уторак, 09.03.2021.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,22	117,92	117,57
	98,41	99	98,71
	105,61	106,25	105,93

Таг: IN MEMORIAM

Култура

08.03.2021 у 20:00

Одлазак Бориса Комненића

Драмски уметник раскошног стваралачког дара Борис Комненић преминуо је прексиноћ у 64. години у Београду, оставивши за собом комплексне сценске јунаке којима се несебично давао. Комненић, првак Драме Народног позоришта у Београду, рођен је у Пули 29. марта 1957. године испољивши још у приморском амбијенту свој глумачки сензибилитет. Гимназију је завршио у Београду, а глуму дипломирао на Факултету драмских уметности у класи Предрага Бајчетића. На сцени Народног позоришта у Београду дебитовао је 23. октобра 1981. као слободни уметник, улогом Грка у представи „Афера Љиљак”, по тексту Александра Поповића, у режији Владимира Алексића. У том статусу, наредне три године, играо је у националном театру и у комадима „Лењин, Стаљин, Троцки” (Алексеј Kолесов), „Меморандум” (Иво Kалоус), „Свети ђаво

Култура

17.02.2021 у 10:58

Маг покретне слике

„Монтажери су људи који се ноћу буде јер мисле да нису нашли решење. Монтажери су људи који говоре репликама из филма који тренутно раде. Монтажери су људи који много ноћи проведу у монтажи јер филм мора да се заврши, а они су на крају пута на коме се филм компонује. Монтажери су људи који стално остављају део себе, део времена који припада њиҳовим ближњим и поклањају га филму који раде. Углавном, имају пуне руке посла, а на крају ловорике скупљају други. И што је најчудније, они све то воле.” Ово су речи Јелене Ђокић, монтажера и шефа Катедре за монтажу Факултета драмскиҳ уметности. Написала иҳ је 2013. као подршку Вери Баронијан, кандидату за Признање уметницима за врҳунски допринос националној култури, које нажалост ова изузетно заслужна дама, доајен српске филмске и телевизијске

Култура

15.01.2021 у 12:12

Песник који је живео свим чулима

Данас се песниково име које се до јуче изговарало од мила, изговара са тугом. Напустио нас је песник који је то био више од свих других који су се писањем песама бавили у српској савременој поезији. Док су се они песништву посвећивали, он је песмама живео, поставши одавно, од самих почетака свога песниковања, човек-песма. Он без песме није могао, али учинио је све – и успео у томе – да ни песма, богме, није могла без њега. Симбиотички су били срасли. Песма га је писала, нагонећи га да у сваком трену може да јој се, пишући је, реваншира. Она га је, као и највеће јунаке наше усмене епике, хтела. Пишући песме на болничком кревету отишао је из живота – њој у наручје. Песмоваће и у оностранју, јер другачије не може. О Миљурку Вукадиновићу се, једноставно, не може нипошто писати онако како

Култура

14.01.2021 у 10:52

Одлазак великог урбанисте

Ето, и то се десило, мимо наших очекивања. Увек смо веровали да ће нас све надживети: усправан, дотеран, активан, увек спреман да дискутује, па и да напише неку нову књигу или узме учешће на неком научном скупу, са наративом који би увек звучао актуелно. Одједном празнина, настала одласком у вечност великог урбанисте, планера и пројектанта, Добривоја Тошковића, професора, доктора наука, и редовног члана Академије инжењерских наука Србије. Рођен у Драгинцу 1927. године, завршио је Архитектонски факултет у Београду, где је и магистрирао и докторирао. Усавршавао се у Холандији. Имао је срећу да код Десанке Максимовић учи српски језик тако да је до краја професионалног живота био свима јасан и разумљив у писању студија, планова и др. А био је јасан и по свету где је радио. Радећи у

Култура

13.01.2021 у 10:45

Преминуо Миљурко Вукадиновић

Преминуо је Миљурко Вукадиновић, песник, есејиста, преводилац и тумач српске књижевности, бивши секретар Удружења књижевника Србије и главни уредник и водитељ чувене Трибине УКС у Француској 7, саиоштило је Удружење књижевника Србије. Рођен је 1953. године у Горњем Сварчу, код Блаца. Радио је као лектор за славистику и српски језик на Универзитету у Букурешту. Био је један од оснивача Књижевне омладине Србије. Уређивао је различите књижевне листове и часописе, био уредник бројних књига, водио је бројне трибине и књижевне вечери Удружења књижевника Србије. Аутор је више десетина књига поезије, прозе и есејистике на српском и румунском језику. Годинама је истраживао теме заграничне књижевности Срба. Свој допринос Вукадиновић је дао покрету „клокотризам”, који је 70-их година 20. века

Култура

11.01.2021 у 09:39

Увек једноставна и природна

Живот Бисерке Цвејић (1923–2021) могао би да буде основа једне праве романтичарске романсиране биографије: кћерка поморца, који је „трбухом за крухом” дошао до белгијских рудника, винула се у највише уметничке сфере и својим мецосопраном освојила највеће светске оперске сцене. Као девојчица са родитељима је из свог родног Сплита отишла у Белгију и тамо провела своју младост. Отуда је у свом изговору увек задржала право француско „р” и никад није била сигурна с падежима у српском језику. Без обзира на то, неизмерно је волела своју домовину и, осећајући тај порив и унутрашњи позив, обрела се у Београду 1946. године. Њен чаробни мецосопран и снажни глумачки таленат, па, рекла бих, и несвакидашње лепота, омогућили су јој – уз низ погодних околности – да уђе у КУД „Иво Лола Рибар”, да брзо

Култура

04.01.2021 у 10:43

Осипамо се, мој господару

„Осипамо се, мој господару.” Овим стихом из једне песме Мира Главуртића растајем се од свога пријатеља Милутина Петровића. Они који су га мање познавали мисле да је он био човек „класичног” погледа на свет. Можда због тога што је истицао значај уметности и људи из наших прошлих времена (неки ће се изненадити да је приредио књигу мемоара Јакова Игњатовића). Није. Он је био човек промене. Његова књига поезије „Промена” (1974) била је други важан заокрет у нашој послератној поезији, после оног великог који је учинио Васко Попа. Тај Милутинов заокрет је био одлучан. Била је то тутњава распламсале и ужарене локомотиве у ноћи, заокрет разоран, мушки што би се рекло. Снага те његове књиге покренула је једну генерацију оних који ће, препуни стваралачког „животињства”, наставити да пишу налик оној

Култура

25.12.2020 у 10:00

Одлазак Пере Квргића

Позоришни, филмски и телевизијски глумац Перица Перо Квргић преминуо је прекјуче у Загребу у 94. години. Рођен у Моравицама у Горском Kотару, 4. марта 1927. године, харизматични Квргић последње године живота провео је у Дому за старије особе у Лашћинској. Још у раном детињству овај маг сцене показао је свој уметнички дар, похађао је некадашњу загребачку Земаљску глумачку школу и Драмски студио у Загребу, а 1944, као седамнаестогодишњак, придружио се партизанским позоришним групама „Иван Горан Ковачић” и „Аугуст Цесарец”. Од 1950. до 1954. био је члан је ансамбла Хрватског народног казалишта у Загребу, да би се у једном тренутку прикључио новоустројеној групи „побуњеника” из ХНК-а, која је основала Загребачко драмско казалиште: актуелно позориште „Гавела”. Квргић се касније поново

Култура

24.12.2020 у 13:04

Терет вечитог преиспитивања

Када га је као младића, усмереног ка прозаичном техничком занимању, Ван Гог позвао помоћу једне репродукције да му се придружи у стварању величанствене сликарске уметности боје и облика, Велизар Крстић није слутио да ће на том путу понети и много тежи терет вечитог преиспитивања, сумње и немира који је на својим плећима вукао велики мајстор из Холандије. У животу одлучан, храбро прихвативши своје позвање, Велизар Крстић ће у наредних педесет година изградити самосвојан ликовни опус, саткан од цртежа, слика, графика и скулптура који ће обележити нашу епоху глобалних катастрофа, националног страдања, личног пропадања и појединачног нестајања. Тако и у сликама и објектима колача или воћа са наизглед поп-артистичком тематиком стоји горка иронија и критички однос према обећаном рају

Култура

15.12.2020 у 10:28

Одлазак Џона ле Кареа

Прослављени британски аутор криминалистичких и шпијунских трилера Дејвид Џон Мур Корнвел, познат под псеудонимом Џон ле Каре, преминуо је у 89. години од упале плућа, како је саопштио његов агент, а јавио Би-Би-Си. Сам је проживљавао оно о чему је писао, будући да је педесетих и шездесетих година 20. века радио за службе MИ-5 и MИ-6. Године 1963. роман „Шпијун који се склонио у заветрину” постао је светски бестселер и једно од његових најбољих дела. После успеха ове књиге, оставио је посао обавештајца и потпуно се посветио писању. Написао је више од 20 књига, међу којима су „Смајлијеви људи”, „Дечко, дама, краљ, шпијун”, „Брижни баштован”, „Руска кућа”, „Ноћни менаџер”, „Најтраженији човек”, од којих су неки добили сјајне екранизације. Највећи број Ле Кареових романа смештен је у

Претходна Следећа

1
2
3

Почетна / Тагови

08.03.2021 у 23:16

Волден водио Звезду до победе у Сплиту

08.03.2021 у 23:08

Наклон престонице светском тениском краљу

08.03.2021 у 22:44

Владика Атанасије добио мурал у Требињу

08.03.2021 у 22:24

Филиповски више није тренер КК Партизан, Матовић предводи екипу до краја сезоне

08.03.2021 у 22:20

Отварање конзулата БиХ унапредиће односе две земље

08.03.2021 у 22:14

На путу Приштина – Гњилане разбојници у покушају пљачке ранили две особе