субота, 04.07.2020.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,23	117,93	117,58
	104,39	105,02	104,7
	110,34	111,01	110,67

Таг: писци

Култура

24.03.2020 у 20:00

Постоји опасност да Холокауст постане далека успомена

Мено Метселар и Пит ван Леден аутори су књиге „Све о Ани”, у издању Куће Ане Франк, из Амстердама, коју је код нас у преводу Невене Кукољац објавио „Креативни центар”. Ово дело почиње описом Аниног рођендана 12. јуна 1939. године у Амстердаму, а описује њено одрастање, уз више од стотину фотографија и илустрација Хака Скарија, њене године проведене у Немачкој, затим пресељење у Холандију, полазак у вртић, дружење у школи. Књига описује и атмосферу у свету и Холандији и када је реч о стварању коначног решења за Јевреје и избијања рата, што је све довело до нужности скривања Анине породице у тајном анексу фирме њенога оца, уз фамилију Хермана ван Пелса. Књига Мена Метселара и Пита ван Ледена приказује и то какав је био живот девојчице, која је пуно читала и писала, чак се и заљубила током

Култура

24.03.2020 у 22:00

Давид Гросман о вирусу корона

Познати израелски писац Давид Гросман написао је текст поводом пандемије вируса корона. Текст представља пишчев поглед на тренутну ситуацију и на могуће последице ове пандемије на наш живот и вредности. Давид Гросман требало је да половином марта борави у Србији, поводом српског издања свог новог романа „Живот се са мном много поиграо”, али је то отказано због пандемије вируса корона. Гросманов текст премијерно је објављен у петак у енглеском издању израелског листа „Хааретз”, а ових дана се објављује у низу светских медија. Српско издање овог текста ексклузивно објављују сајт Гросмановог српског издавача Архипелага (www.arhipelag.rs) и Архипелаг магазин, као и портал Нова.рс. „Већа је од нас, епидемија, и у одређеном смислу није схваћена. Јача је од сваког непријатеља од крви и меса

Култура

12.03.2020 у 20:00

Наш човек у свету – тој причи не могу одолети

Нови роман Јовице Аћина „Пилот трамваја”, у издању „Лагуне”, говори о нашем човеку Миљану Клисури у најстрашнијем периоду 20. века у Европи, човеку који је као дете са оцем, и са српском војском, прешао Албанију и настанио се у Марсеју, поставши возач трамваја. Тамо је дочекао још једну ратну катастрофу, а његов живот обележила су пријатељства са личностима које филозофски промишљају стварност и историју, као и потрага за њима. Према речима Јовице Аћина, овај роман потекао је од истините приче коју је својевремено чуо на медитеранском гробљу где је сахрањен Клисурин пријатељ. За његовим гробом Клисура трага у роману, па његове кости, уз с глином измешани пепео своје жене из истребљивачког логора, преноси у морску гробницу код Крфа, у коју му је тридесетак година раније већ спуштен отац

Магазин

03.03.2020 у 13:29

Није писац свако ко пише

Штампање књиге данас је једноставан, брз и јевтин подухват захваљујући савременој технологији. Закон о издавању публикација допушта свакоме ко то пожели да самостално објави своју збирку поезије, приче, роман, мемоаре, резултате неког истраживања... Услов је да постоји уредник, а то може бити и сам аутор, и да је наведен број под којим је дело регистровано у Народној библиотеци Србије (CIO, ISBN, ISSN итд.). У зависности од тиража, броја страница, али и од тога да ли су корице књиге тврде или меке, од квалитета папира или илустрација – цене штампања се крећу од неколико стотина евра па навише. У то треба укључити и трошкове за лектуру, коректуру, дизајн... Много сложенији део ове приче је како аутор да на свом делу заради и како да књигу представи јавности, не рачунајући рекламу коју

Култура

28.02.2020 у 20:00

Пишем о прогнанима и о бунтовнима

Једна од најбољих књига у прошлогодишњој, а сасвим тачно би било рећи и у вишегодишњој домаћој романескној продукцији, јесте „По шумама и горама” Миленка Бодирогића, у издању новосадског „Орфелина”, која је имала два гласа Ниновог жирија. Два јунака, планинара, „ходочасника револуције” корачају стопама првих партизана, по Фрушкој гори, Калину, Црепољском, Калничком горју, Похорју и Триглаву, као „археолози јучерашњег”, археолози „споменика са којих данас краду бакарне оплате, одмаралишта пред којима вежу псе да цркну, игралишта на којима труле голови и гњиле кошаркашке мреже, путева које обраста маховина…”, суочени са вишестраном изневереношћу идеје слободе, чије је шума, чије су брегови, станиште. Ваши јунаци крећу се стазама некадашњих партизана, евоцирајући историјске догађаје на

Београд

27.02.2020 у 10:35

Кључеви моћи

Моћ је вечита човекова инспирација и подразумева став, храброст и одлучност, подсетила је др Зорица Карановић, новинарка нашег листа, на трибини „Култура путем поште” у ПТТ музеју. Програм је део циклуса „Велике синтезе у науци”, а предавање је насловљено „Кључеви моћи – тајна метафизике моћи” и уприличено поводом другог издања књиге „Кључеви моћи” чији је аутор Карановићева. Она је подсетила на значај покретања човекових скривених енергија за постизање личног успеха. – Људи често запамте оно на шта су им родитељи и околина скретали пажњу, а то је „Чувај беле паре за црне дане”, „Учи, а на љубав мисли касније”… – напоменула је Зорица и додала да овакви обрасци често могу бити препрека за активирање човекових потенцијала. Према њеној оцени, важно упориште сваког појединца су

Култура

21.02.2020 у 18:00

Култ Светог Саве у Дубровнику

Сликар Марко Мурат има један цртеж на којем су Свети Сава и Свети Влахо загрљени над Дубровником. У овом граду су пронађене и комедије о томе како су се Свети Сава и Свети Влахо, заштитник Дубровника, удружили против Светог Петра... Култ Светог Саве у Дубровнику 19. века веома је јак. Уопште, 19. век је век српства Дубровника, каже Ирена Арсић, професорка књижевности на Филозофском факултету у Нишу и ауторка књиге „Срби у Дубровнику” коју је објавила Задужбина Владете Јеротића у едицији „Стари Дубровник”. Књига је јуче представљена у Библиотеци града Београда. – Како су наши људи долазили у Дубровник у 19. веку, позвали су 1829. православног попа Ђорђа Николајевића из Срема да буде учитељ њиховој деци и да оснује школу. Од тада па надаље Дубровчани се национално одређују, трагају

Магазин

19.02.2020 у 14:25

Брат с вуковима

Мој живот не почиње мојим рођењем. Кад вам саговорник одмах тако каже, прво шта помислите је да баш и није нормалан. Али, у овом случају саговорник Небојша Неша Тадић, ваљевски ловац, исконски ловац, брзо вас разувери. – Рођен сам пре 52 године, али дубоко осећам да у мени живе мој прађед, мој ђед и стричеви, моји зетови, тетке, цела та врежа коју носим са собом... И то ме тера на овакво понашање. Можда то некоме звучи чудно, али ја то тако осећам – говори ловац чије је поимање лова другачије од уобичајене представе. Ђедова лекција Небојша је кренуо у лов као петогодишњак, пратио је свог ујака који је касније изгубио живот у лову. Нико није био за то крив, пушка је опалила... – Ми смо сви у кући имали ту трауму од лова, али смо је превазишли тако што је мој брат Бојан први

Култура

15.02.2020 у 17:48

Шајтинцу Награда за модерни уметнички сензибилитет

Активно учествујући неколико деценија на књижевно-уметничкој сцени Србије као песник и прозни писац, Радивој Шајтинац је остварио изразито модерно и респектабилно књижевно дело, на јасном трагу поетике Тодора Манојловића. Разноврсност и богатство књижевности коју је створио Радивој Шајтинац истичу га као једну од изразито индивидуалних појава у српској књижевности на крају прошлог и почетку овог века. Ово је речено на седници Управног одбора Фонда „Тодор Манојловић” одржаној у Градској народној библиотеци „Жарко Зрењанин”, где је једногласно донета одлука да Награда за модерни уметнички сензибилитет овог фонда за 2019. годину припадне Радивоју Шајтинцу, књижевнику из Зрењанина. Одлуку су донели председник Ненад Шапоња (песник, есејиста и критичар) и чланови: Петар Арбутина

Култура

10.02.2020 у 10:29

Сећање на Брехта

Поводом 122 године од рођења Бертолта Брехта и 50. рођендана Гете института у Србији, Београдско драмско позориште приредиће вечерас два занимљива програма. Концертно извођење култних и најпопуларнијих сонгова великог Бертолта Брехта у извођењу глумице Данице Ристовски („последње Брехтијанке српског глумишта” Мира Ерцег, 2010) почиње у 20. 30 часова на сцени „Предраг Пепи Лаковић”. Поред сценског приказивања сонгова, публика ће у фоајеу Београдског драмског позоришта имати прилику да види изложбу фотографија из живота Бертолта Брехта, као и из његових представа извођених у Београдском драмском позоришту. Фотографије за изложбу обезбедили су Архив Бертолта Брехта при Академији уметности у Берлину и архив Београдског драмског позоришта.

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

04.07.2020 у 14:08

У једној области Каталоније у карантину 200.000 људи

04.07.2020 у 13:13

Убијен полицајац у САД, одазвао се на пријаву о ремећењу реда

04.07.2020 у 13:09

Апел грађанима да озбиљно схвате ситуацију и поштују мере

04.07.2020 у 12:07

Од понедељка привремена болница у спортској дворани Арене

04.07.2020 у 12:00

Венецуела неће добити своје злато из Лондона

04.07.2020 у 12:00

Преговарамо о изградњи нове болнице