понедељак, 12.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 08.03.2021. у 09:00 Катарина Ђорђевић

Да ли болници за лечење зависности прети затварање

У Плану мреже здравствених установа 2015. године ова установа препозната је као регионални центар, али сада је доспела на списак „за оптимизацију”
Овде се у једној календарској години у болници се обави око 45.000 прегледа (Фото Архива СБЛЗ)

Планом оптимизације здравства у Србији предложено је и да се Специјална болница за болести зависности, једина психијатријска установа у Србији која ради искључиво са зависницима од наркотика, алкохола и нехемијских супстанци и која је 24 часа дневно отворена за пријем најтежих пацијената, интегрише с Институтом за ментално здравље. Тако би наша земља остала и без једине медицинске установе у којој се, осим хероинских зависника и алкохоличара, лече и зависници од коцкања, интернета, видео-игрица и осталих нехемијских зависности које су у свакодневном порасту.

Први пацијент који је прешао праг ове установе у мају 1987. године био је четрдесетогодишњи Београђанин, који је у хероински пакао ушао још у раној младости и из њега није успео да нађе излаз, а у последње 34 године постојања у Драјзеровој су отворена 15.824 здравствена картона за наркомане, више од 55.000 досијеа за алкохоличаре, 707 картона за патолошке коцкаре и око хиљаду картона за чланове њихових породица, који су сарадници у лечењу. У једној календарској години у болници се обави око 45.000 амбулантних прегледа, хоспитализује око 900 пацијената на одељењима и око 700 њих у пет дневних болница које припадају Драјзеровој. Међу њима се налазе и наркомани и алкохоличари којима је изречена мера обавезног лечења на слободи.

– Отварањем специјалне болнице зависници су добили јединствену и само њима намењену институцију, која је на једном месту имала све оно што им је потребно за свеобухватну дијагностику и лечење, а то нарочито важи за зависнике од дрога. Захваљујући чињеници да је болница доступна 24 часа, број зависника који су умрли од предозирања дрогом и који је био изузетно висок током осамдесетих година, смањен је на 0,1 одсто. Важно је разумети да наркоманија и алкохолизам нису „приватна” ствар зависника, јер они у стању апстиненцијалне кризе не представљају опасност само за себе већ и за околину. Ако немају новац за дрогу, многи од њих неће презати од криминала, а у стању сужене свести могу се предозирати и умрети, или користити туђи шприц и тако се заразити вирусом сиде или хепатитиса. Захваљујући нашој ургентној служби, спасили смо много младих живота од „овердоза” и помогли многим породицама да живе живот достојан човека. Као резултат наших едукативних кампања, проценат наркомана који су се заразили вирусом ХИВ смањен је на један одсто, а допринос смањењу криминалитета, смртности и ширења заразних болести немерљив је – истиче др Мира Ковачевић, в. д. директора Специјалне болнице за болести зависности, која је у њој почела да ради годину дана по оснивању болнице.

Она истиче да зависници доживљавају Драјзерову као другу кућу и сигурну луку где су примљени с емпатијом, без дискриминације и стигме с којом су навикли да живе и додаје да додатни проблем представља чињеница да у Институту за ментално здравље хероински зависници немају могућност лечења јер је такав доктринарни став ове установе. Због тога се она пита како би изгледала интеграција ове две здравствене установе које имају тако различите стручне ставове и где би се лечили хероински зависници.

Наша саговорница подсећа да је указом министра здравља 2013. године Специјална болница за болести зависности именована за референтни центар за болести зависности, надлежан за доношење стручно-медицинских, стратешких, едукативних и других планова и активности за смањење болести зависности, а у Плану мреже здравствених установа 2015. године Драјзерова је препозната као регионални центар за болести зависности. Програми лечења који су на располагању њиховим пацијентима нису доступни ни у једној другој установи у Србији, а чињеница да међу зависницима има висок проценат заражених вирусом сиде и хепатитиса додатно усложњава терапијски рад за који су потребна знања, искуство, вештине и недискриминаторски третман. Услуге добровољног и поверљивог саветовања и тестирања на ХИВ, хепатитис и друге вирусне инфекције доступне су у Драјзеровој већ тридесет година и значајно су допринеле смањењу учесталости ових инфекција.

– Међу бројним програмима посебно издвајамо специфичне програме тзв. смањења штете, а пре свега програме супституције опијатских агонистима, које свакодневно и дуги низ година користи неколико хиљада зависника од дрога, који примају терапију у нашој установи или у домовима здравља, с којима имамо сарадњу. Зависности су исувише велики проблем, а резултати које у њиховом лечењу постижемо исувише су значајни и не би их требало доводити у питање интеграцијом наше болнице с установом која се бави другачијим типовима психијатријских поремећаја и има другачији доктринарни приступ када су у питању болести зависности – закључује др Мира Ковачевић.

Министарство здравља: у току је јавна расправа о предлогу оптимизације

У Министарству здравља за „Политику” кажу да се предлог оптимизације мреже здравствених установа налази на јавној расправи која је још увек у току. Када се та јавна дебата заврши и чују сви аргументи, донеће се коначна одлука да ли ће овај пројекат бити усвојен или не. Како се наводи на сајту „www.optimizacijazdravstva.rs”, израда плана оптимизације мреже установа здравствене заштите покренута је 2019. године са циљем побољшања квалитета, приступачности и ефикасности здравствене заштите, по узору на најбоље међународне праксе уз уважавање ситуације на терену у Србији. Израда плана оптимизације представља активност у оквиру Другог пројеката развоја здравства Србије, који спроводи Министарство здравља у сарадњи са Светском банком, уз техничку подршку стручног тима међународног конзорцијума који чине компаније ИБФ (Белгија), „Делта Хаус” (Хрватска) и НАЛЕД (Србија).

Коментари9
aa26e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nedostaje važan podatak
Doktorko, još samo nam niste naveli podatke koliko je procenata izlečenih Vaših pacijenata!? Taj podatak bi nam najverodostojnije pomogao da procenimo pouzdanost Vašeg teksta.
Иван
Треба да се интегрише да обе установе имају једног директора, заједничко макар немедицинско особље, службена возила итд. Не разумем дефетистички став в.д. директорке да интегрисање значи затварање, да ће се променити карактер установе и да медицинско особље није у стању да поштује процедуре у једној и другој установи које могу бити различите.
Mina S.
Tako znacajnu instituciju spojiti sa IMZom koji ima svoje odseke! Pa jednog dana ce i ova ustanova u Palmoticevoj morati da se seli na drugu lokaciju, zbog nedovoljnog prostornog kapaciteta! Sve skupa marginalizacija problema mentalnog zdravlja,posebno u vreme corone ,znacajno usloznjenog!
Pregalac
Zavisnost od koječega prelazi u redovno stanje, tačka.
Milomir
Preti joj zatvaranje verovatno na isti način kako je po istom osnovu "pretilo" i Muzeju vazduhoplovstva pre par meseci. Tu je jedina pretnja što neko više neće biti direktor, neko zamenik, pa pripadajuće im sekretarice, itd. - cela svita tu postoji kao i svuda koja se bori za svoje lične pozicije. Zbog čega se uvek u takvim situacijama "Politika" po pravilu oseti pozvanom da reaguje, ne znam...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља