Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117,66	118,37	118,02
104,15	104,78	104,47
103,09	103,71	103,4

17.04.2019 у 09:08

Тек што смо отворили градилиште у Уфи указала се потреба за једним водоинсталатером. Избор је пао Мирослава који је радио на нашем градилишту у Јекатеринбургу а био је одличан мајстор. Ми који волимо спорт посебно смо га готивили јер је некада био добар рукометаш. Играо је у зрењанинском „Пролетеру”, југословенском прволигашу. Сви су били задовољни његовим радом а често нам је причао о спортским данима и дружењима са спортистима који су нам били идоли. Био је врхунски спортиста али није имао озбиљнији инострани ангажман. Само шест месеци је играо у Немачкој. Тада се у спорту није много зарађивало. Ни стан није добио, није искористио ни ту локалну популарност. Ништа материјално није обезбедио од рукомета. Пред одлазак у Немачку супруга му је била у другом стању. Чекали су друго дете.

Мој живот у иностранству

06.04.2019 у 11:07

Рвање са француским речима у Квебеку

Нас 18 постаријих ђака из 11 земаља ево већ месец дана рвемо се са речима и граматиком на почетном курсу француског језика за имигранте. Не зна се коме је теже, речима или усељеницима којима влада Квебека плаћа око 1500 долара за два и по месеца учења француског да би се лакше снашли у тој претежно франкофонској канадској провинцији. Пара није лоша, рекло би се, али не остане пуно када се плате паркинг, ручак у кафетерији и бензин за вожњу до колеџа СЕЖЕП у ширем центру Отаве. Ипак, ђаци-имигранти вредно бубају изговор и правопис по шест сати дневно и ретко изостају са часова јер је у двојезичној Канади, а поготово у главном граду, тешко наћи посао без бар основног знања француског и енглеског језика. Заиста се труди наша професорка, мадам Ан Суз из Хаитија. Личи на оне

Мој живот у иностранству

03.04.2019 у 12:03

Кинези воле да возе џипове

Мастер студије историје на Филозофском у Београду, просек изнад девет, посла на кашичицу, забрана запошљавања и остале „реформе”. Зато реших да „запалим”. У маниру Авија из филма „Снеч” и уз несебичну помоћ једног доброг човека који живи и ради у Пекингу, ето ме у граду Фошану, провинција Гвандонг, Кина. Нисам много знао о југу који се по много чему разликује од остатка Кине. Први шок је уследио по слетању. Крај августа, погледам напоље - облачно. Помислих, таман али кад сам изашао вани као да сам упао у паклени лонац - температура 40 степени а влажност плус бесконачно. Живот од априла до децембра без клима уређаја је немогућ. После климе храна је била следећа испитна станица. Пиринач је логос, отац и мајка, центар нутриционистичког универзума и служи се у свим агрегатним

Мој живот у иностранству

29.03.2019 у 15:38

Доколица код Лужичких Срба

Онај ко није провео време међу Лужичким Србима, не зна шта је растрзаност и може помислити да је овај наш, балкански лонац стварно најзапрженији. Затвореност својствена темпларима, туга карактеристична Курдима, преко дана Немци, дисциплиновани и безпоговорни који чекају тренутак доколице не би ли пробудили оно исконско у себи и на један тренутак, макар прожет и алкохолом, били слободни. Постоји доста ствари које не ценимо или им не придајемо значај све док нам не постају недостижне. Ма колико добро функционисали као појединци са рутинским навикама у уређеном друштву, ипак се јави некаква потреба да се припада негде и некоме. И вук је јачи кад је део чопора. Иако им име указује на везу са Србијом, међу њима је усађена прича да немају превише везе са Србима. Природно је да је

Мој живот у иностранству

26.03.2019 у 15:54

Специјална мисија шведског војника у Косовској Митровици

Пре двадесет година, у време бомбардовања СРЈ 1999. године, живео сам у малом градићу Сандвикен, око 200 километара од Стокхолма. Током бомбардовања имали један клуб који је наслеђен од Југославије у који су ишли Срби и Македонци. Сваке суботе смо ишли у Стокхолм на митинг против бомбардовања на коме су долазили Срби из свих крајева Шведске. Ту је увек неко говорио, понекад Швеђани чланови шведског парламента Риксдаг из партије социјалдемократа или једна наша глумица Јелена Иванишевић као и неки виђенији Срби. У августу 1999. године случајно сам сазнао да један млади Швеђанин, звао се Леиф иде са шведским контингентом Кфора у оквиру мисије УН на Косово. Нисам познавао тог момка али сам преко једног пријатеља уговорио састанак са њим. Објаснио сам да тамо живи мој брат и каквој је

Мој живот у иностранству

22.03.2019 у 11:14

Чаробна кутија на дну Панонског мора

Где је све почело? Да ли је Војводина или Босна то разбуктало, жилаво дрво из кога смо одувани и развејани попут златног лишћа по најудаљенијим тачкама планете где ношени најјачим ветровима гладних снова остајемо заувек залепљени? Однекуд је морала кренути та скитачка глад. Та номадска чежња за зеленијим пашњацима наших живота. Одакле и када је то гладно стадо кренуло и хоће ли се икад и игде зауставити? Хоће ли снови једном заиграти „мајсторицу”? Хоће ли се играчи и публика пробудити у некој јави и да ли ће после тог дугог путовања пробуђени поново жудети за сном над сновима? Та полазна тачка, горућа звезда душе моје, мој лични Имагинаријум, за мене је - Наково. Провинцијски театар апсурда под бескрајним небеским сводом. Раскућено позориште у коме редовни глумци, у башти

Мој живот у иностранству

19.03.2019 у 12:03

Поштовани путници, напустите авион, укључио се аларм за бомбу

Управо сам завршио једну фазу свог живота и полетео авионом преко океана у другу. После седам дивних година и напорних студија у Варшави, спаковао сам кофере и са својом пудлицом, Рингом полетео за Њујорк. Хладан јануарски дан. Дивне земаљске стјуардесе пољске авиокомпаније ЛОТ дозволиле су ми да узмем Ринга са собом у кабину, иако је имао 10 кг, а по прописима пси преко 5 кг морају да лете у пртљажнику. Не само да је стјуардеса уписала да Ринго има 5 кг, него ми је чак и дала слободно седиште до мене, да могу да ставим кавез и Ринга поред себе. Моја жеља је била да се вратим у Србију после седмогодишњег живота у Пољској, али је стање у земљи било катастрофално, па је мој отац одлучио да отвори представништво велике српске фирме у Америци. Фирма му је касније те године блокирана

Мој живот у иностранству

15.03.2019 у 17:32

На врху пирамиде старих Маја

Твоје море је мртво па га опет посећују. Мртво море и мртве људе посете или помену. Живог човека свако заборави. Ти никада ниси схватила словенску душу. То ти је вечито ослушкивање срца и тражење среће тамо где је нема. Нама се често чинило да нас је и Бог заборавио. Често смо се питали зашто ли баш нас толико мучи. Често смо помишљали да баталимо, да молитва не помаже. Одрицали смо га се! Многа га пута псовали! Али га се никада нисмо одрекли. Никада ниси разумела ту вечиту веру и наду у оне којих нема и који су далеко. Ни зашто волимо Русе. Ни улажење у борбу без обзира на исход и последице. Ни давање себе без остатка. Ни спасење онда када више нема наде. Фото П.Р. Будало једна. Шта би тек остало од нас када би смо почели да живимо као сав тај нормалан свет. Ко би

Мој живот у иностранству

12.03.2019 у 15:00

Мирис ракије

Драга Ре, Надам се да си срећна. Који сам ја лажов... Као да ја знам шта је то срећа. Једном ми се учинило да си срећа управо ти. Али била си искра. Пламен. Светлост. А светлост се на послетку претвори лажи, у варке, у сенке. Не знам. Трудим се и успевам да не мислим о нама. Моји послови иду добро. Моја стара кафана поново ради, и теби симпатичног Ернеста су пустили из затвора, ено га у кухињи поново кува. Мој бизнис са некретнинама полако се захуктава. И све ме то чини довољно заузетим да не мислим о стварима и ономе што је могло а није. Људи се све ређе распитују о теби а ја никоме ништа не помињем. Време, Ре, ради против нас. Краде нам успомене из властитих умова, гаси навике, ствара нове, губе се мириси, све мање недостајеш. Прошлог месеца нисам те ни споменуо

Мој живот у иностранству

08.03.2019 у 10:13

Зашто Бугари ћуте

Ми иностранство зовемо све што је даље од Словеније, Мађарске, Румуније и Бугарске. Географски никад ближих народа а никад већих разлика. Ипак, како год да се изговори име Софија, не може се умањити отменост тог имена. Увијек сам замишљала да људи који живе у том граду, неким неписаним законом, морају бити лијепи, одважни, горди у најмању руку. Као дијете мислила сам да госпођа Лорен сигурно живи у том граду. Некако ми се логично чинило, Софија из Софије. Сплетом породичних околности дођох у главни град Бугарске у пролеће прије двије године. На путу од аеродрома до града, кроз прозор таксија посматрам зграде, улице, људе. У граду има монументалних грађевина, великих паркова, доста зеленила и лијепих цркава. Већ првог дана, гледајући људе, њихов начин облачења и избор гардеробе,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: мој живот у иностранству

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Пријавите се на нашу маилинг листу