За Ал Аин сам чула када сам у својој „job offer”, пословној понуди, на дну прочитала: Ал Аин, Абу Даби, УАЕ.  Ал Аин је оаза Арапских Емирата, зелени град, град башти и паркова, град традиције и…

Чим процветају прве трешње на Голану, сваке године се сав „оспем” припремајући се за летњи одмор у Завичају. Као да је нека неизлечива алергија по среди. А све мање имам коме тамо отићи. Давно сам…

Умирем. Лагано се препуштам амбису. Из руку испуштам дизгине, не управљам више воланом, део по део мене одустаје. Помишљам да се ипак препустим догађајима и да овај пут заиста потонем. Уморио сам…

После пет година живота у иностранству највише ми недостају људи са којима са проводила време у Србији. Осим људи, недостаје ми још једна битна ствар на коју сам била навикла док сам одрастала у…

Вода ме магично привлачила од када сам проходао у моме родном Берну, главном граду Хелвецијанске конфедерације, у држави четири стара народа, Германа, Хелвета, Франкофона и Латина. Сваки водени…

Саудијска Арабија је мушког пола. Лав који поносно показује своју гриву. Најјачи у чопору. Зрачи тестостероном. Дичи се својом мужевношћу. Знам шта вас највише занима. Питање свих питања. Како је…

Седим на аеродрому у Истанбулу, и чекам лет ка Тамо. Касни. На крају је каснио 8 сати. „Да ли си ти нормална?” Врти ми се по глави питање које су ми једни поставили, а другима сам видела у очима кад…

Град у коме живим зовемо Торонто. Торонто има свој речник, свој ферисвил, свој карусел речи. Када се речи заврти, оне се претворе у слике калеидоскопа. Од неких настану приче. У овој сам шест сати…

Америка је, кажу и верују, настала у умовима својих визионара. А касније су захваљујући тим првим визионарима долазили други, доносећи нове визије и идеје. За Америку не знам, али за Медисон у…

Тек што смо отворили градилиште у Уфи указала се потреба за једним водоинсталатером. Избор је пао Мирослава који је радио на нашем градилишту у Јекатеринбургу а био је одличан мајстор. Ми који…

Нас 18 постаријих ђака из 11 земаља ево већ месец дана рвемо се са речима и граматиком на почетном курсу француског језика за имигранте. Не зна се коме је теже, речима или усељеницима којима влада…

Мастер студије историје на Филозофском у Београду, просек изнад девет, посла на кашичицу, забрана запошљавања и остале „реформе”. Зато реших да „запалим”. У маниру Авија из филма „Снеч”  и уз…

Онај ко није провео време међу Лужичким Србима, не зна шта је растрзаност и може помислити да је овај наш, балкански лонац стварно најзапрженији. Затвореност својствена темпларима, туга…

​Пре двадесет година, у време бомбардовања СРЈ 1999. године, живео сам у малом градићу Сандвикен, око 200 километара од Стокхолма. Током бомбардовања имали један клуб који је наслеђен од Југославије…

Где је све почело? Да ли је Војводина или Босна то разбуктало, жилаво дрво из кога смо одувани и развејани попут златног лишћа по најудаљенијим тачкама планете где ношени најјачим ветровима гладних…

Управо сам завршио једну фазу свог живота и полетео авионом преко океана у другу. После седам дивних година и напорних студија у Варшави, спаковао сам кофере и са својом пудлицом, Рингом полетео за…

Твоје море је мртво па га опет посећују. Мртво море и мртве људе посете или помену. Живог човека свако заборави. Ти никада ниси схватила словенску душу. То ти је вечито ослушкивање срца и тражење…

Драга Ре, Надам се да си срећна. Који сам ја лажов... Као да ја знам шта је то срећа. Једном ми се учинило да си срећа управо ти. Али била си искра. Пламен. Светлост. А светлост се на послетку…

Ми иностранство зовемо све што је даље од Словеније, Мађарске, Румуније и Бугарске. Географски…

Мој живот у иностранству је моја игра речи из Речника града у којем живим, као сликовница увезана…

Из воза сам изашао око један поподне. Ваздух је био чист, без дашка ветра, а небо сасвим плаво.…

Суботом увече Аустралијанци, они углавном нешто млађи, проводе време у омиљеном пабу, уз причу, дружење и доста алкохола. Раних деведесетих, кад сам дошао у Мелбурн, у једном таквом пабу и веселом…

Стајао сам пре много година на тераси и гледао ка хоризонту, ту где су се састајали небо и јаловиште руде бакра. Знао сам да ћу једног дана отићи из Бора. Недуго затим стајао сам на Калемегдану,…

Маркони ми рече: не могу баш сада да дођем. Док нешто не урадим из морамних разлога. Морамни разлози? Па да. Кад се нешто мора урадити. Морам да поправим кочнице на ауту. Ако кажем: боли ме грло, то…

Изгужване пивске конзерве, докрајчена флаша вотке, изударана врећа за бокс и раскрвављене песнице красили су фебруарско вече која је полако одмицао у ноћ док сам ја полагано тонуо у очај и безнађе.…

Мало по наговору Миливоја Џонија Илића, мало по инерцији живота, а мало због необично лепе авеније…

Рада, моја сестра од тетке с очеве стране, код које сам једног прохладног мартовског дана дошао у…

Тешко је цивилизацији огрезлој у логику математички избалансираног односа узимања и давања међу…