Издања Читуље
accessibility-tools
четвртак, 17.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
 
ПРЕТРАГА
ЛАТИНИЦА
13°C Ведро
Београд
Последња измена 22:56

Таг: сликари

Београд
11.10.2019 у 18:53
„Растуће Сунце” – раскринкавање среће
Срећа којој човек непрестано тежи инспирише уметницу Гордану Томић. Иако многима она често измиче или кратко траје, а неки чак не умеју да је препознају, Томићева са срећом уме да стоји на истој стази, да јој се радује и да је дарује другим људима. Радост се прелива на њеним сликарским платнима, а посматрач је препознаје по бојама. Причу о срећи под називом „Растуће Сунце” Гордана је сместила у нову, десету по реду, самосталну изложбу слика, која је представљена у галерији „Канвас” у Косовској улици. Ауторка тумачи срећу као апстрактно осећање и паралелу налази са песмом Џона Дана из 17. века, чији оригинални назив је „The Sun Rising”. – Питање среће је вечна тема и никад баналан мотив. Овом поставком раскринкавам срећу, налазим да она траје само трен проживљавања и нашег сусрета са
Култура
08.10.2019 у 12:00
Изложба слика „Од Балкана до Сене”
У Дворској галерији у Београду (Андрићев венац 4) вечерас у 19 часова биће отворена изложба „Од Балкана до Сене” на којој ће бити изложена изабрана дела Паје Јовановића, Надежде Петровић и Саве Шумановића. Дворска галерија тиме наставља своју мисију представљања ретко излаганих репрезентативних дела српског сликарства из друге половине 19. и прве половине 20. века. Сава Шумановић, „Зима” Посетиоци ће бити у прилици да виде следећа дела Шумановића (Шидски сокак под снегом, Бунар у дворишту, Улица са дрвећем, Гибарачки пут, Зима, Шидска станица), Јовановића (Час мачевања, Борба петлова, Девојка на извору, Преља), Надежде Петровић (Пастир са фрулом, Косовски божури, Призрен). Поставка траје до 19. октобра.
Култура
26.09.2019 у 11:28
Петар Омчикус – у знаку непристајања
Академик Петар Омчикус, један од наших сликарских великана који је обележио историју савремене српске уметности, преминуо је пролетос, а његове колеге, уметници, историчари уметности и поштоваоци његовог дела, у присуству чланова породице и пријатеља, опростили су се још једном од њега јуче на комеморативном скупу у Српској академији наука и уметности. „Пре 93 године из медитеранског плаветнила Петар Омчикус је започео своје животно и уметничко путовање. Прва његова сећања су непрегледно морско пространство доживљено у родном Сушаку. Тај дечји поглед, ненавикнут на препреке, Омчикус ће сачувати и он ће му омогућити да у свом раду, сликарском и скулпторском, неспутано истражује”, емотивне су биле речи академика Душана Оташевића, којима нас је увео у детаљније евоцирање животне и
Београд
23.09.2019 у 09:07
Омаж Дејвиду Боувију
Рокенролу је верно одан уметник Драган Нешић. Он памти, али и енциклопедијски чува много тога што је везано за овај музички правац. Користећи исечке из рок-магазина и служећи се комбинованом техником, он је приредио занимљиву изложбу слика посвећену Дејвиду Боувију у Удружењу љубитеља уметности „Прозор” у Таковској улици. Програм у оквиру кога је приређена изложба носи назив „Поглед на Марс” („Дело Дејвида Боувија”). Како је у каталогу записао Зоран Јеремић, сликар као да палету подређује некој врсти поклоничког путовања кроз чудесно раскошан свет свог хероја. То је свет у коме се прожимају одјеци и сагласја његове уметничке потраге за целовитошћу, смислом и пуноћом идентитета. Тако у Нешићевом хроматски сведеном калеидоскопу затичемо Боувија у готово свим фазама стваралачког зрења,
Култура
05.09.2019 у 12:24
Колосалан уметник и племенита личност
Бираним и топлим речима, пропраћеним фотографијама на којима су се налазиле, поред њега, и његове слике, нама добро познате и вредне, опростили смо се јуче, на комеморацији у Скупштини града Београда од Владимира Величковића, академика и једног од наших највећих сликара. У присуству чланова породице и блиских пријатеља, премијерке Ане Брнабић, министра културе Владимира Вукосављевића и генералност секретара председника републике Николе Селаковића, бројних уметника и личности из културног и јавног живота, председник Српске академије наука и уметности Владимир Костић позвао је на минут ћутања, подсетивши нас, након тога, на Величковића онаквог каквог га је упамтио. – Био је човек патрицијске физиономије који упркос годинама има држање младића, са ставом брђанина свиклих на кретање и
Култура
30.08.2019 у 20:00
Мишел Онфре о призорима с Величковићевих слика
Посматрајући слике Владимира Величковића, никоме не пада на ум да их омирише, осети њихов укус... неко ће осетити мирис уља, терпентина, лака, других пратећих мириса… Али, какви ће мириси изазвати наш њух, чуло укуса ако уђемо у слику, ако се нађемо у величковићевском простору, писао је чувени француски филозоф Мишел Онфре о нашем сликару, преноси Танјуг. Али, приђимо слици с такозваним ниским чулима, предлаже Онфре и онда примећује: „Величковићева граматика нам је позната: гавранови, жичане ограде усред географског ништавила, вешала, понекад скеле потребне за вешање човека: ружичаста жаришта, разбуктали пламенови и густе масе дима, непрегледни, пусти предели, песак, пространства изгореле, уништене земље, леш без главе; другде, на неком другом платну, глава без тела, пацови који беже,
Београд
27.08.2019 у 10:18
Опсервација људских карактера
Слике које је Стојан Миланов изложио у Малој галерији УЛУПУДС-а настале су спонтано, непланирано, од материјала и времена „украденог” од такозваних званичних слика. Поставка носи назив „Неформално” и на њој се налази двадесетак радова малог формата, у техници уље на папиру, картону и платну. Миланов наставља циклус посвећен опсервацији људских карактера и стања свести. – Неретко се код сликара дешава да међу припремним студијама, које претходе и служе као полазиште за радове већег формата, препознају аутономна и заокружена дела. Поводећи се идејом да неки од тих „малих експеримената” због своје непосредности и свежине израза којом одишу превазилазе првобитну намену и заслужују да буду обелодањени, аутор их износи пред публику – објаснила је историчарка уметности
Култура
23.08.2019 у 22:00
Група из кафеа Горбоа
Неколико сликара рекоше углас: „Уметност је главна ствар. Као хлеб или вино или топао зимски капут. Они који мисле да је она луксуз, имају само трунку мoзга. Душа човека гладује за уметношћу као што желудац крчи за храном.” Ово читамо у књизи „Дубина славе” Ирвинга Стоуна, која прати живот изванредног и плодног сликара Камија Писароа (1830–1903), једног од зачетника импресионизма. Мада је Писаро у средишту ове приповести, испричане у две књиге, које је код нас објавио „Вулкан” у преводу Љерке Радовић, она је и задивљујуће сведочанство о уметницима његовог времена као што су Моне, Дега, Реноар, Мане, Сезан, Гоген, Ван Гог, Бодлер, Зола, с којима је био пријатељ и делио љубав према уметности. Сви ови сликари, писци, трговци уметнинама били су важне фигуре француске уметничке сцене те епохе,
Култура
05.08.2019 у 21:30
Век постојања Музеја Роден
Поред обиља радова великог вајара, слика из његове ране стваралачке фазе и дела Монеа, Реноара, Ван Гога и осталих великана које је поседовао, само здање такође је инспиративно, од 1926. има статус историјског споменика  Стогодишњица смрти великог Огиста Родена обележена је 2017, а ове године и париски Музеј Роден, кућа која чува његову уметничку заоставштину, прославља век постојања. Отворена две године након смрти једног од најпознатијих светских вајара, ова париска институција, у чијем је склопу и вила у предграђу француске престонице где је Роден живео, реновирана је 2015. Ентеријерно колорисана у посебну сиву боју која носи управо њено име, од тада је у новом руху доступна бројним посетиоцима којих на годишњем нивоу има око 700.000. Скулптура „Мислилац” у музејском
Култура
08.07.2019 у 18:00
Први пут изложена слика „Скрнављење” Жан-Мишела Баскијата
У њујоршком музеју Гугенхајм, ремек-делу америчког архитекте Френка Лојда Рајта, први пут је изложена слика Жан-Мишела Баскијата (1960–1988) „Скрнављење” коју стручњаци сматрају најличнијом сликом овог уметника, преноси Танјуг. Баскијат, коме је мајка била из Порторика, а отац са Хаитија, сликао је мурале у САД и Паризу, али је током најплодније деценије, при крају осамдесетих година насликао хиљаду слика и две хиљаде цртежа. Пажњу критичара, како је пренео Њујорк тајмс, посебно је привукла слика настала 1983. коју је Баскијат насликао када је сазнао да је због полицијске бруталности страдао његов колега и пријатељ Мајкл Стјуарт, који је после пребијања преминуо. Слика „Скрнављење” (Defacement, о смрти Мајкла Стјуарта) налази се у приватној колекцији Њујорчанке Нине Клементе, а сада
Почетна / Тагови
16.10.2019 у 22:55
Бомбардовање Србије и признање Косова су лудост
16.10.2019 у 22:55
Мале хидроелектране између политичких парола и закона
16.10.2019 у 22:55
„Златиборцу” одобрен извоз у Русију, остали још под забраном
16.10.2019 у 22:33
Десетине хиљада Каталонаца на новом протесту у Барселони
16.10.2019 у 22:29
Египатски археолози ископали 20 осликаних саркофага
16.10.2019 у 21:50
Министар правде Косова потврдио да је добио позив Специјалног тужилаштва у Хагу
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља