понедељак, 28.09.2020.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,24	117,95	117,6
	100,48	101,09	100,79
	108,36	109,01	108,68

Таг: професори

Култура

18.08.2020 у 13:29

Одлазак једног од водећих страних србиста данашњице

Вест о смрти Владимира Павловића Гуткова (22. мај 1934 – 5. август 2020), професора, дугогодишњег шефа Катедре за славистику Филолошког факултета МГУ Ломоносов, с тугом је примљена међу српским славистима. Кроз свој вишедеценијски рад на централном руском универзитету као србиста (и сербокроатиста) В. П. Гутков је ишколовао више од педесет генерација стручњака за српски језик, неки од њих су данас и професори – и на овом универзитету. На матичном факултету у Москви држао је курсеве из граматике српског (односно раније српскохрватског) језика, историје и дијалектологије српског језика, историје српског књижевног језика, српске лексикологије и лексикографије. Објавио је за студенте уџбеник српскохрватског језика (Москва 1969). Уз плодан педагошки рад професор Гутков био је такође плодан

Друштво

11.08.2020 у 12:41

Форум београдских гимназија тражи да се просветарима обезбеде услови

Форум београдских гимназија затражио је данас од Министарства просвете, науке и технолошког развоја да предузме све мере имајући у виду да почиње школска година која ће, како кажу, подразумевати наставу у школама, како би се заштитило здравље запослених у просвети. У саопштењу Форум тражи да се просветним радницима обезбеде услови за рад, односно да се сваком запосленом обезбеде по две медицинске маске за сваки наставни дан, довољан број Пи-Си-Ар тестова и предност у тестирању за све запослене у просвети код којих се појаве симптоми корона вируса. Такође, како наводи Танјуг, траже да се обезбеди приоритет за вакцинисање против сезонског грипа за све запослене у просвети који желе да приме ову вакцину, да се запосленима, старијим од 60 година, као и запосленима са хроничним обољењем

Култура

22.06.2020 у 12:30

Лесковачка професорка међу великанима српске критике

Лесковац – Недавно је из штампе изашло једанаесто коло Антологијске едиције „Десет векова српске књижевности” Издавачког центра Матице српске. Покретач ове едиције, која се сматра једним од највећих подухвата у српском издаваштву, је академик Миро Вуксановић, књижевник и управник Библиотеке Српске академије наука и уметности. Прошле године едиција је добила Награду за издавачки подухват Београдског сајма књига, а ове награду „Глигорије Возаровић”. Прво коло објављено је 2010. Читаву деценију група академика, професора универзитета, књижевних критичара, историчара књижевности и писаца ради на захтевном послу приређивања књига. Део те групе истраживача и приређивача је и мр Биљана Мичић, професорка српског језика и књижевности у Гимназији Лесковац. За Издавачки центар Матице

Друштво

22.05.2020 у 20:30

Суботички гимназијалци одужили се професорки која им је уместо родитеља долазила на матурски и дипломски

Суботица – Школовање нису само обавезе, учење, трка за оценама већ и утицаји које младо биће трпи током свог стасавања у зрелу особу. Када се осврне уназад управо ти утицаји, људи и догађаји који су пресудно обликовали личности јесте оно што се носи из школског доба. За генерацију ученика Гимназије „Светозар Марковић” то је несумљиво била и професорица Светлана Симић. Како би јој се, сада и постхумно одужили за све оно чему их је учила, а било је то много више од познавања немачког језика и граматике, што је била њена основна струка, ови данас млади људи формирали су Хуманитарно удружење „Светлана С. Симић”. ‒ Прошле године смо се окупили, ми ученици њене

ТВ ревија

09.04.2020 у 17:16

Школа нема само образовни значај већ и социјални

Иако се у свету увелико примењује, овај вид наставе је новина за нашу децу и за наставнике. Велики допринос дали су поред поменутог министарства, и јавни сервис, као и просветни радници. У разговору за „ТВ ревију“, професорка физике Слађана Николић, која обавља и функцију помоћника директорка Основне школе „Милан Ђ. Млићевић“ у Београду, сматра да је најреалније било да се настава реализује путем медија који је доступан свим ученицима у Србији. - Коришћење других видова технологије мислим да би представљало потешкоћу како ученицима, тако и њиховим наставницима. Када то кажем, мислим пре свега на подједнаку доступност свима, али и коришћење технологије коју они не познају. Времена за превазилажење евентуалних потешкоћа није било, нити га има, те стога сматрам да је овај начин

Магазин

08.04.2020 у 21:00

Поглед из гета

Имао је седам година када је од родитеља тражио да му купе „Илустровану историју света” Сомерсета Фраја. Ту књигу је видео код другара и јако му се свидела. Волео је њене илустрације које су му дочаравале неки давни свет и људе из прошлих времена. Од тада себе сматра историчарем који се од те 1976. па, ево, све до данашњих дана интересује за догађаје из наше и европске прошлости, трудећи се да одгонетне куда иде данашњи свет и Србија с њим. Књигу Сомерсета Фраја доживљава као део идентитета његове генерације. Била им је омиљена још у тако раном узрасту јер је била као створена за дечаке, подстицала машту, јачала авантуристички дух и учила их као и свака права учитељица живота о људској природи, борбама, ратовима, одводила у неке друге епохе као у истинском времеплову. Генерације рођене

Култура

06.04.2020 у 18:18

Речници на ломачи

Свака реч у речничким дефиницијама одмерава се пажљиво – не сме бити сувишна, мора бити прецизна, треба да је општепозната, што сврсисходнија и што неутралнија, брижљиво усклађена са наменом речника. Зато ова дела настају дуго, пишу се споро, дефиниције се стално премеравају и прекрајају, а њихова израда представља интелектуални изазов првога реда. Ово се нарочито односи на писање једнојезичких речника, у којима се значења речи неког језика описују речима тог истог језика. Због тога, ваљда, у српској лексикографији нема много речника српског језика и зато њихово објављивање треба да представља прворазредни културни догађај, повод за радост и понос, јер се међу корицама тих књига, кроз обрађене речи, за сва времена, за садашње и будуће читаоце, описује мањи или већи део наше језичке и

Култура

02.04.2020 у 22:00

Ова ситуација може да повећа свест о солидарности

Наметнута и неопходна изолација може да повећа свест о солидарности, заједништву, понашању које показује зрелост према заједници а не само личном, да обнови оно што је почело да нестаје, казао је за Танјуг Миомир Петровић, универзитетски професор и писац. Петровићев роман „Black light” објављен пре годину и по дана представља дистопијску верзију будуће Европе и данас је актуелнији него икада. Цењени писац наглашава да мере изолације имају и другу страну огледала за човечанство у целини. „Овакве глобалне мере само ће повећати страх обичног човека од поједностављених, сензационалистичких и хистеријом прокрвљених медијских слика које нам се намећу последњих двадесетак година. Управо те мере делују као опасан увод у политичком смислу у још опаснија времена. Уосталом, шта ако ова криза

Култура

27.03.2020 у 20:00

Окултна друштва у Србији између два рата

Епидемија вируса корона зауставила је многе догађаје из културе, а међу њима и серију предавања о популарној култури на Институту за европске студије, где је проф. др Немања Радуловић, са Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета Универзитета у Београду, требало да говори о окултним друштвима у Србији између два рата. Будући да предаје народну књижевност, а бави се компаративистиком у области народних бајки, легенди, као и проучавањем езотеризма, ово предавање било би занимљиви сажетак из неких од подручја којима влада. Исидора Секулић и Мага Магазиновић имале су прилике да слушају Рудолфа Штајнера, аустријског филозофа, архитекту, економисту, познаваоца езотеријских учења, оснивача Антропозофског друштва У овом разговору он указује

Здравље

06.03.2020 у 13:42

Корона вирусом заражено више од сто хиљада људи у свету

Епидемијолог Габријел Леунг, шеф катедре за јавно здравство са Универзитета у Хонг Конгу, стручни саветник Светске здравствене организације (СЗО), одржао је конференцију за штампу на којој је епидемију коронавирусом упоредио са пандемијом шпанског грипа, САРС-а, блискоисточним респираторним синдромом (МЕРС) и свињским грипом. - Код САРС-а нисмо имали „тихе” преносиоце болести. Ако сте били заражени вирусом, симптоми су били озбиљни и морали сте бити хоспитализовани. Код МЕРС-а смо могли да посматрамо само пацијенте који су примљени у болницу. Смртност од шпанског грипа 1918. године кретала се у распону од око 2-2,5 одсто. Дакле, симптоматски ризик од смртности био је још већи, објашњава Леунг. Према процени СЗО смртност од коронавируса је 3,4 одсто али се

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8

Почетна / Тагови

27.09.2020 у 22:00

Признали смо Косово, али још не технички

27.09.2020 у 21:54

Вулин: Вучић треба да буде председник свих Срба

27.09.2020 у 21:34

Јерменија и Азербејџан на ивици рата

27.09.2020 у 21:00

Траже ознаке за домаћу свињетину

27.09.2020 у 20:29

Грађани Србије у Словенију без карантина

27.09.2020 у 20:00

Крај ере „мига 21”