Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117,57	118,28	117,92
105,04	105,67	105,35
104,95	105,59	105,27

14.06.2019 у 12:24

За Ал Аин сам чула када сам у својој „job offer”, пословној понуди, на дну прочитала: Ал Аин, Абу Даби, УАЕ. Ал Аин је оаза Арапских Емирата, зелени град, град башти и паркова, град традиције и историје. Ипак, уколико сте одрасли у Србији или некој земљи са бујном вегетацијом, можда вам то зеленило нећи бити први утисак о граду. Ја сам прво видела непрегледне пустиње, песак који се котрља по улици и атмосферу боје прашине. Четврти град по величини у Уједињеним Арапским Емиратима налази се на граници према Оману, кога буквално гледам преко жице, као и два гранична прелаза на путу до посла, у близини моје куће. Кад сам за великим стакленим трпезаријским столом у дневној соби читала о Ал Аину и спремала се на пут, тата ме питао: „Па, хоћеш да идеш”? „Наравно, одговорила сам

Мој живот у иностранству

07.06.2019 у 18:54

Кад процветају трешње на Голанској висоравни

Чим процветају прве трешње на Голану, сваке године се сав „оспем” припремајући се за летњи одмор у Завичају. Као да је нека неизлечива алергија по среди. А све мање имам коме тамо отићи. Давно сам рекао својима овде да не праве никакав „циркус” по моме судњему дану, већ да ме без помпе, брже - боље кремирају у најближем крематорију (ако тога уопште има у овој земљи, још се нисам распитивао), а с пепелом да чине шта им је воља. Можда је најбоље, помишљао сам у себи, да га баце у ветар, чим запуше први јачи југо с врелог Негева, па да се сав распем горе по северу, око Хаифе, по оним чудесним „Висећим вртовима” и широм Кармиела. Поглед на Голанску висораван (Фото Пиксабеј) Сваки пут кад сам са Леоном одлазио горе, тражио сам неке сличности са крајевима у којима сам

Мој живот у иностранству

31.05.2019 у 12:28

Све је њено само сам ја ничији

Умирем. Лагано се препуштам амбису. Из руку испуштам дизгине, не управљам више воланом, део по део мене одустаје. Помишљам да се ипак препустим догађајима и да овај пут заиста потонем. Уморио сам се. Целога живота на леђима вучем и туђе терете. Доста је било, претежак ми постаје и овај мој. То је ваљда онај моменат када почнем да очекујем крај искушењима, када би Господ требало да помисли да ће још једна кап натоварена на моју душу прелити преко мере мојих снага и када се патњи почне назирати крај. Верујем, а знам, не ваља ми посао, не лечи се уморна душа новим гресима. Јутро и претходна ноћ донели су нестварну лепоту. Oво јутарње сунце милује твоју риђу косу и твоје младо тело које је уснуло поред мене. Тај нестварни призор пробудио је делиће наде да се ипак може другачије. Лаж.

Мој живот у иностранству

26.05.2019 у 16:26

Спонтаност не станује у Швајцарској

После пет година живота у иностранству највише ми недостају људи са којима са проводила време у Србији. Осим људи, недостаје ми још једна битна ствар на коју сам била навикла док сам одрастала у Србији. То је спонтаност. Спонтано смо се дружили, посећивали, спонтано помагали једни другима. Овде у Швајцарској спонтаност није баш развијена категорија. Бар на основу мог искуства. На рођендане вас позивају неколико месеци унапред. За кућна дружење договарамо се неколико недеља унапред. Једна пријатељица нас је прошле године у априлу позвала да заједно идемо у забавни парк – у новембру. Да, позив за дружење у новембру стигао је још у априлу. Код нас у Србији важи старо правило, не знам ни шта ће бити сутра. Њој сигурно нико није рекао:„Не могу да планирам толико унапред.” Све је

Мој живот у иностранству

17.05.2019 у 10:45

Како уловити рибу испод леда у Алпима

Вода ме магично привлачила од када сам проходао у моме родном Берну, главном граду Хелвецијанске конфедерације, у држави четири стара народа, Германа, Хелвета, Франкофона и Латина. Сваки водени драгуљ, море, река или алпско језеро, на свом начин позитивно ме опчара. На нашој брзој реци Аре, која извире у Бернским Алпима лети се искупи и по 30 хиљада купача. И ја са децом идем тамо на купање. Купање у ово реци је као танго аргентино, плес са младом Аргентинком, јер те вода стално окреће својим благим вировима. Та вода излази из алпског ледника. На школском излету, кад сам био седми разред, отишли смо на планинско језеро Oeschinen и тад сам видео да постоји рај. То магично место, које само мајка природа могже да створи, оставило је дубоки траг у мени. Невероватни водопади којима се

Мој живот у иностранству

10.05.2019 у 17:44

Поглед на свет кроз узани прорез никаба

Саудијска Арабија је мушког пола. Лав који поносно показује своју гриву. Најјачи у чопору. Зрачи тестостероном. Дичи се својом мужевношћу. Знам шта вас највише занима. Питање свих питања. Како је бити жена у једној Саудијској Арабији? Зависи ко сте. Фатима је Саудијка. Рођена у Саудијској Арабији, одрасла у њој, и никад из ње није изашла. Не зна за друго. Ја сам странкиња, Европљанка. У Саудијску Арабију ме је довео посао. Фатима и ја не живимо у истој земљи. Њена Саудијска Арабија је потпуно другачија од моје. Од прве менструације, Фатима не носи ништа друго осим никаба. Свет гледа кроз узан прорез. Само очи и шаке јој се виде. Сме да се открије само пред мушкарцем са којим не може да прави децу. То не искључује рођаке. Оца, деду, рођеног брата и стрица да, остале не. У

Мој живот у иностранству

03.05.2019 у 12:17

Ваш Бог је овде забрањен

Седим на аеродрому у Истанбулу, и чекам лет ка Тамо. Касни. На крају је каснио 8 сати. „Да ли си ти нормална?” Врти ми се по глави питање које су ми једни поставили, а другима сам видела у очима кад сам им саопштила где се селим. Поред мене су моје будуће колегинице које видим први пут у животу, а јасно ми је да ће ми оне тамо бити све. Тамо немаш никог свог. Сам си. Преласком прве границе, из Србије у Турску, схватила сам да сам започела померање сопствених, унутрашњих граница. Већ на том терминалу било је јасно да сам једном ногом закорачила у неки други свет. Готово да сам могла да видим ту линију испред себе. Линију између нас и њих. Између хришћанства и ислама. Европе и Азије. Потпуне слободе и строгих правила. После сати чекања, наставак путовања ка Тамо. Како сам

Мој живот у иностранству

26.04.2019 у 16:38

Очи у очи са којотом

Град у коме живим зовемо Торонто. Торонто има свој речник, свој ферисвил, свој карусел речи. Када се речи заврти, оне се претворе у слике калеидоскопа. Од неких настану приче. У овој сам шест сати млађи: SIX HOUERS YOUNGER - ШЕСТ САТИ МЛАЂИ Док је на сунчаном сату подне тамо где сам рођен, неко друго сунце се тек умива у језеру Онтарио. И док тамо већ рођен, овде ће се на тај догађај чекати још шест сати. Кад бих могао да сачувам те дневне временске разлике младости, сакупила би се седмица за месец дана да није математичке парадигме, бар када је таква младост у питању: она не може да се сабира нити да расте кад је већ израсла. Ипак сам, бар у једном дану, млађи за ту неку временску разлику. То је довољно. Што се мене тиче и Торонта. HAIR- КОСА Како

Мој живот у иностранству

19.04.2019 у 10:48

Чекајући Јелену уз звуке сирена

Америка је, кажу и верују, настала у умовима својих визионара. А касније су захваљујући тим првим визионарима долазили други, доносећи нове визије и идеје. За Америку не знам, али за Медисон у Висконсину сам сигуран. Права је штета што Џејмс Доти није могао да живи дуже, да види какав је град створио купивши комад земље од тадашње територије Висконсин за тричаву суму новца, намерававши да од тог парчета шуме створи престоницу будуће државе, именовавши свој замишљени град по председнику Џејмсу Медисону. Грехота је што сада само са небеса може да гледа светлима обасјану зграду Капитола и што не може да се провоза овим градом и сагледа дело својих визија. Век и по касније. Први су емигранти долазили због својих визија. А ја? Има ли разлике између визија и илузија? Идеје, илузије, или

Мој живот у иностранству

17.04.2019 у 09:08

Данас сахрањујемо Мићу

Тек што смо отворили градилиште у Уфи указала се потреба за једним водоинсталатером. Избор је пао Мирослава који је радио на нашем градилишту у Јекатеринбургу а био је одличан мајстор. Ми који волимо спорт посебно смо га готивили јер је некада био добар рукометаш. Играо је у зрењанинском „Пролетеру”, југословенском прволигашу. Сви су били задовољни његовим радом а често нам је причао о спортским данима и дружењима са спортистима који су нам били идоли. Био је врхунски спортиста али није имао озбиљнији инострани ангажман. Само шест месеци је играо у Немачкој. Тада се у спорту није много зарађивало. Ни стан није добио, није искористио ни ту локалну популарност. Ништа материјално није обезбедио од рукомета. Пред одлазак у Немачку супруга му је била у другом стању. Чекали су друго дете.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: мој живот у иностранству

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Пријавите се на нашу маилинг листу