Издања Читуље
accessibility-tools
петак, 13.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
 
ПРЕТРАГА
ЛАТИНИЦА
2°C Измаглица
Београд
Последња измена 23:00

Таг: лакић д

Култура
10.12.2019 у 22:00
Драги Британци, не одлазите
Берлин – Каква је била 32. додела „европских оскара” – годишњих награда Европске академије за филм? Превише британска, англосаксонска, рекли би неки. Судећи по чињеници да је чак у осам категорија – укључујући ту и оне за најбољи филм и најбољег редитеља чак и најбољу комедију (?) награде ЕФА освојио британско-ирско-амерички филм „Омиљена” Јоргоса Лантимоса – порука из Берлина била је и више него јасна: „Драги Британци маните брегзит, не одлазите, останите с нама у нашој европској филмској породици!” Да је читава ова ствар са овогодишњом церемонијом попримила чак и трагикомичне ноте сведочи и чињеница да се у Берлину нису појавили, а нису се никаквом снимљеном поруком обратили ни продуценти овог филма ни сам Јоргос Лантимос ни награђена глумица Оливија Колман. С британске стране
Култура
08.12.2019 у 20:00
Као стршљен који јури и убада
32. ЕФА Берлин – За пола века професионалне каријере више од седамдесет филмова. Овако интензиван, енергичан и динамичан филмски живот можда би значио превише за неког другог, али не и за легендарног немачког филмског, позоришног и оперског редитеља, сценаристу и глумца, песника и писца Вернера Херцога Стипетића (рођен у Минхену 1942. године, од оца Дитриха Херцога и мајке Елизабете Стипетић), који је са 16 година режирао свој први филм, још 1962. основао и сопствену продуцентску кућу, снимио до сада више од 70 филмова и женио три пута. На свечаној церемонији доделе „европских оскара”, синоћ у Берлину, Херцогу је уручена награда за животно дело од стране Европске академије за филм, за коју он каже да „ласка, али га је истовремено одвукла од лосанђелеског монтажног стола за којим се
Култура
05.12.2019 у 13:20
Помало смешан, помало тужан филм пастелних боја
У здању Југословенске кинотеке вечерас у 19.30 биће приказана рестаурирана и дигитализована копија филма „Нешто између” Срђана Карановића. После „Мириса пољског цвећа” и „Петријиног венца” ово је већ трећи Карановићев филм отргнут од могућности нагризања зуба времена захваљујући пројекту „Vip Кинотека”. Ова Карановићева мелодрама снимљена је 1982. године у продукцији „Центар филма”, као прича о Американки, новинарки, која је стигла у Београд и на тој размеђи између Истока и Запада се упустила у оно што се зове љубавни троугао. Још су жива сећања на београдску премијеру тог филма за који су сценарио писали Срђан Карановић, Мирослав Мариновић и Ендру Хортон, а улоге тумачили Карис Хофман (њена тада прва улога), Драган Николић, Предраг Мики Манојловић (као и Рената Улмански, Соња Савић,
Култура
04.12.2019 у 22:00
Полански, Алмодовар, Белокио за „европског оскара”
Берлин ће и ове године бити домаћин свечане церемоније доделе „европских оскара”, годишњих награда Европске академије за филм чије је стално седиште, још од оснивања 1988. године, у овом граду. И овог пута Берлин се потрудио да све буде организовано на завидном нивоу, и радно и веома свечано, а у таквој атмосфери већ у суботу 7. децембра француској глумици Жилијет Бинош биће уручена 32. ЕФА за изузетан европски допринос светском филму, а немачком аутору Вернеру Херцогу „европски оскар” за животно дело. У суботу ће и светска филмска јавност (директан пренос у 45 земље света) знати и ко су добитници овогодишњих европских награда: за најбољи филм, режију, сценарио, глумца и глумицу, за најбољу европску комедију, откриће године, најбољи документарни и најбољи кратки филм, као и за најбоље
Култура
30.11.2019 у 16:44
Балада о мамином сину
25. ФАФ Радује одлука трочланог жирија 25. Фестивала ауторског филма, у саставу: Хана Јушић (Хрватска), Огњен Главонић (Србија) и Аријел Швајцер (Француска), да се фестивалски Гран при „Александар Саша Петровић” додели сценаристи, редитељу и монтажеру Марку Ђорђевићу за изврстан филм „Мој јутарњи смех” крагујевачко-београдске производње. У свом готово личном осврту на одрастање и породицу, инспирисан стварним догађајима и искуствима, овај крагујевачки аутор (дипломирао на београдском ФДУ), гледалишту нуди причу чија је главна окосница однос мајке и сина. Њихова повратна везаност и неспособност да једно друго пусте у неизвесности слободе. Кроз ову своју филмску баладу о мамином сину Ђорђевић, мудро дозирано, рефлектује и на много тога из наше свакодневице животно неснађених и у
Култура
29.11.2019 у 10:24
Избор 100 најбољих филмова које су режирале жене
Дубравка Лакић, филмска критичарка нашег листа једна је од угледних филмских експерата коју су позвали представници Би-Би-Сијевог сервиса да учествује у одабиру 100 најбољих филмова светске кинематографије које су режирале жене. Чланови Културне редакције Би-Би-Сија позвали су филмске критичаре, теоретичаре, програмске уреднике и предаваче из 84 земље да направе избор од 10 омиљених филмова из поменуте категорије. Дубравка Лакић највише поена (10) доделила је чехословачком филму „Беле раде” у режији Вере Хитилове, из 1966, а међу првих пет на њеној листи 10 најбољих нашли су се и „Пасквалино лепотан” Лине Вертмилер (1975), „Усвајање” Марте Месарош (1975), „Ноћни портир” Лилијане Кавани (1974), „Салам Бомбај” Мире Наир (1988), као и „Тони Ердман” немачке редитељке Марен Аде (2016) о
Култура
28.11.2019 у 22:00
У загрљајима растанака
У главном такмичарском програму 25. Фестивала ауторског филма у Београду, српску премијеру је после наступа на фестивалу у Сао Паулу (Бразил) имао и дугометражни играни првенац „Асиметрија” сценаристкиње и редитељке Маше Нешковић. Филм је рађен у копродукцији са Словенијом и Италијом и настајао је током неколико година свих оно добро познатих продуцентских и ауторских мука. Резултат тога је и више него задовољавајући. Пред гледаоцима је модеран, урбани филм. Са синематско-стилске стране гледано, као да не потиче са овог нашег (српског, регионалног, балканског) кинематографског поднебља. На тренутке, по атмосфери, подсећа на нека од најновијих латиноамеричких дела. По сталном кретању и уношењу камере у лица протагониста асоцира и на филмове румунског новог таласа. Другим речима,
Култура
27.11.2019 у 22:00
Сама у мушком свету
Каиро – Једна од пет одабраних и награђених „Арапских звезда сутрашњице” на 41. Каиро филм фестивалу је и 29-годишња мароканска глумица Нисрин Еради, која је пролетос у канском програму „Известан поглед” освојила срца и публике и критике главном улогом у дебитантском филму „Адам” Марјам Тузани, званичним мароканским кандидатом за 92. Оскара у категорији најбољи страни филм. Сусрет са скромном и тихом Нисрин у каирском хотелу „Семирамис интерконтинентал”, са погледом на Нил, протекао је у опуштеном разговору на неке од важних, а у арапском свету, и у свету уопште, занемариваних, најчешће прећуткиваних тема – међу којима је и место самохраних мајки у друштву. Филм „Адам” веома храбро и отворено говори управо о томе. О младој, неудатој девојци Самији, која по сазнању да је трудна бежи из
Култура
25.11.2019 у 22:00
Очај је мој главни трик
41. КАИРО Каиро – Уз овације је још на почетку 41. Каиро филм фестивала, у Опери, испраћена свечана додела „Златне пирамиде” за животно дело америчко-британском аниматору, сценаристи, редитељу, глумцу и продуценту Терију Гилијаму (1940, Минесота, САД), једном од шест легендарних твораца „Летећег циркуса: Монти Пајтон” и аутора сноликих и футуристичких филмова: „Време бандита”, „Бразил”, „Авантуре барона Минхаузена”, „Фишер Кинг”, „Дванаест мајмуна”, „Параноја у Лас Вегасу” и „Човек који је убио Дон Кихота”. Да се током година Гилијам није променио (и даље су ту његове „хавајске” кошуље и дуга коса везана у реп), да је још и онај стари бунтовник и креативац који често каже да се „амерички сан одавно претворио у ноћну мору”, „комедијант”, уметник увек веран самом себи, потврдило се
Култура
24.11.2019 у 21:30
Човек из Бразила са нарамком тајни
25. ФАФ Један од филмова на 25. ФАФ-у који није за пропуштање је 145-минутни „Издајник” италијанског маестра Марка Белокија (81), који је био један од најбољих (а ненаграђених) такмичара последњег Канског фестивала. Белокијев „Издајник” је реалистичка прича о разоткривању пирамидалног функционисања сицилијанске Коза ностре током осамдесетих година прошлог века, захваљујући изврсној сарадњи сведока сарадника Томаза Бушете и неподмитљивог судије Ђованија Фалконеа (који је, нажалост, на крају суђења века и убијен). Жесток филм, са сјајном разрадом ликова (преузетих из стварног живота) и сценама суђења које се могу сматрати и правим филмским ремек делом. И то захваљујући Белокијевој режији, његовом директору фотографије Владану Радовићу (Србину из Сарајева, са којим је Белокио већ
Почетна / Тагови
12.12.2019 у 23:03
Предбожићни концерт „Распеваних професора”
12.12.2019 у 22:59
Партизан се победом опростио од Европе
12.12.2019 у 22:55
Мишковићев син први на листи пореских дужника
12.12.2019 у 22:55
Вучићу би да забране улаз на Косово
12.12.2019 у 22:55
Две цене за исти излет
12.12.2019 у 22:49
Најбољи радови Школе стрипа и илустрације
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља