субота, 25.01.2020.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117,19	117,89
	106,07	106,71
	109,34	109,99

ПРЕТРАГА

ЛАТИНИЦА

Последња измена 22:49

Таг: композитори

Регион

03.01.2020 у 21:03

Стихови као сведочанства туге и блискости

Од нашег сталног дописника Младен Кременовић Бањалука – Стихови трепере свуд унаоколо. Лепота је скривена у покретима драгих људи око нас. А оно најлепше у њиховим погледима, речима, проблемима, оном прећутаном... Колико је има у пролећу – још више је забашурена у јесени. Зрачи из оног лепог и веселог, као што исијава и с тужне стране. Моје су песме, додуше, углавном тужне, али туга, као и сета, пренете на папир и преточене у стихове – живот надахњују и терају на нови корак, почела је причу за наш лист Бањалучанка Драгана Д. Маричић, која је у свет поезије закорачила 1993. године. Први стихови које је тих година написала под насловом „Сањаш ли ме” били су довољни да схвати – поезија је оно чиме жели да се бави у животу, уз клавир и гитару. Живот јој је поставио ступицу. Драгана

Београд

30.11.2019 у 10:54

У част композитора „Једног давног лета”

У сали Удружења композитора Србије (УКС) обележен је 90. рођендан Андора Саба, џез музичара, кларинетисте, професора, музичког уредника Радио Београда и познатог композитора. Још живе његови хитови „Улицама среће”, „Жито и булке”, а композиција „Једно давно лето” ушла је у Антологију српске популарне песме. Програм је водила музиколог Александра Паладин, а пред пуном салом пријатеља, рођака и колега слављеник се присећао како је покренуо емисију за љубитеље оперете, како је бирао четири сата музике за авион председника Тита, а говорио је и о великим кларинетистима из своје генерације на Музичкој академији у Београду, о оснивању првих џез оркестара... Његова казивања била су својеврстан документ о добу једне велике земље у којој је било могуће златно доба популарне музике.

Београд

19.11.2019 у 20:36

Банатски Фалстаф

У Удружењу композитора Србије, а у оквиру фестивала БУНТ, представљена је колективна монографија о комичној опери „Поп Ћира и поп Спира” академика Дејана Деспића под насловом „Банатски Фалстаф”. Издавачи су Центар за културу Војводине и Музиколошко друштво Србије. Аутори текстова Катарина Томашевић, Бранка Радовић, Соња Маринковић, Татјана Јовићевић, Зоран Ђерић и Жељка Милановић осветлили су дело у контексту поетике Дејана Деспића, осврнули се на језик, израз, комичне елементе, однос лирског и комичног, на либрето у драматуршком контексту и из извођачке визуре. На крају монографије штампан је у целини и либрето опере коју су сачинили Весна и Дејан Миладиновић. Садржајно богата и разноврсна, ова колективна монографија је јединствен догађај у историји српске музике, по томе што

Београд

19.11.2019 у 09:54

Омаж Лудмили Фрајт

Поводом сто година од рођења и две деценије од смрти једне од најоригиналнијих српских композиторки Лудмиле Фрајт (1919–1999), у Галерији САНУ приређен је концерт музике коју је написала ова уметница. На програму су били „Еклога”, за камерни оркестар, „Песме ноћи” , за женски хор и камерни оркестар, „Епизоде”, за флауту и клавир, „Тужбалица” за женски хор, „Три ноктурна” за флауту и гитару и „Дубровачка лирика”, за баритон и камерни ансамбл. Наступили су Камерни оркестар, којим су дириговали Борислав Чичовачки и Драгана В. Јовановић, и Хор „Колегијум музикум”. Као солисти представили су се сопрани Мина Николић и Доротеја Аранђеловић, Александар Ружичић, флаута, Вељко Ненадић, клавир, Милош Јањић, гитара, Васа Стајкић, баритон, Катарина Марјанов, кларинет, Дарко Карајић, лаута,

Култура

14.11.2019 у 13:03

Композитор, ерудита, пријатељ, а пре свега добар човек

Не могу да се сетим тачно тренутка и ситуације када сам упознала Зорана Христића. Било је то на почетку мог професионалног рада, дакле, пре пет деценија. Били смо искрени пријатељи и веома смо се уважавали. Ја сам волела и ценила његову музику, а он – моје писање о музици. Био је вишеструко обдарен. Музичким талентом, пре свега. Његова инвентивност, радозналост, отвореност према новом звуку издвајале су га из његове, али и из других генерација наших композитора. То увек присутно истраживање звука било је спојено са изврсном композиторском техником, коју је стекао у реномираној класи Станојла Рајичића на Музичкој академији у Београду. Сам Христић је у једном интервјуу рекао да је за њега од великог значаја био сусрет са професором Рајичићем: „Било је то лепо студентско доба – врло мало

Култура

12.11.2019 у 15:11

Преминуо композитор Зоран Христић

Чувени српски композитор Зоран Христић преминуо је у 82. години у Београду, потврдили су Танјугу у Удружењу композитора Србије. Зоран Христић рођен је у Београду. Студирао је на конзерваторијуму „Ђузепе Верди” у Милану и Музичкој академији у Београду, где је дипломирао 1963. године. За најбољи дипломски рад добио је престижну награду „Стеван Христић”. Опус Зорана Христића обухвата солистичка, камерна, вокално-инструментална дела, балете, музику за позориште, филм и телевизију и радиофонска остварења. Добитник је више домаћих и међународних награда, међу којима и награде за животно дело Мали принц. Лауреат је и две Стеријине награде за сценску и две Златне арене за филмску музику. Компоновао је музику и за отварање Олимпијских игара у Сарајеву. Био је уметнички директор и

Култура

10.11.2019 у 18:18

Најбоља публика је била у Београду

Живи и пусти друге да живе је мој мото, баш као што је клавир био моја судбина. Као малишан у кревецу певао сам деонице које је сестра свирала на клавиру и тако су открили да имам стопостотни слух. А предност СССР-а била је у томе што сам се школовао бесплатно, јер моји сиромашни родитељи то не би могли да плате, каже у једном од ретких интервјуа руски пијаниста Јевгениј Кисин (48), који се опробао и као композитор и писац. Наша привилегија биће да чујемо овог великог уметника 11. новембра у 20 часова у Коларчевој задужбини у Београду, са програмом посвећеним Лудвигу ван Бетовену, а реч је о сонатама број 8, 17 и 21. На овогодишњој турнеји Кисин ће свирати цео програм Бетовена, с обзиром на то да се 2020. обележава 250 година од рођења великог композитора. Улазнице за београдски

Култура

21.10.2019 у 22:00

Америчка ауторка на београдској премијери

У Београду се осећам као да сам на Бродвеју. Ваша поставка мјузикла „Бродвејске враголије” је одлична. Први пут сам чула тако добар оркестар, а била сам на готово свим премијерним извођењима овог дела у свету, каже за „Политику” Лиза Ламберт, америчка глумица, ауторка комедија и наградом „Тони” награђивана композиторка која је недавно била гошћа Београда. У Позоришту на Теразијама пратила је премијерно извођење мјузикла „Бродвејске враголије”, за који је потписала музику, стихове и либрето, али и репризна издања, јер буквално није хтела да оде из Београда. Свој повратак за Америку и Канаду, будући да живи на тој релацији, одлагала је из дана у дан. Редитељ представе је Небојша Брадић, коме је ово била прва сарадња с овим јединственим музичким театром. Слободан Обрадовић потписао је превод

Београд

26.09.2019 у 09:17

Мајстор на шакухаћи флаути

Свирати на шакухаћи флаути је компликовано. Извођач мора да савлада посебну технику дисања и увежба специфичне покрете главе, признаје јапански шакухаћи флаутиса и композитор Јасуке Ирие. Он први пут гостује у Србији и за ту прилику одабрао је комбинацију традиционалних и модерних дела. Пре почетка концерта у Београдској филхармонији, он је публици открио занимљивости о овом инструменту. Вертикалног је облика, има пет отвора, прави се од бамбуса. Има традицију дугу 1.300 година. Назив шакухаћи, како каже уметник, није се појавио случајно. У преводу ова реч значи стопало и осам. Заправо, 1,8 јапанских стопа или 54,5 центиметара је стандардна дужина флауте која се први пут појавила у Јапану. Због карактеристичног начина свирања који захтева вичност и апсолутну посвећеност музичара, звук

Магазин

14.09.2019 у 20:51

Сећаш ли се музике, Доли Бел...

Ходате тако улицом, па успут чујете познату мелодију, почнете да је певушите, осмехујете се, покренула је неке лепе успомене... Сећате ли се када сте се и где са њом први пут срели? Можда у неком филму или телевизијској серији? Било је давно, рећи ћете, али као да је одувек ту, око нас. Таква је музика коју компонује Зоран Симјановић Симке – кад се једном са нотног папира пресели на мале и велике екране или на позоришну сцену, увуче се у главу и више је одатле никад не можете протерати. Од првог играног филма за који је написао музику, а било је то „Специјално васпитање”, уследило их је још 67, па 45 телевизијских серија (укључујући и култну „Грлом у јагоде”), педесетак документараца и цртаћа, 45 позоришних представа и више од 600 рекламних спотова. – Трудио сам се да моја

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6

Почетна / Тагови

24.01.2020 у 22:55

Хронични болесници први на удару коронавируса

24.01.2020 у 22:30

Нису сви одликаши најбољи ђаци

24.01.2020 у 22:21

Стонотенисери Србије изборили пласман на Олимпијске игре

24.01.2020 у 22:00

Урањање у дневне рутине кинеских радника и газда

24.01.2020 у 21:41

Кошаркашима из Трстеника није дозвољен улазак на КиМ

24.01.2020 у 21:25

Регистрован први коронавирус у Европи

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation