
Најбољи сладолед у животу нисам пробала ни на једном од оних извиканих места у свету испред којих људи добровољно чекају по сат времена да буду услужени. Нашла сам га у центру Будимпеште, у малој италијанској посластичарници испод Ержебет моста где су се разнобојне кугле јеле с ногу, из корнета или папирне чинијице. Уз већ познате укусе ледене посластице, ту сам први пут лизнула сладолед од пиринча, од сира и – од мака. Ситна црна зрнца из такозване опијумске чауре која остаје након дивљих цветова најчешће пламеноцрвених, али и белих, розе, наранџастих и плавих, позната…