Голуб, мој старији друг, научио ме је како се поправља радио са лампама. То је определило мој живот, постао сам електроинжењер, најпре у Србији а потом и у Аустралији. Ево тог разговора -  ја сам кренуо први: - Имаш ли некога из Енглеске? -…

Некада се у животу сусретнете са људима који су у стању да вам обоје сиву свакодневицу. Такви људи су као небрушени дијаманти. Имају вишак енергије, доносе необичне одлуке,  други их због тога често осуђују, али им истовремено потајно завиде.…

Стајала сам у реду у „Алдију” са пуном корпом намирница. За разлику од мојих познаника, који се увек жале на гужве, мени никад није био проблем да стојим у реду. То ми дође као некакав вид медитације. До мене су допирале речи арапског, индијског…

Сића је устаљени назив за металне новчиће свих вредности и апоена мањих од динара. Сакупљали су се у тешким данима, по чинијама, вазнама и фиокама као задњи излаз за куповину најнужнијег, најчешће векне хлеба и литре млека. Њима су пуњене и дечије…

Када ће аконтација? Могу ли да добијем више од планираног износа? Само су нека питања којима су наши радници на градилиштима у Русији стално досађивали благајнику. Они који би добили више, следећег…

Раних седамдесетих моји су отишли за Канаду и ја тамо одрастао. Када негде живите од малих ногу и када вам се тамо све прво догоди у животу, то је ваша земља. Бар тако ја мислим и осећам. Прво…

После завршетка студија, супруга и ја преселили смо се у Немачку почетком 2013. године. Три године касније на свет је дошла Анастасија, једна преслатка девојчица која тренутно одраста у страном…

Никада нисам могла замислити да ћу из моје мале студентске собе у четвртом блоку, где су посете наших момака биле дозвољене само недељом поподне, отићи хиљадама километара далеко и да ћу заувек…

Мислим да је Румунија била моје прво иностранство. Или, ипак, не. Била је то Бугарска – Бургас, Варна, Златни пјасци на Црном мору, па Турска у наставку. Сећам се да нам је отац говорио да нема…

Играни филм „Клер” ове године je побудио страсти, истерао духове на видело и био тема недељама број један у Пољској. Живот у Чешкој има сасвим неку другу перцепцију по питању цркве и Бога. Њихове…

Бубало је био најредовнији купац, мада никада није купио ништа! Скидам катанац, који смо ставили после последњег обијања књижаре, и по навици окренем се уназад. Ухватио сам себе како то радим увек…

Торонто, град у коме живим, изговарамо Тороно. Тороно има свој речник, ферисвил, свој карусел речи. Када се речи заврте, претворе се у слике калеидоскопа. Слике од слова. Овог пута Маркони је…

Прошло је скоро десет година од како сам постао грађанин Сједињених Америчких Држава. Дошао је тренутак да нађем мали кутак, далеко од очију других, купим десет ружа и почастим себе са добром флашом…

Којоакан спада у отменије делове Мексико Ситија и налази се у његовом центру. Куће су ниже, а многе су грађене по старом колонијалном шаблону - дворише у средини а около зидови и кућа. Историјски…

Овде у Аустралији нема пиротског качкаваља па зато купујемо онај са етикетом „Made in Bulgaria”. Ионако смо га шверцовали из Софије у она тешка времена седамдесетих и осамдесетих година па смо се на…

Са сваким губитком добијаш по нешто. Чврсто верујем у то. И та ми је мисао правила друштво тога јутра. А негде из дубина ума придружила јој се весела крилатица из студентских дана. ”Није данашњи дан…

Летњи распуст, улица пуна деце, а ја једем брзоплето како би први завршио ручак и што пре наставио своје играрије. Што више залогаја, то је агонија дужа. Док ја једем, можда ће Сале дати гол, или ће…

У априлу прошле године, вереник и ја одлучисмо да се преселимо из Париза у Лондон, да тамо пронађемо посао и да се мало удаљимо од наше свакодневице. Раније смо већ долазили у Лондон на викенд, у…

Већ је четири године како смо нашу београдску адресу заменили оном у Стокхолму. Чаробан град, не…

Аустралија је позната по јединственим животињама које су се нашле и у државном грбу. Мање познат…

Када бисмо просечног студента у Србији питали где је Вилњус, вероватно би најближи тачан одговор…

Чим процветају прве трешње на Голану, сваке године се сав „оспем” припремајући се за летњи одмор у Завичају. Као да је нека неизлечива алергија по среди. А све мање имам коме тамо отићи. Давно сам…

Умирем. Лагано се препуштам амбису. Из руку испуштам дизгине, не управљам више воланом, део по део мене одустаје. Помишљам да се ипак препустим догађајима и да овај пут заиста потонем. Уморио сам…

После пет година живота у иностранству највише ми недостају људи са којима са проводила време у Србији. Осим људи, недостаје ми још једна битна ствар на коју сам била навикла док сам одрастала у…

Вода ме магично привлачила од када сам проходао у моме родном Берну, главном граду Хелвецијанске конфедерације, у држави четири стара народа, Германа, Хелвета, Франкофона и Латина. Сваки водени…

Саудијска Арабија је мушког пола. Лав који поносно показује своју гриву. Најјачи у чопору. Зрачи…

Седим на аеродрому у Истанбулу, и чекам лет ка Тамо. Касни. На крају је каснио 8 сати. „Да ли…

Град у коме живим зовемо Торонто. Торонто има свој речник, свој ферисвил, свој карусел речи. Када…