петак, 28.02.2020.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
			117,54
			106,77
			110,4

ПРЕТРАГА

ЛАТИНИЦА

Последња измена 20:21

Таг: српски језик

Култура

06.08.2018 у 09:00

Српска лексикографија од Вука до данас

Међу јубилејима српске културе, 2018. година заузима важно место. Ове године навршава се двестота годишњица изласка из штампе првог издања Српског рјечника (1818), дела у којем је Вук Караџић спровео револуционарну реформу српског језика. Овом реформом Вук је поставио народни језик у основицу књижевног језика и тиме покренуо нову епоху у српској књижевности. Вук Караџић представља најзначајнију личност српске и једну од најзначајнијих личности европске филологије 19. века, а рад на речнику чини једну од тежишних тачака његовог разгранатог дела. Стога на изложби „Српска лексикографија од Вука до данас“, која ће се одржати од 15. августа до 7. септембра у Галерији науке и технике САНУ, део посвећен настанку Српског рјечника заузима не само полазно већ и нарочито истакнуто место. За

Култура

29.07.2018 у 22:00

Двеста година Вуковог речника

Изложба „Српска лексикографија од Вука до данас” биће једна од главних пратећих манифестација на 16. Међународном конгресу слависта, који ће се одржати у Београду од 20. до 27. августа. Изложба ће бити уприличена, у организацији САНУ и Савеза славистичких друштава Србије. Аутори изложбе су проф. др Рајна Драгићевић (Филолошки факултет Универзитета у Београду) и др Ненад Ивановић (Институт за српски језик САНУ). Изложбу је иницирао проф. др Бошко Сувајџић, председник Међународног славистичког комитета, а финансијски су је подржали Секретаријат за културу града Београда и Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Један од главних циљева ове изложбе јесте обележавање великог јубилеја српске културе – двестагодишњице од објављивања првог издања „Српског рјечника” Вука

Култура

15.07.2018 у 21:31

Од Софије 1963. до Београда 2018.

Једна од најстаријих комисија Међународног славистичког комитета (МСК) јесте Комисија за проучавање граматичке структуре словенских језика (краће: Граматичка комисија) која је основана осам година после Београдског међународног славистичког састанка (одржаног од 15. до 21. септембра 1955. године) у Софији 1963. године, у време одржавања V Међународног славистичког конгреса. За њеног првог председника изабран је Бохуслав Хавранек, на чију је иницијативу и била основана, један од најистакнутијих представника прашке лингвистичке школе. Чланови Граматичке комисије МСК (ГК МСК) били су, од њених почетака до данас, граматичари из словенских и несловенских земаља, представници различитих научних школа и средина. Разлике у теоријско-методолошким полазним позицијама чланова ГК МСК по

Култура

28.05.2018 у 22:00

Пријатељ са севера Европе

Професор Шел Магнусон, Швеђанин, слависта и социолог, редовно чита „Политику” на интернету, каже да је то најозбиљнији дневни лист у региону. А када допутује у Београд – не више тако често као некада, док се активно бавио истраживањима Балкана, и док није отишао у пензију – уз наше новине купи и све политичке недељнике како би се обавестио о свему што се дешава у земљи коју помно проучава. Овога пута, др Магнусон је дошао посебним поводом, као гост амбасаде Шведске да прими државно одликовање, Златну медаљу Републике Србије за заслуге у јавним и културним делатностима, посебно у јачању сарадње Србије и Шведске. Као изврстан познавалац нашег језика – говори га без грешке – превео је на шведски неколико српских писаца и песника, а „у обрнутом смеру” текстове о Иви Андрићу и, најновије,

Култура

14.05.2018 у 08:00

Последњи славистички конгрес и правци развоја славистике

Петнаести Међународни конгрес слависта, најважнији међународни научни славистички скуп, 2013. године одржан је у Минску (Република Белорусија), у периоду од 20. до 27. августа. Први пут је конгрес одржан у Републици Белорусији, што је наишло на снажну и позитивну реакцију како у самој Белорусији, тако и ван ње. За читаву осамдесетпетогодишњу историју одржавања међународних конгреса слависта ово је био трећи конгрес на источнословенским просторима и једини који је одржан у источнословенској држави после распада Совјетског Савеза. У складу са установљеним квотама, примљено је нешто више од 800 пријава за учешће на овом конгресу, а на самом скупу у Минску учествовало је више од 500 слависта - научника из 34 земље света: Аустрије, Бугарске, Белорусије, Белгије, Босне и Херцеговине,

Друштво

08.04.2018 у 22:00

У Кини највише нових лектората

Број катедри на европским универзитетима на којима се српски проучава као страни језик у последњих 15 година готово се преполовио, резултати су најновијих истраживања. Почетком последње деценије 20. века чак 10.000 студената је изучавало наш језик на 74 универзитета, од тога су 54 лектората била на универзитетима с којима је Министарство просвете имало потписан билатерални уговор, а онда је њихов број пао на 27. Сада је 12 лектората под покровитељством Министарства просвете, док су остали ван контроле наше земље. Ово су само неки од података који су се чули на трибини посвећеној изучавању српског као страног језика на светским универзитетима, која је недавно одржана у Научном клубу Београда. Центар за промоцију науке је на овај начин, у сарадњи с Институтом за славистику Универзитета у

Друштво

08.04.2018 у 22:00

Да наша деца не забораве ћирилицу и своје корене

Да српски језик нису само слова, већ и манастири на Космету, Тесла, али и серија „Вратиће се роде” или Тирке, Моша и Милутинац и историјски успех наше фудбалске репрезентације у Уругвају 1930. године, малишане у далекој Јужној Африци већ 10 година учи Виолета Павловић-Мариновић. Ова Београђанка је у потрази за авантуром отишла у Африку пре тачно 25 година и остала с мисијом да „наша деца не забораве свој језик, ћирилицу и порекло”. Она је професорка разредне наставе у Српској школи „Свети Сава” која ове године прославља деценију постојања и неко ко је захваљујући великој упорности увео српски језик у образовни систем Африке, изједначивши га с енглеским и француским језиком. По угледу на српски, немачки је такође касније добио национални статус. – Идеја о оснивању српске школе у Африци

Култура

02.04.2018 у 21:54

Бугарски: У Србији, Црној Гори , БиХ и Хрватској имамо заједнички језик

Промоција књиге Ранка Бугарског под насловом „Говорите ли заједнички” одржана је вечерас у београдском Центру за културну деконтаминацију. Осим аутора, на промоцији књиге говорили су публициста Теофил Панчић и Иван Чоловић из издавачке куће XX век која је објавила дело Ранка Бугарског. Овим догађајем обележена је прва годишњица постојања Декларације о заједничком језику. Бугарски је напоменуо да се централна поглавља књиге тичу процеса у којем су одржане четири експертске конференције под насловом „Језици и национализми” у Подгорици, Сплиту, Београду и Сарајеву. „Циљ тих конференција је био да се испитају везе између језика и националистичких орјентација и њихових идентитетских политика. По завршетку тог циклуса конференција родила се идеја да би ваљало направити документ који

Култура

03.04.2018 у 10:30

Београдски међународни славистички састанак

Током припрема у Словенском комитету СССР-а под будним оком идеолошког апарата ЦК СКП(б) термин конгреса одлагао се више пута, да би се напокон од идеје сасвим одустало. Првобитно планиран у октобру/новембру 1947, одложен је најпре за 15. април 1948, а затим за 18. јун 1948, да би почетком јуна био одложен још једном – заувек… Организатори конгреса били су Свесловенски комитет са седиштем у Београду, Академија наука СССР-а и њен новоосновани Институт за славистику. Из Свесловенског комитета дириговало се припремама националних комитета, а све време се тематиком и организацијом конгреса заправо бавила врхушка ЦК СКП(б). Занимљиво је да се у припрему конгреса у једном тренутку врло активно умешао чак и идеолог најтврђе линије Андреј Александрович Жданов. Из сачуваног стенограма

Култура

19.03.2018 у 12:00

Славистички покрет у 20. веку: путеви и странпутице

Упоредо с националним буђењем словенских народа у 19. веку, откривањем фолклора, уобличавањем словенских књижевних језика уз ослонац на народне, па и с романтичарски каналисаним импулсима „словенске узајамности”, настајала је и развијала посебна наука, а заправо мултидисциплинарна грана хуманистике – славистика. Оци славистике – Јозеф Добровски, Александар Востоков, Павел Јозеф Шафарик, Измаил Срезњевски, Франц Миклошич и др. – фундирали су ову дисциплину као филолошко-историјску, бавећи се проучавањем и коментарисањем споменика, историјским развојем словенских језика, словенским старинама и етногенезом словенских народа, њиховом писменошћу и књижевношћу. Наредно поколење (Аугуст Шлајхер, Ђура Даничић, Александар Потебња, Ватрослав Јагић, Аугуст Лескин, Јан Бодуен де Куртене и др.)

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

28.02.2020 у 20:18

Карађорђевићи приредили вечеру у Лондону за помоћ дечијим болницама у Србији

28.02.2020 у 20:00

Дриблање пореских параграфа, распрострањена „игра” међу онима с дубоким џепом

28.02.2020 у 20:00

Пишем о прогнанима и о бунтовнима

28.02.2020 у 20:00

Помама за маскама не престаје

28.02.2020 у 19:59

Амерички сабор и одбрана јединства СПЦ

28.02.2020 у 19:24

Пожар на железничкој станици у Паризу, нема повређених

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation