Тешко је цивилизацији огрезлој у логику математички избалансираног односа узимања и давања међу ближњима, навиклој на богатство и раскош, објаснити да право на срећу имају и они који немају ништа.…

Док се електрични аутобус тихо труцкао, поглед ми се кроз затамњене прозоре расипао по добро познатој рути између железничке станице и аеродрома. У оваквим ситуацијама увек се осећам чудно. У мени…

Приликом боравка у Уфи трудио сам се да што више упознам овај град и његову историју. Моје интересовање за историју свидело се домаћинима. Ми који смо радили у Уфи ретко смо одлазили изван града а о…

Сад ће сви да кажу, па ако ти је тако лоше, што се не вратиш. У томе и јесте ствар. Овде није лоше. Чак, шта више, Оман је дивна земља за живот. Ето, рецимо, нема криминала. Неколико пута ми десило…

Случајно сам срела Алисон. Волим то име. Прва асоцијација на то име је из „Градића Пејтона”, америчке серије из 60-тих година. Улогу Алисон Мекензи играла је Мија Фероу. Имала је светло-смеђу косу,…

Толико сенка, гласова, толико очију, толико лица... И сва би могла да буду људска. И сви би могли да буду људи. Могли би али неће. Претешко је бити човек. Само они који су некада плакали сами…

Чим дани окрачају за радости и весеља, ноћи се одуже к`о година за све оне растанке и неумитне одласке. Кулету се то десило у његовим најбољим годинама када је био принуђен да се подвргне лечењу,…

Рада, моја рођака с очеве стране, рођена 1940. године у голом камењару, међу гуштерима и змијама, под Грмечом овековеченим у Ћопићевим причама, у засеоку Горња Вођеница, удаљеном од Босанског…

Неко одлази у Јапан из задовољства, неко из потребе, а неко из навике. Једни иду да осете дух минулих миленијума, виде краљевску палату у Кјоту, палату шогуна, старе храмове а други да гледају…

Дефинитивно нај чланак, дирљива прича, написана душом поете, дивно као и увек – неки су од коментара читалаца на сајту „Политике” испод текстова чији је аутор Предраг Рудовић Нико. Овај…

Можете ли да замислите онај осећај кад Душко Дугоушко изађе из своје рупе, погледа унаоколо и схвати да је требао да скрене лево код Албукеркија? Ако можете, онда знате како је било мом мужу кад смо…

Ставила сам тачку на мом глобусу. Са источне обале Аустралије до Кубе ће бити исто толико сати путовања као до Србије. Спојићу и те координате. Знам после овог путовања изгледаће ми и Србија и…

За време мог дугог боравка у Русији имао сам прилику да у Уфи упознам башкирски народ. Као домаћини они су на мене оставили баш леп утисак. До доласка у Уфу о овом народу и њиховој републици која се…

Био је то врео летњи дан у Мелбурну, празне улице и препуне плаже. Пријатељ ме назвао и панично замолио да одем до његове мајке и одвезем је до најближе цркве јер он не може да напусти посао. Његова…

„Разумем како неко може да узме туђу кућу и све што је у њој, како може да броји туђ новац, да претопи туђе злато, да заоре туђу њиву. Али ко може да свира на туђој гитари? И шта ли свира и коме…

Мој живот у иностранству је игра речи из Речника града у којем живим. Сликовница увезана сећањем на град из којег сам отишао. Речи које су желеле да испричају нешто о себи. Понекад ме, Маркони, мој…

Током првих година свог боравка у иностранству одморе сам проводио у Србији углавном обављајући неопходне послове са српском бирократијом. Стојим онако са гомилом папира у катастру, чекајући да неко…

Септембар месец, година 1993., блага и топла јесен у Београду, а прохладни и кишовити пролећни дани у Јоханесбургу. Нас четворо стигосмо у петак, сместисмо се некако у једну гломазну и хладну…

Било је то осамдесет осме или девете године, прошлог века. Нешто пре поноћи С. и њен тадашњи муж…

Корпоративка је скуп који фирма пред нову годину организује у неком ресторану. У Русији је то…

Загледам се у прошлост, од пре 22 године; млада сам, витка и лепа, (мада ја тог нисам била свесна…

- Колико смо ти дужне брате? - Сувише сте лепе да би имале рачун... Са смешком на лицу ваде напојнице и остављају по пар долара на шанк. - Срећан ти онда пут и шаљи нам слике. Јави се ако можеш,…

  Раде – Господин са шеширом Да ли сам познавао Радета? Па, како да не. Знао сам га. Углађен, зализане црне косе, црни, танки брчићи. Добар је то био човек, за себе најгори. Како га знам? Па био ми…

Давно је то било; наша рођака са села, старија девојка, без посла, без мираза, дошла је у град да нас, моје две сестре и мене, чува, да нам буде дадиља јер су нам  родитељи били запослени.…

„Какви су ти планови? Да ли си овде само да би зарадио новац или планираш да останеш да живиш?” Звучи невероватно, али док  ми ово питање није поставио један колега уопште се нисам сетио да…

Те очи су остале у сећању. И данас ме гледају. Гледају, питају, траже одговоре и намећу нова…

Пре нешто више од две године у нашој фирми почела је да ради Ару, девојка из Индије. Добила је сто…

Неко те у пролазу додирне и остави о себи фрагменте сећања као маске неисказаних интимних траума…