из Дома здравља у Лазаревцу, ово доба године увек прати повећање броја оболелих од акутних респираторних инфекција. То су пролазне болести дисајних путева које могу захватити нос, синусе, ждрело, душник, бронхије и плућа. – Није увек лако разликовати грип од других акутних
Почетна / Тагови
02.04.2020 у 21:33
На КиМ отишли лекари из Београда да помогну у борби против короне
02.04.2020 у 21:30
„Нова С” каже да нема опреме, а Ројтерс извести другачије
02.04.2020 у 21:21
Сексизам у доба короне
02.04.2020 у 21:15
Више од милион заражених коронавирусом
02.04.2020 у 20:55
Влада Србије одобрила извоз квасца у Републику Српску
02.04.2020 у 20:07
Маске на лице, порука Аустријског канцелара
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља