петак, 23.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 21.02.2009. у 22:00
Животна средина

Пуно посла за инспекторе

Отпад животињског порекла може се прерадити, уместо да заврши на дивљим депонијама и тако постане извор заразе и несносног смрада
Уместо у туткало – кости остадоше у Падинској Скели

Министарство за заштиту животне средине и просторно планирање покренуло је акцију „Очистимо Србију”, коју је, низом прописа, подржала и Управа за ветерину Министарства пољопривреде. Нова „правила игре” би требало да осигурају боље коришћење и безбедније уклањање отпада животињског порекла (кости, кожа, длака, рогови, папци...) који је, разбацан којекуда, опасан извор многих болести.

Лешеви угинулих животиња, отпад из кланица, са пољопривредних имања, остаци из ресторана... уместо да заврше у контејнерима, поред путева, у каналима или на дивљим депонијама, убудуће морају да се сакупљају и у зависности од категорије прерађују или спаљују.

Законодавац је јасан: Управа ветерине прописује и контролише услове рада кланица и фарми и даје им сагласност за рад, општине формирају пунктове за сакупљање и транспорт овог отпада, комуналне инспекције су надлежне за уклањање отпада анималног порекла са јавних места, депоније покрива Министарство за заштиту животне средине.

По садашњем закону није дозвољено користити јаму или сточно гробље, сем у изузетним случајевима. Отпад се предаје на одређеним пунктовима, који могу бити и мањи, па даље у кафилерију или у сабирне центре са расхладним коморама, као што је то, на пример, урађено у Вршцу (мада се још не примењује).

Многи се, међутим, још довијају како да обавезу „заобиђу”, а оправдани изговор им је и недостатак пунктова.

Др Милутин Ристић, научни сарадник у Институту за прехрамбене технологије у Новом Саду, каже да није битно колико кафилерија имамо у Србији, већ – како раде.

– У Данској, на пример, која има веома напредну пољопривреду, постоје само четири фабрике. Једна од њих је за прераду сировина треће категорије капацитета 50 тона на сат, остале фабрике прераде отпад прве и друге категорије, по 30 тона на сат. Слично је и у Аустрији. Сматра се да је минимална количина за рентабилно пословање једне фабрике 150 тона на дан – објашњава др Ристић.

„Жибел” у Бачкој Тополи, који је на нивоу аустријских кафилерија, има четири технолошке линије за прераду сировина животињског порекла које се даље користе за производњу сточне хране, хране за кућне љубимце, желатина, сапуна и детерџента. Све до 2004. године борила се са тешкоћама, али је средствима Извршног већа Војводине и субвенцијама оспособљена, тако да данас задовољава све критеријуме ЕУ. Друга кафилерија (у ствари спалионица) је у Сомбору, за прераду 60-70 тона дневно сировине прве и друге категорије. И веће фабрике за прераду меса имају своје погоне за обраду споредних производа. 

Наш саговорник истиче важност кафилерије фабрике анималних беланчевина и масти ФАБИМ у Ћуприји, јединој јужно од Београда.

У њој се приводи крају монтажа пећи капацитета 1.000 кг животињског отпада на сат, затим 2.000 кг коштаног брашна, као и 5.000 кг водене паре која ће се користити као енергент. Изградњу пећи, која је дело стручњака наше фирме „Мигал” из Новог Сада, финансирала је влада. Очекује се да у модернизованој, аутоматизованој кафилерији буде решен и проблем аерозагађења и отпадних вода.

По речима др Ристића, фабрика у Ћуприји би могла да обухвати и производњу биодизела.

Ипак, неопходна је градња још две кафилерије да би се обрадио целокупан споредни производ у јужном и централном делу Србије, где је више преживара, па самим тим и више сировина које морају да се спале, за разлику од Војводине где су учесталије сировине свињског порекла, за прераду. Ускоро се очекује обнављање рада и специјализоване кафилерије „Глутин” за прераду животињског отпада у Падинској Скели (не ради од 2005) која је некада била у саставу ПКБ- а, а сада ће бригу о њој преузети држава и град Београд, јер је реч о стратешки важном објекту за земљу. „Глутин” је платио данак болести лудих крава: морао је да престане са прерадом анималних остатака у брашно за сточну храну, а кланице су „заборављале” да плате за услуге. Зато су најављене субвенције државе за кафилерије које спаљују отпад, јер би сви хтели да раде за отпад треће категорије, који може донети зараду.

Још само да се пробуди свест људи и да подрже поруку министра за животну средину Оливера Дулића, да се патриотизам доказује и бригом о човековој околини.

Текст и снимци Славица Берић

-----------------------------------

За ђубриво и сапун

Прва категорија животињског отпада се спаљује и не сме се користити за даљу прераду, због спречавања ширења болести. У другој категорији су угинуле животиње, које могу даље на прераду у компост, биогас и техничку маст за детерџенте и сапуне, која се не сме користити у фармацеутској индустрији! Трећу категорију чини отпад од свиња и живине, од којег се добија месно – коштано брашно за исхрану свиња, живине и паса. Споредни производи преживара не могу да се употребе у исхрани ни свиња ни живине, због болести лудих крава (говеђе спонгиформне енцефалопатије).

Коментари1
fddfe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља