четвртак, 23.01.2020.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,2	117,91
	105,74	106,38
	109,19	109,85

ПРЕТРАГА

ЛАТИНИЦА

Последња измена 20:43

Таг: интервју

Београд

14.01.2020 у 21:00

Београд душу има

У опуштеној атмосфери и уз поглед на панораму града Виктор Савић, талентовани глумац, познат по улогама у филмовима „Шишање”, „Монтевидео, бог те видео”; серијама „М(ј)ешовити брак”, „Кошаркаши”, „Пет”; представама „39 степеника”, „Ана Карењина”, „Успаванка за Вука Ничијег”, говорио је о родном Београду, где се у граду може чути квалитетна музика, где тренира, о ФК „Црвена звезда”, Театру на Брду... Како бисте описали музичку сцену у Београду? Колико видим, све се увек враћа својим коренима. Конкретно у репу, имамо сада гомилу која враћа „old school” фазон, који је темељ свега, а и по другим жанровима видим доста младих бендова, алтернативних, који су квалитетнији. Драго ми је да је све то заживело. На којим местима сада станује квалитетна музика? Свакако клуб „Дот”. Увече

ТВ ревија

09.01.2020 у 18:35

Све је почело са царевићем Алексејем

У години која је остала за нама Милан Чучиловић је имао доста посла. Уз стални ангажман у Београдском драмском позоришту и рад на другој сезони серије „Жигосани у рекету” био је ангажован и у неким новим пројектима. Један од њих је нови филм и серија Дарка Николића „Једини излаз”, а ту је и серија „Култ” Бобана Скерлића, па нова сезона „Војне академије”. И, наравно, годину су обележиле и њему посебно драге синхронизације цртаних филмова. У „Жигосанима” је уз колегу Славишу Чуровића остварио запажену улогу симпатичног пијанца Банане који се с „колегом” Пеком прилично добро сналази у духовитим опаскама од почетка серије. Иако се њих двојица приватно нису познавали, одлично су се снашли у тумачењу симпатичног двојца доброћудних пијанаца. – Нисам познавао Славишу, неколико пута смо се

ТВ ревија

08.01.2020 у 22:00

Добро сам изабрала

Паулина Манов игра у дебитантском филму „Ајвар” Ане-Марије Роси. Глумицу и редитељку везују лепе успомене. Паулинин први сусрет с камером био је у првом студентском филму Ане-Марије, истих година су студирале на Факултету драмских уметности у Београду... После је свака кренула својим путем. Ана-Марија је режирала ТВ емисије, документарне филмове и омнибус „Неке друге приче”, а Паулина је глумила у готово свим београдским позориштима. На телевизији играла је у серијама „Лифт”, „Само вечерас”, „Цват липе на Балкану”, „Мајмунољубци”, „Комшије”, „Синђелићи”, „Нек` иде живот”, у ТВ филму „Чорба од канаринца”. Појавила се у филмовима „Апсолутних сто”, „Бумеранг”, „Небо изнад нас”... Живот их је поново спојио, са „Ајваром”, мелодрамом која је освојила публику и жири на домаћим фестивалима

Култура

03.01.2020 у 14:03

Важно је знати рећи и – не

Глумац раскошног талента и велике глумачке харизме, који је свој успех потврдио и на међународној сцени, тумачивши главну ролу у награђиваном филму „Довлатов”, памтиће годину за нама, како је изјавио за наш лист, по улогама које је остварио у две, од критике и публике хваљене серије, „Беса” и „Државни службеник”, рађене у продукцији Телекома Србије. – Ове серије су нешто веома важно што ми се десило у каријери, поготово „Државни службеник” јер је то моја прва главна телевизијска улога. Она се бави темом која се није обрађивала на овај начин код нас, а која је свих ових година, па и данас, веома актуелна, а то је рад тајних служби. Веома занимљиво је било представити ову тему и суочити је са представом коју наш народ има о служби. Гледаоци су можда очекивали Џејмс Бонда. Од почетка сам

Култура

03.01.2020 у 20:00

Волела бих да навијамо једни за друге

Заслужено и поштено: најчешћи је коментар на вест да је драмској уметници Мирјани Карановић припала награда „Добричин прстен”, угледно признање Удружења драмских уметника Србије за животно дело, за 2019. годину. У лепези сценских јунакиња којима се несебично давала током богате каријере своје место нашле су, поред осталих, Петрија, Мица, Живка, Дуња, Сенија Сена Зољ, Фема, Зеленићка, Наталија, Јелена Катић, Мира Кушевић... Мирјани Карановић која је уједно 32. лауреат овог највишег глумачког признања „Добричин прстен” биће уручен крајем јануара у Југословенском драмском позоришту. Глума је вежбање без краја. Еснафско признање „Добричин прстен” за животно дело јесте и потврда трајања. Ипак, не чини ли вам се да је у вашем случају дошло мало рано? Не размишљам о томе шта значи

Култура

03.01.2020 у 11:40

У равнотежи унутрашњих анђела и демона

Спонтана, природна, прелепа и мила, бескрајно талентована француска и светска глумица Жилијет Бинош (1964) својој колекцији освојених награда у децембру 2019. придодала је и „европског оскара” – награду Европске академије за филм за „Европско достигнуће у светском филму”. У ексклузивном разговору за „Политику” у берлинском хотелу Софител на Кудаму, Жилијет је значај оваквог признања прокоментарисала питањем: „Шта је то достигнуће и шта у мом случају та реч значи?”. Одмах је на њега понудила и одговор: „Tо је нешто што увек расте, садашњост је мени важна. Идеја о томе да смо нешто постигли, достигли, везанија је за прошлост...” Благословена је, каже, редитељима и продуцентима са којима је радила и стварала и са којима може да подели тај осећај почаствованости важним европским

Друштво

02.01.2020 у 19:23

Свакоме по заслузи

Уживање је разговарати са Деда Мразом. Нема пи-ара ни саветнике, не тражи ауторизацију, одговара на сва питања. Они који су убеђени да не постоји, тврдиће да је ово фејк интервју. И они који верују у њега, мислиће исто. Али, разочараћу их. Не само да постоји него је потражња за његовим дублерима у Србији таква да ћемо морати да их увозимо. Као вариоце и тесаре. Деда Мраз је долетео на санкама које су вукли ирваси, а затим се, после слетања у Београд, суочио са последицама климатских промена: ни трага од снега. Пожелео је за себе само једно, електрични тротинет. И добио га је. Испуњава свима жеље, па и самоме себи. Понадао сам се да ће и мени. Седимо и пијемо чај. Испоставиће се да Деда Мраз познаје прилике у Србији, као да је глобални суперстар наш најрођенији деда. Ћаскамо о

Култура

25.12.2019 у 21:00

Не шалим се с класичном музиком већ се њоме забављам

Алексеј Игудесман, руско немачки виолиниста и „enfant terrible” класичне музике, увек иде корак испред времена. Разговор с њим подсећа на вожњу ролеркостером јер од мноштва његових генијалних идеја може да вам се заврти у глави, што сигурно и очекује посетиоце његовог наступа с Београдском филхармонијом на Коларцу сутра и прекосутра са програмом „Beethoven & more”. Чак и летимичним погледом на ваш порфолио стиче се утисак да имате потребу да изађете из стандардних оквира класичне музикe. Да ли сте доживљавали осуду због тога? Не, напротив! Многи људи који ме подржавају су из професионалног света музике. Сарађивао сам с највећим музичарима, укључујући Емануела Акса, Џошуу Бела, Џанине Јансен, Гидона Кремера, Мишу Мајског, Викторију Мулову и Јулијана Рахлина. На једном од мојих

Култура

23.12.2019 у 20:00

Тежимо јединству да бисмо ублажили мрак искуства

Нови роман Дане Тодоровић, (која нам је позната и по делу „Парк Логовској” из најужег избора за Нинову награду, од пре неколико година), зове се једноставно „З”, и објављен је у „Геопоетици”. Један део личности главног јунака ове књиге је фрактална формула, заробљена у једначини. Овај лик комуницира са људима, и то са једном позоришном трупом, приповеда, и коментарише догађаје и научне феномене, као што би то у позоришту урадио најављивач. На тај начин укрштена су два света, свет математичких формула и свет разузданог и духовитог театарског живота, који чека свог менаџера, свог Годоа. Ове две реалности међусобно се на чудесан начин надопуњују и граде, а читалац се налази у креативном математичком универзуму, као да присуствује позоришној представи. Дана Тодоровић је иначе из познате

Култура

20.12.2019 у 22:45

Ничији успех се не римује са овим временом

Академик и један од наших највећих савремених песника Матија Бећковић недавно је обележио свој осамдесети рођендан и новом поетском књигом „Кад се поново родим”, у издању Српске књижевне задруге. Реч је о трећем делу трилогије, уз књиге „Кад будем млађи” и „Кад будем још млађи”. У Библиотеци града Београда, Драгана Типсаревић приредила је изложбу посвећену његовом животу и делу, у којој се спомиње и песничка збирка „Мојих 80 – портрети”, као наставак претходне збирке „100 мојих портрета”, где је Бећковић овековечио пријатеље и колеге који су обележили његов живот. „Ништа ми не фали/ Али тога нисам свестан/ То је моја кривица/Све су ми објаснили/А што ја нисам слушао/То је друга ствар/ Али стално заборављам/Због чега оно беше важно/Да будем свестан/Да ми ништа не фали”, стихови су песме

Претходна Следећа

1
2
3

Почетна / Тагови

23.01.2020 у 21:00

Само 40 државних предузећа може да потражи купце

23.01.2020 у 21:00

Гренел притиска Приштину због владе и такса

23.01.2020 у 21:00

СМС „откуцава” родитељима да ђак није у школи

23.01.2020 у 20:43

Председник Немачке: Најгори злочин је починила моја земља

23.01.2020 у 20:15

Односи Србије и Црне Горе не смеју бити лоши

23.01.2020 у 20:00

Век и по српске школе глуме

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation