Мој живот у иностранству

- Колико смо ти дужне брате? - Сувише сте лепе да би имале рачун... Са смешком на лицу ваде напојнице и остављају по пар долара на шанк. - Срећан ти онда пут и шаљи нам слике. Јави се ако можеш,…

  Раде – Господин са шеширом Да ли сам познавао Радета? Па, како да не. Знао сам га. Углађен, зализане црне косе, црни, танки брчићи. Добар је то био човек, за себе најгори. Како га знам? Па био ми…

Давно је то било; наша рођака са села, старија девојка, без посла, без мираза, дошла је у град да нас, моје две сестре и мене, чува, да нам буде дадиља јер су нам  родитељи били запослени.…

„Какви су ти планови? Да ли си овде само да би зарадио новац или планираш да останеш да живиш?” Звучи невероватно, али док  ми ово питање није поставио један колега уопште се нисам сетио да…

Те очи су остале у сећању. И данас ме гледају. Гледају, питају, траже одговоре и намећу нова питања. Одговоре које немам, које нико не може да им да. Сетим их се понекад у сну а по некад и на јави,…

Пре нешто више од две године у нашој фирми почела је да ради Ару, девојка из Индије. Добила је сто у близини мога па сам био у прилици да је боље упознам од других колега. Беше пријатна, но и…

Неко те у пролазу додирне и остави о себи фрагменте сећања као маске неисказаних интимних траума увијених у анегдоте живота… *** МАРКОНИ Кад је била мала Марков отац је говорио како би он био срећан…

Суботње ведро јутро најављивало је врели летњи дан у престоној Канбери. На петнаестак километара од главног града Аустралије на великом пространом имању је српски манастир „Свети Сава”, некада…

Мала, свеже очишћена собица на врху петоспратнице у самом центру Медисона постала је нови дом. Европљани се отимају за центре својих градова. У мом Београду сви би волели да су у „кругу двојке”. А…

Смејао сам се, смејао и само смејао, а смех је корацима мојим давао дужину колику год је хтео. У мојим рукама визирана правна исправа као упозорење на граници да ме пропусте. Под једним небом…

Многи учени људи сматрају да су снови у неку руку 'прозори' душе који нам омогућавају да боље разумијемо себе, доносимо боље одлуке у животу и лакше постигнемо своје циљеве. Зато не разумијем откуд…

Родио сам се са крилима у Београду године 1961 али сам научио да летим 1978. године у Ници, Француска. Све што сам започео и успео у животу, приватно и пословно увек се враћа у моје детињство и луду…

Имам ретко задовољство и привилегију да са своје терасе посматрам један величанствени планински врх – Путник. Канађани, српски савезници чекали су само годину дана од смрти великог војводе у Ници,…

Не знам зашто, али ме је нешто, опет, враћало и вукло пијаци и глатким каменим плочама. У жамору Котора као да сам разабрала казивање моје бабе Анђелије. На тој пијаци мој деда, Лазар, који је…

Док је радио што су договорили, заједно се дивећи огромној фонтани, која је израстала и високо се пропињући испред њихове куће, по жељи Стјуарта, Дајан му је често говорила да је уби носталгија, и…

Кварт у коме је Дајен живела лучно се умрежио око канала просецаних истовремено са трасирањем улица. Ако с једне стране куће возиш кола, најчешће неки од крупнијих џипова, а с друге ти је на доку…

Слећемо на аеродром Ј. Ф. Кенеди. Први пут долазим и зато на изласку из аеродромске зграде добро пазим да осетим како „мирише ваздух Америке”. Била сам сигурна да има посебан мирис јер сваки град, а…

Уз мирис роштиља, ћевапа, потоке пива и ракије, производа који су увезени у САД захваљујући предузимљивим српским велетрговцима, недавно је одржан још један „Серб Фест” у организацији Српске…

„Награбусили смо данас луткице, рекао сам на српском намигнувши црвенокосој лепотици небеско…

Прође ми живот у потрази за бољим, за егзистенцијом и мирним сном. За животом који није од данас…

Прво сам живјела у Хрватској, у мом Потоку, малом личком селу смјештеном у кречњачкој котлини.…

„Како је тамо, како се живи, сигурно је боље него код нас”. Ово је само једно од сијасет питања које сам добијао последњих година. Иако у туђини, данас у време друштвених мрежа и интернета, човек…

Моји први дани у Јекатеринбургу пролазили су мирно и споро. Све је било онако како ми је генерални директор обећао, требало је само привикнути на нову средину. На градилишту смо имали мензу и једна…

Жена ми по цијели дан није код куће, сад чува бебу младе госпође Вагнер. Коначно се пронашла у неком послу. А ја у доколици одлучим да нам припремим гибаницу за лагану вечерицу. У маркету купим оно…

Све је почело једном тучом, давних 60-тих година прошлог века, усред британске музичке инвазије на Америку. У епском двобоју на ћошку Прве и Петнаесте улице, добро сам „испрепуц'о” Жарка …

За мало место у Баварској ништа није необично да младић вози велики трактор а да му друштво у…

Становници Аустралије своју домовину називају срећна земља, а за ту, опште прихваћену, теорију…

На Саобраћајном факултету Универзитета у Београду дипломирао сам у децембру 2009. године, на смеру…