Мој живот у иностранству

Неко одлази у Јапан из задовољства, неко из потребе, а неко из навике. Једни иду да осете дух минулих миленијума, виде краљевску палату у Кјоту, палату шогуна, старе храмове а други да гледају…

Дефинитивно нај чланак, дирљива прича, написана душом поете, дивно као и увек – неки су од коментара читалаца на сајту „Политике” испод текстова чији је аутор Предраг Рудовић Нико. Овај…

Можете ли да замислите онај осећај кад Душко Дугоушко изађе из своје рупе, погледа унаоколо и схвати да је требао да скрене лево код Албукеркија? Ако можете, онда знате како је било мом мужу кад смо…

Ставила сам тачку на мом глобусу. Са источне обале Аустралије до Кубе ће бити исто толико сати путовања као до Србије. Спојићу и те координате. Знам после овог путовања изгледаће ми и Србија и…

За време мог дугог боравка у Русији имао сам прилику да у Уфи упознам башкирски народ. Као домаћини они су на мене оставили баш леп утисак. До доласка у Уфу о овом народу и њиховој републици која се…

Био је то врео летњи дан у Мелбурну, празне улице и препуне плаже. Пријатељ ме назвао и панично замолио да одем до његове мајке и одвезем је до најближе цркве јер он не може да напусти посао. Његова…

„Разумем како неко може да узме туђу кућу и све што је у њој, како може да броји туђ новац, да претопи туђе злато, да заоре туђу њиву. Али ко може да свира на туђој гитари? И шта ли свира и коме…

Мој живот у иностранству је игра речи из Речника града у којем живим. Сликовница увезана сећањем на град из којег сам отишао. Речи које су желеле да испричају нешто о себи. Понекад ме, Маркони, мој…

Током првих година свог боравка у иностранству одморе сам проводио у Србији углавном обављајући неопходне послове са српском бирократијом. Стојим онако са гомилом папира у катастру, чекајући да неко…

Септембар месец, година 1993., блага и топла јесен у Београду, а прохладни и кишовити пролећни дани у Јоханесбургу. Нас четворо стигосмо у петак, сместисмо се некако у једну гломазну и хладну…

Било је то осамдесет осме или девете године, прошлог века. Нешто пре поноћи С. и њен тадашњи муж Ж. са две другарице са посла, чијих се имена више не сећам и ја, улазимо у хрватски ноћни клуб…

Корпоративка је скуп који фирма пред нову годину организује у неком ресторану. У Русији је то скоро обавезно. Раније нисам нисам присуствовао таквим скуповима а чудило ме зашто се о томе толико…

Загледам се у прошлост, од пре 22 године; млада сам, витка и лепа, (мада ја тог нисам била свесна тада), на врхунцу моје професорске каријере, удата, са два дивна сина, новоизграђеном кућом и новим…

Мој живот у иностранству је игра речи из Речника града у којем живим. Сликовница увезана сећањем на град из којег сам отишао. Речима које су желеле да испричају нешто о себи. Понекад ме, Маркони,…

На почетку мог боравка у Данској предложи моја тадашња боља половина, иначе Данкиња, да играмо јамб. Наравно пристанем, јер ако сам у нечему био добар и у својим студентским данима онда је то управо…

Поноћ је прошла, биртије се затварају, тек по неки локал остаје отворен и док тумарам уличицама из једне капије појављује се лепотица ноћи. Пресреће ме и зове унутра. Не, нисам пијан. Прелепа је,…

Мала, полупуста биртијица близу преноћишта у булевару Салвадора Аљендеа пружала ми је прву помоћ после лета, свађе, чекања на авион, погађања са таксистима. У њој свега неколико Кубанаца испија…

- Колико смо ти дужне брате? - Сувише сте лепе да би имале рачун... Са смешком на лицу ваде напојнице и остављају по пар долара на шанк. - Срећан ти онда пут и шаљи нам слике. Јави се ако можеш,…

  Раде – Господин са шеширом Да ли сам познавао Радета? Па, како да не. Знао сам га. Углађен,…

Давно је то било; наша рођака са села, старија девојка, без посла, без мираза, дошла је у град…

„Какви су ти планови? Да ли си овде само да би зарадио новац или планираш да останеш да живиш?”…

Мала, свеже очишћена собица на врху петоспратнице у самом центру Медисона постала је нови дом. Европљани се отимају за центре својих градова. У мом Београду сви би волели да су у „кругу двојке”. А…

Смејао сам се, смејао и само смејао, а смех је корацима мојим давао дужину колику год је хтео. У мојим рукама визирана правна исправа као упозорење на граници да ме пропусте. Под једним небом…

Многи учени људи сматрају да су снови у неку руку 'прозори' душе који нам омогућавају да боље разумијемо себе, доносимо боље одлуке у животу и лакше постигнемо своје циљеве. Зато не разумијем откуд…

Родио сам се са крилима у Београду године 1961 али сам научио да летим 1978. године у Ници, Француска. Све што сам започео и успео у животу, приватно и пословно увек се враћа у моје детињство и луду…

Имам ретко задовољство и привилегију да са своје терасе посматрам један величанствени планински…

Не знам зашто, али ме је нешто, опет, враћало и вукло пијаци и глатким каменим плочама. У жамору…

Док је радио што су договорили, заједно се дивећи огромној фонтани, која је израстала и високо се…