понедељак, 03.08.2020.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,23	117,94	117,59
	99,57	100,17	99,87
	108,68	109,34	109,01

Таг: композитори

Култура

13.07.2020 у 13:02

Гледати свет очима душе

Вест да је холивудски глумац, музичар и писац, Џонатан Џексон (38), православне вероисповести по свом избору, снимио видео о српским светињама на Косову и Метохији, обишла је недавно свет. Постављена на „Јутјубу”, нумера „Косово (свих жалосних радост)” приказује „живот” манастира Хиландар и српске цркве и манастире на Косову и Метохији, дајући тако уметнички и молитвени допринос њиховом очувању. То је згодна прилика да се присетимо и великог британског композитора класичне музике Џона Тавенера (1944–2013) који је у 33. години прешао у православље. А компоновао је у зрелој животној фази два музичка дела инспирисана нашом средњовековном поезијом. Тако је сер Џон Тавенер, један од најпопуларнијих британских композитора савремене музике, написао „Посланицу љубави” која је светску

Култура

08.07.2020 у 22:16

Изнад свега је волео – тишину

Постоје људи који имају могућност да побољшају свет, јер знају како да створе лепоту. Енио Мориконе нас је својом музиком наводио да кренемо ка врхунским вредностима које су нам потребне, да бисмо веровали у племенитост душе, рекла је још једна славна Италијанка Моника Белучи, главна јунакиња Торнатореовог филма „Малена”, на вест о смрти маестра Мориконеа (1928–2020) који је за овај филм написао музику. Чувени италијански композитор и добитник Оскара и многих других признања Енио Мориконе преминуо је 6. јула у јутарњим часовима у 91. години, у болници у Риму. Подлегао је повредама од последица прошлонедељног пада, а до краја је био свестан и достојанствен, окружен супругом Маријом, децом и унуцима. Током своје вишедеценијске каријере Мориконе је компоновао и уредио партитуре за више

Култура

06.07.2020 у 09:48

Преминуо чувени италијански композитор Енио Мориконе

Чувени италијански композитор и добитник Оскара Енио Мориконе преминуо је данас у 91. години у болници у Риму, од последица прошлонедељног пада, саопштио је његов пријатељ и адвокат Ђорђо Асума. Како преноси италијанска Република, Мориконе је пре неколико дана пао и поломио бутну кост. У тренутку смрти поред њега је била његова супруга Марија. Иза себе је оставио децу и унуке. Мориконе ће бити сахрањен у кругу породице. Током своје вишедеценијске каријере Мориконе је направио музику за филмове „За шаку долара”, „Било једном у Америци”, „Малена”, „Недодирљиви” и многе друге, а био је шест пута номинован за највећу награду у области кинематографије Оскар. Почасног Оскара добио је 2007. године за свој значајан допринос кинематографији, а Оскара је, као најстарији добитник

Култура

05.05.2020 у 20:15

Још не верујем у сопствену биографију

Занимљиво је да ми изолација не смета, композитори су често у изолацији, јер је то једини начин да се посвете послу, каже нам Ана Соколовић, београдска композиторка која је светску каријеру остварила у Монтреалу. У том далеком граду наша уметница је отворила сва врата и прозоре своје креативности и створила богат опус са више од 70 дела, од солистичких до оркестарских, потом музику за оперу, балет и филм. Управо завршава компоновање опере „The Old Fools” за Канадску оперску компанију, чија је премијера заказана за 2022. Такође увелико ради на композицији „Балканалије”, концерт за хармонику и оркестар. Реч је о наруџбини Јелене Милојевић и Монтреал симфонијског оркестра и Викторија симфонијског оркестра за премијеру 2021. Добитница је канадског музичког Оскара (Juno Award) за акапела

Култура

19.04.2020 у 20:00

Бетовенова кућа у Бечу

За време боравка у Бечу, Бетовен je, као и Моцарт, био приморан да промени много станова (чак 64 у овом граду), што није велико чудо, јер је био изолован глувоћом, а још више обиљем унутрашње музике која је вапила да се забележи, те је спољни оквир ствари за њега имао увек секундарни значај. Добијао је отказе јер је „правио велику буку” и остављао за собом бујице воде поред лавора за умивање. Карл Черни, када га је први пут видео у раном детињству, изгужваног и исфлеканог одела, зараслог у браду и са косом која је подсећала на лављу гриву – помислио је да се сусрео са Робинсоном! У једном од станова ипак је нашао привидни мир. Имао је 34 године када се уселио; већ је изгубио родитеље (мајка му је умрла у 41. години од туберкулозе, отац од цирозе јетре), браћа су стасала и осамосталила

Култура

31.03.2020 у 18:00

Пикасо га је одлично разумео

На вест да је чувени композитор Кшиштоф Пенедерецки, представник пољске авангарде, преминуо 29. марта у Кракову у 86. години од последица дугогодишњих хроничних тегоба није могуће не присетити се концерта који је одржао у Београду, баш 29. марта пре 17 година, на Коларцу. Центар за музику ове задужбине је тада организовао поводом његовог 70. рођендана концерт са Јулијаном Рахлином, виолинистом, уз Литвански национални симфонијски оркестар, којим је дириговао Пендерецки лично. На програму је био његов Други концерт за виолину и оркестар „Метаморфозе” написан 1995, а посвећен Ан Софи Мутер, славној виолинисткињи. Атмосфера је била узаврела, публика је стајала са стране, седела на степеницама и готово „висила са плафона”. Пендерецки је тада код нас гостовао у склопу европске турнеје,

ТВ ревија

24.02.2020 у 15:44

Важно је не омашити тему

Композитор Александар Ранђеловић има богату радну биографију. Безмало седам година је био асистент Горану Бреговићу од кога је много научио, сарађивао је са Срђаном Драгојевићем, Душаном Милићем, Гораном Бјелогрлићем... Сада и са Милошем Аврамовићем чијем је филму и серији „Јужни ветар” дао музичку боју која се свидела гледаоцима. Шта сте тачно радили у „Јужном ветру”? Музику која доприноси драми. Која помаже да се боље разуме радња. Не радим песме, никада се нисам бавио популарном музиком. Углавном, трансцендентном музиком која ближе објашњава радњу гледаоцу. У филму и серији има пуно музике, све што није покривено оним популарним песмама. Музика која „покрива” све оне акционе, емотивне сцене јесте моја. Како је дошло до сарадње са Милошем Аврамовићем? Упознао нас је монтажер

Регион

03.01.2020 у 21:03

Стихови као сведочанства туге и блискости

Од нашег сталног дописника Младен Кременовић Бањалука – Стихови трепере свуд унаоколо. Лепота је скривена у покретима драгих људи око нас. А оно најлепше у њиховим погледима, речима, проблемима, оном прећутаном... Колико је има у пролећу – још више је забашурена у јесени. Зрачи из оног лепог и веселог, као што исијава и с тужне стране. Моје су песме, додуше, углавном тужне, али туга, као и сета, пренете на папир и преточене у стихове – живот надахњују и терају на нови корак, почела је причу за наш лист Бањалучанка Драгана Д. Маричић, која је у свет поезије закорачила 1993. године. Први стихови које је тих година написала под насловом „Сањаш ли ме” били су довољни да схвати – поезија је оно чиме жели да се бави у животу, уз клавир и гитару. Живот јој је поставио ступицу. Драгана

Београд

30.11.2019 у 10:54

У част композитора „Једног давног лета”

У сали Удружења композитора Србије (УКС) обележен је 90. рођендан Андора Саба, џез музичара, кларинетисте, професора, музичког уредника Радио Београда и познатог композитора. Још живе његови хитови „Улицама среће”, „Жито и булке”, а композиција „Једно давно лето” ушла је у Антологију српске популарне песме. Програм је водила музиколог Александра Паладин, а пред пуном салом пријатеља, рођака и колега слављеник се присећао како је покренуо емисију за љубитеље оперете, како је бирао четири сата музике за авион председника Тита, а говорио је и о великим кларинетистима из своје генерације на Музичкој академији у Београду, о оснивању првих џез оркестара... Његова казивања била су својеврстан документ о добу једне велике земље у којој је било могуће златно доба популарне музике.

Београд

19.11.2019 у 20:36

Банатски Фалстаф

У Удружењу композитора Србије, а у оквиру фестивала БУНТ, представљена је колективна монографија о комичној опери „Поп Ћира и поп Спира” академика Дејана Деспића под насловом „Банатски Фалстаф”. Издавачи су Центар за културу Војводине и Музиколошко друштво Србије. Аутори текстова Катарина Томашевић, Бранка Радовић, Соња Маринковић, Татјана Јовићевић, Зоран Ђерић и Жељка Милановић осветлили су дело у контексту поетике Дејана Деспића, осврнули се на језик, израз, комичне елементе, однос лирског и комичног, на либрето у драматуршком контексту и из извођачке визуре. На крају монографије штампан је у целини и либрето опере коју су сачинили Весна и Дејан Миладиновић. Садржајно богата и разноврсна, ова колективна монографија је јединствен догађај у историји српске музике, по томе што

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6

Почетна / Тагови

03.08.2020 у 11:32

Професорска колонија постала заштићена културно-историјска целина

03.08.2020 у 11:21

Временске непогоде сутра поподне, увече и у среду

03.08.2020 у 11:05

Демонстранти гађали скупштину јајима и парадајзом

03.08.2020 у 10:58

Влада препоручује да се плата не смањује због „ковид боловања”

03.08.2020 у 10:27

Помен жртвама Олује 5. августа

03.08.2020 у 10:02

Преминуо академик Димитрије Стефановић