недеља, 22.07.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:47

Магазин

Почетна / Магазин
Свака печурка има савршену дублерку
Двоје умрлих и двадесетак особа, које се налазе на лечењу после тровања гљивама и то на почетку лета, довољно су упозорење да се у потрагу за овим шумским посластицама не креће без много знања и искуства. Гљиве умеју да преваре и дугогодишње скупљаче ових шумских плодова, а камоли оне са недовољно искуства. Тако је зелена пупавка, најотровнија гљива нашег поднебља била кобна за тридестједногодишњег младића из села Малајнице у околини Неготина. Како препознати знаке тровања гљивама, али и зашто је важно да ове шумске плодове не беремо уколико их не познајемо довољно, објашњава професор др Драган Јоксовић, клинички токсиколог. О. Поповић ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА Човек „великог ега” (Срђан Печеничић)…
Најмлађа европска престоница
Аутор: Дана Станковић
Некада је била позната као немачки Пресбург, мађарски Посон или српски Пожун. Братислава је од…

МЕДИЦИНСКИ САВЕТИ
19.07.2018 у 13:15
Кад салмонела поквари одмор
Бактерија салмонела многима је већ покварила лето: она је на жалост, обавезни пратилац наших…

Жене династије Обреновић
Какав су траг иза себе оставиле жене владара из две српске династије 19. и 20. века, односно из…

Аутор: Мирослав Стефановић
Тамо где је сада марина у Старом Сланкамену, начичкана чамцима разних величина, цена, па и боја,…

ТРАДИЦИЈА
18.07.2018 у 08:00
Зузана Золарек (71) од мајке је учила да шије, везе и плете. Гледала је како то вешто ради њена,…

Прва помисао обичног грађанина јесте да је потребно да се више ангажује полиција како би дрогу…

Облачење колоритне и богате ношње свакодневна је навика Словака који у селу Селенча живе пуних 260…

Магазин
Аутор: Милош Лазић
Познати београдски сликар Слободан Данче Мановић имао је чудан обичај да када крај кафанске баште промакне лепа девојка или жена устане, подигне чашу као за здравицу, поклони се и изусти –…
Аутор: Драгољуб Стевановић
Тона овде, тона тамо, са златом се разбацивало у многим политичким догађајима, превратима, револуцијама. Драгоцени метал имао је драгоцену улогу за многе политичке покрете, организације на…
Аутор: Мила Старчевић
Либан су тридесетих година прошлог века називали „Швајцарском истока” и мада под француским протекторатом – земља је била у процвату. Ницале су виле, палате, паркови – и корниш, шеталиште уз море.…
Магазин
ИЗ СТАРИХ РИЗНИЦА
12.07.2018 у 08:15
Аутор: Бранко Богдановић
Стеван Хаџић је рођен 1868. године у Београду. Настављајући породичну војничку традицију, у Српско-бугарском рату је учествовао као ђак-добровољац Тимочког пешадијског пука. После свршене…
Аутор: Мирослав Стефановић
Питате ли познатог писца Радована Белог Марковића зашто је остао да живи и ствара у Лајковцу, а могао је у Београду или другде, одговориће у секунди: – Мени је овде лепо, и никад нисам осећао било…
Аутор: Слободан Петровић
Током неколико дана проведених на Бабином зубу, тешко је одлучити шта је овде лепше и живописније: приче и предања мештана овог дела Старе планине, гостољубивост и укусна јела или дивља природа.…
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА
09.07.2018 у 08:00
Неки људи проводе више времена са колегама са посла, него што то чине са људима из свог приватног живота. А када су људи свакодневно у групи која је усмерена ка истом циљу, тада се између њих…
Магазин
Две стене у мору одавно су симболи главног града Либана, земље коју су некад звали „Швајцарском истока”, a богаташи са свих страна света долазили да се овде проведу. Светски капитал се сливао у земљу банака, један за другим ницали су хотели, коцкарнице, дивни тргови... Грађански рат који је букнуо 1975. године, трајао је дуго и однео много људских жртава. Данас, ниче нови, другачији Бејрут, који красе широке улице и блокови нових зграда, булдожери су на све стране, а некад најлепши трг Мартир више не постоји. Мила Старчевић НЕ САМО О ПОСЛУ: РАДОВАН БЕЛИ МАРКОВИЋ Остао…
ЗАНИМЉИВЕ ИЗЛОЖБЕ
06.07.2018 у 13:15
Аутор: Мирослав Стефановић
Свака фотографија је прича за себе. То су трајне успомене, подсећање на давно прохујало време кад је одлазак код фотографа био празник за целу…

Стара изрека тврди да су најлепше ствари на свету оне бесплатне – или барем оне најједноставније. Рецимо, као што је уживање у нетакнутој природи и…
Светлуцава пучина по којој се беласају чамци и лађе. Модра дубина у коју урањају хриди обрасле дрвећем, жбуњем и дивљим цвећем. Мириси лимунова, лаванде и борова. Живописна насеља разбацана по брдима спуштају се степенасто ка мору, ка пристаништима и ретким плажама у скривеним увалама.…
Аутор: Драгољуб Стевановић
Шта има занимљиво у Љубичеву када нема Љубичевских коњичких игара? Познату…

Доктор Мирослав Ђорђевић, уролог и дечји хирург, редовни професор Медицинског…

Усамљеност је постала један од најочигледнијих и највише проучаваних феномена…

Магазин
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА
02.07.2018 у 09:43
3
Аутор:
Забава престаје када играње на компјутеру постане главна животна преокупација и „поједе живот” играча, јер настају различите негативне последице у приватном, социјалном и професионалном смислу Иако је одавно познато да све оно што изазива неку врсту ужитка може постати предмет људске зависности,…
Надомак Пожаревца налази се наша најпознатија ергела, отворена за све…

Аутор: Драган Перић
Када би, средином деветнаестог века, Београђани на улици срели Ђорђа Пашону и…

Аутор: Драгољуб Стевановић
Иако је проглашена велика победа, ратна слава је многе заобишла у…

Аутор: Мирослав Стефановић
Кад је пре скоро пола века крочио у редакцију хумористичког часописа „Јеж“, Радивоје Лале Бојичић осећао се као да је дотакао врх Олимпа. Тадашњи писци и карикатуристи чинили су му се као олимпијски богови. Упознао је и неке од предратних сарадника: Сабахадина Хоџића, Синишу Пауновића, Милета Станковића, Десу Глишић. Сазнање да су они седели у редакцији заједно са Нушићем, Пјером Крижанићем, Љубишом Манојловићем, Жаком Конфином, Бранком Ћопићем…
ОМИЉЕНИ СУГРАЂАНИ
28.06.2018 у 13:15
Аутор: С. Симић
Дуже од четири деценије Божидар Гаврић Гавро (64) из Бање Ковиљаче гради и руши димњаке. То је радио по целој некадашњој Југи, али и у иностранству,…

„Ја сам „Бачван” који је живео на Лиману и стално гледао ка Фрушкој гори. Онда сам се преселио на ту страну Дунава па су ми Сремци замерили што сам…

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља