уторак, 22.08.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:10

Мој живот у иностранству

Почетна / Мој живот у иностранству
 
Аутор: Стеван Ступар
Мени је жао што ово морам да кажем, али рећи ћу ти, па макар ми пљунула у лице. Ништа не може да промени чињеницу да је он мртав, а да си ти жива. Да он не дише, а да ти дишеш. И сама си у једном…
Аутор: Наташа Јевтовић
Ко год је студирао језике са одушевљењем посматра како млађа генерација додаје шатровачке речи и изразе и тиме богати језичку структуру како би је адаптирала модерном начину живота. Сви језици имају…
Аутор: Александар
Иако велики град за који би се могло рећи да никада не спава, ипак и Беч има периоде дана када је изузетно миран, а то се посебно примијети у угоститељству. Таква је недеља вече. После осма увече…
Аутор: Никола Николић
Пре него што сам кренуо у Кијев свратио сам у представништво наше фирме у Београду да преузмем авио-карту. Секретарица ме је питала да ли познајем инжењере Симу и Раду. Рекао сам да их знам јер сам…
 
Аутор: Предраг Рудовић
Прилике се свакако не указују тако често. Тек понекад у животу добијеш на лутрији број који добија. Живот је рулет и свакоме се бар некад заломи да му се та куглица посрећи и падне у право време на…
Аутор: Горан Антонић
Прву визу пред одлазак у Русију радио сам у полицији у Србији. Тада су још били они плави (СРЈ) пасоши. Та виза је била боравишна, али смо на основу ње могли да региструјемо боравак на одређеној…
Аутор: Миодраг Топић
Мој живот у иностранству је моја игра речи из речника града у којем живим, сликовница увезана сећањем на град из којег сам отишао и причама које нам речи испричаше. Понекад, Маркони, мој „ном де…
 
Аутор: Стеван Ступар
Постоји неумирући, вечан, неуништиви мит о Накову, према коме нема тог континента или те државе на земаљској кугли (сем ваљда Француске Гвајане) у којој један Наковчанин на улици, бензинској пумпи,…
Аутор: Весна Белушевић
Сваког јула сумирам колико сам година провела на „другом крају света”. Овог јула је двадесет шест година откако сам стигла у Земљу излазећег сунца и тридесет девет година откако сам напустила…
Аутор: Неда Козомара
Да је Дучић жив могли бисмо он и ја да имамо неформално такмичење, ко више воли Француску? Лепо је рекао кнез песника да људе дели у две групе: оне који воле и оне који не воле Француску. Ови други…
Аутор: Небојша Ранковић, Самара
Набављач за наша градилишта у Самари говорио ми је да је јако тешко трговати са Русима. Слично је мислио и наш шеф набавне службе који је радио у Москви и који је координирао набавним службама по…
 
Аутор: Предраг Рудовић
Има нечег готово ритуалног, церемонијалног, при тим уласцима. Као да улазиш у храм, као да ступаш у нови живот. Као да си нешто препознао. Јер у сваком граду постоје места којима је неко удахнуо…
Аутор: Горан Антонић
Радећи у Русији видео сам да људи не схватају озбиљно здравствене проблеме, не оду код лекара и настављају да раде. Нажалост, због неблаговременог одласка код лекара имали смо неколико смртних…
Аутор: Стеван Ступар
Недавно сам се вратио на „место злочина”, тамо где је све почело и где сам, у паузама, без и икаквог претходног искуства сем неколико писама, нашкрабао свој први текст. Редакција „Политике” га је…
 
Аутор: Неда Козомара
Септембарска ноћ у Монте Карлу, савршена као на филму! Како год да проведем вече, прије повратка у хотелску собу, сједим у парку као омађијана раскошном природом, богатим мирисима ботаничке баште у…
Аутор: Ђорђе Драговић
Мадеира је португалско острво у Атлантику, северније од Тенерифа, хиљаду километара југозападно од Европе, ближе афричкој него европској обали. Ту су још два-три пуста острва и нешто северније…
Аутор: Предраг Рудовић
Зраци октобарског сунца обасјавали су риђу косу и давали смарагдни одсјај погледу зеленооке пустињске лепотице. Субота, неписани дан за наш мали ритуал испијања кафе и чаја. Облачићи испарења јаке…
Аутор: Гордана Матић
Јужни део Флориде привлачи „зимске птице селице”, које га населе одмах чим им у завичају прођу топли дани. Богати, богатији и најбогатији старци мигрирају углавном из Канаде и севернијих америчких…
 
Аутор: Горан Антонић
Кад сам почео да радим у Уфи, секретарица је била једна пријатна, весела девојка. Звала се Гузељ.…
Аутор: Стеван Ступар
Година је 1987. Радим као конобар у ресторану „Плави Јадран”, некадашњој чувеној „Грчкој краљици”…
Аутор: Миодраг Топић
Сећате се мог Марконија? Зове баш на „Фемили деј” и каже: Чујем брате, патиш се са уводом за твој…

 
Аутор: Предраг Рудовић
Ребекин лет из Амстердама касни па седим испред излаза на терминалу број пет, на аеродрому О’Хара у Чикагу. По ко зна који пут сам овде. Дочекујем, испраћам, долазим, одлазим, враћам се... Стојим и…
Аутор: Небојша Ђорђевић
Киша. Поново је почела да пада. Не да пада. Пљушти! И тако већ данима. Када сам стигао било је јако вруће, но рекли су да почиње кишна сезона. Киша би пала једном у два-три дана, мало нас освежила и…
Аутор: Горан Антонић
Ми који смо раније дошли у Уфу имали смо могућност да препоручимо своје познанике за послове за које су били потребни нови радници. Наравно под условом да они имају потребно радно искуство и да могу…
Аутор: Стеван Ступар
Рођен и одрастао у једва проходним врлетима негостољубиве, вековима тешком мором опхрване, крвљу натопљене Трансилваније, земље чуда, ноћних утвара и лутајућих душа, мој газда и друг Кристијан Поп…
 
Аутор: Предраг Вучинић
„Остајте овдје” или „Немој никад да се враћаш”! Кога послушати, Алексу или Мику? „Тужна…
Аутор: Матија Павићевић
Било ми је много тешко преломити, донети одлуку да одем из мог драгог Београда. Иако сам се у…
Аутор: Павел
Волим снијег. Ево, док гледам како пада, споро, крупно и неумитно као у неком црно-бијелом руском…


Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља