Мој живот у иностранству

Сваког јула сумирам колико сам година провела на „другом крају света”. Овог јула је двадесет шест година откако сам стигла у Земљу излазећег сунца и тридесет девет година откако сам напустила…

Да је Дучић жив могли бисмо он и ја да имамо неформално такмичење, ко више воли Француску? Лепо је рекао кнез песника да људе дели у две групе: оне који воле и оне који не воле Француску. Ови други…

Набављач за наша градилишта у Самари говорио ми је да је јако тешко трговати са Русима. Слично је мислио и наш шеф набавне службе који је радио у Москви и који је координирао набавним службама по…

Има нечег готово ритуалног, церемонијалног, при тим уласцима. Као да улазиш у храм, као да ступаш у нови живот. Као да си нешто препознао. Јер у сваком граду постоје места којима је неко удахнуо…

Радећи у Русији видео сам да људи не схватају озбиљно здравствене проблеме, не оду код лекара и настављају да раде. Нажалост, због неблаговременог одласка код лекара имали смо неколико смртних…

Недавно сам се вратио на „место злочина”, тамо где је све почело и где сам, у паузама, без и икаквог претходног искуства сем неколико писама, нашкрабао свој први текст. Редакција „Политике” га је…

Септембарска ноћ у Монте Карлу, савршена као на филму! Како год да проведем вече, прије повратка у хотелску собу, сједим у парку као омађијана раскошном природом, богатим мирисима ботаничке баште у…

Мадеира је португалско острво у Атлантику, северније од Тенерифа, хиљаду километара југозападно од Европе, ближе афричкој него европској обали. Ту су још два-три пуста острва и нешто северније…

Зраци октобарског сунца обасјавали су риђу косу и давали смарагдни одсјај погледу зеленооке пустињске лепотице. Субота, неписани дан за наш мали ритуал испијања кафе и чаја. Облачићи испарења јаке…

Јужни део Флориде привлачи „зимске птице селице”, које га населе одмах чим им у завичају прођу топли дани. Богати, богатији и најбогатији старци мигрирају углавном из Канаде и севернијих америчких…

Кад сам почео да радим у Уфи, секретарица је била једна пријатна, весела девојка. Звала се Гузељ. Имала је кратке ноге, бео тен, зелене очи и природно смеђу, малко таласасту косу.  Била је…

Година је 1987. Радим као конобар у ресторану „Плави Јадран”, некадашњој чувеној „Грчкој краљици” у Кнез Михаиловој у Београду. Долазе ту пропали писци, песници, сликари, квазиинтелектуалци разорени…

Сећате се мог Марконија? Зове баш на „Фемили деј” и каже: Чујем брате, патиш се са уводом за твој „Речник”. Стави мене у увод, шта фали? Али имам услов – мораш написати Марконијев увод. Може, кажем.…

Пола шест ујутру. На мобилном звони сат. Напољу је мрак, а у соби хладно. Отвара очи. Боле га мишићи руку и ногу. Устаје, отвара врата од спаваће собе. Купатило, бријање у полумраку, механички…

Дође тако човек у године када пожели да извуче поуке и размисли о својим изворима, лутањима и одредишту. Окрене се око себе, осврне се на свој живот и запита да ли је макар делимично постигао оно…

Плаже, дивне и чисте, готово нетакнуте у својој природности и лепоти. Свака је помало другачија, бар за нијансу, а неке су драстично различите. Једне делују питомо, а друге дивље. На западној обали…

„Холден” је био из 1982. године, а Он у 81. години живота. И ту се пут завршава једном од њих двојице – „холдену”, мануел, злато металик боје, своје кругове је истрчао. Њему је остало још корака.…

Ребекин лет из Амстердама касни па седим испред излаза на терминалу број пет, на аеродрому О’Хара у Чикагу. По ко зна који пут сам овде. Дочекујем, испраћам, долазим, одлазим, враћам се... Стојим и…

Киша. Поново је почела да пада. Не да пада. Пљушти! И тако већ данима. Када сам стигао било је…

Ми који смо раније дошли у Уфу имали смо могућност да препоручимо своје познанике за послове за…

Рођен и одрастао у једва проходним врлетима негостољубиве, вековима тешком мором опхрване, крвљу…

„Не могу да верујем, добила сам позив за први интервју.“ Знао сам да ће добити посао оног јутра када је ушла у собу и питала ме како изгледа. У очима јој се видео сјај и одлучност. Жеља. Када човек…

„Можда ће вам ипак бити жао једног дана што сте оставили студије и емигрирали. Овде ипак само перете чаше“, рекла ми је средњовечна Американка седећи за мојим шанком, испијајући трећи по реду „блади…

Дешавало му се да сања необичне склопове речи које његов ум никако није препознавао као своје. Снови су знали бити чудни и страни, али јасни и сликовити и што је најнеобичније непогрешиво их је у…

Антићева „Неповратна песма” завршава се речима: „Немој никад да се вратиш”. Да ли је у праву Мика када каже: „Шта ти значи старо сунце, старе стазе, стари праг”. Милиони пре нас су напустили…

У Београду. Прво поздрав Михаилу на разиграном коњу, па бурек са сиром код Трпковића, у Димитрија…

  Пут до Џакарте Путовао сам до главног ми града сада са Владимиром Ћирјаковићем. Ја га зовем…

У Јапану су ми говорили „ичи-го, ичи-е” – једна прилика, један сусрет. У соби одређеној за чајну…