понедељак, 12.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 05.03.2021. у 08:48 Мирјана Чекеревац

Посланичка питања о КиМ, мафији, музејима и школама

Дом Народне скупштине (Фото Анђелко Васиљевић)

Посланици Скупштине Србије искористили су јуче могућност да на почетку седнице поставе питања и затраже обавештења од владе и њених тела о узурпираној имовини на КиМ, похапшеним мафијашима и претњама председнику Александру Вучићу, запошљавању у музеју у Пријепољу, али и о именовању вршиоца дужности школе у Новом Пазару.

Напредњак Владимир Маринковић говорио је о притисцима на нашу земљу који ће „у наредном периоду бити јачи, координисани између Брисела и Вашингтона, усмерени на председника Александра Вучића по питању КиМ”, те да треба урадити све како би се „одбранила Србија и њени витални интереси”. Навео је да су недавно похапшени „извођачи радова страних и домаћих центара моћи који су спремали елиминацију председника Вучића, као највеће препреке за остваривање својих циљева”.

Маринковић је казао: „Председник Вучић је у сличној ситуацији у каквој је био Милан Стојадиновић 1938. године, када је победио на изборима са 80 одсто српских гласова у тадашњој заједничкој држави. Имао је огромне изазове, претње и са стране и на домаћој политичкој сцени. Стојадиновић је тада рекао да је суштина политике Србије да задржи старе пријатеље и ствара нова пријатељства, а да оне немани које су се устремиле на Србију, односно Краљевину Југославију, треба избећи. Ми у политици избегавања тих домаћих и немани из иностранства треба максимално да подржимо председника Вучића. Зато моје питање иде према правосудним органима и министарствима правде и унутрашњих послова, да се под хитно истраже токови новца и имовина свих који су учествовали у завери и покушају да се физички елиминише председник Вучић. Позивам Управу за спречавање прања новца, све релевантне државне институције да истраже токове новца, попишу и одузму објекте и нелегално стечену имовину, те да се пободе српска застава кад се то одузме, због најгорег дела велеиздаје, које се дешавало претходних месеци у Србији. Упозоравам да најгоре није прошло, безбедносне службе морају много тога да ураде како би заштитиле председника и ову државу.”

Селма Кучевић (СДА) навела је да је 2020. године тадашњи министар просвете, „противзаконито именовао вршиоца дужности директора ОШ ’Авдо Међедовић’ у Новом Пазару, против изражене воље запослених, школског одбора, па и мишљења БНВ-а”. Казала је да именовани није ни учествовао на конкурсу, да није био запослен у овој школи, али да је сам изјављивао како је функционер једне политичке партије. Према њеним речима, ова школа има статус институције од посебне важности за Бошњаке, „ту се једино одвија настава на босанском језику”, да се БНВ зато обратио заштитнику грађана, поверенику за заштиту уставности и Управном суду, те да је повереник за заштиту равноправности дао мишљење да је „Министарство просвете учинило дискриминацију Бошњака и БНВ-а јер је било у обавези да приликом именовања вршиоца дужности директора да тражи мишљење БНВ-а”. Питала је министра Бранка Ружића како ће он да поправи однос Министарства просвете према Бошњацима и да отклони последице учињеног. Додала је: „Питам премијерку и Уставни суд шта планирају да предузму по питању излива дискриминација, национализма и сегрегације Бошњака у држави у којој су они релевантан фактор.”

Самира Ћосовић (СДПС) питала је владину Комисију за издавање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава зашто не издаје сагласност музеју у Пријепољу за пријем у радни однос на неодређено време по једног дипломираног археолога и дипломираног економисту. Навела је да је општина Пријепоље, као оснивач музеја, више пута тражила сагласност за запошљавање, да је приликом инспекцијског надзора Министарства културе и информисања у извештају од 28. маја 2018. године написано да музеј, по закону, треба да има четири стручна сарадника, од којих у том тренутку недостају два – дипломирани археолог и кустос документариста. Додала је, такође, наведено је да је, одласком у пензију дипломираног економисте, то место упражњено, а да је попуњавање неопходно да би музеј финансијски пословао у складу са законом.

Пауновићева (СПС): Колико има узурпираног земљишта на Космету

Истакавши да јој велико задовољство причињава то што је од председника Александра Вучића у разговору с европским изаслаником Мирославом Лајчаком чула недвосмислени национални став да нећемо пристати ни на какав притисак кад је реч о јужној покрајини, Снежана Пауновић (СПС) прочитала је писмо које је стигло у клуб СПС-а од Јована Петковића из села Жаково, девет километара од Истока на КиМ. Казала је да је реч о селу које „преко Мокре горе и српских имања води до Газиместана, 90 одсто земље је у власништву Срба, али нико од њих већ 20 година не може да приђе својим имањима”.

Додала је: „По тврдњама господина Петковића, једино по чему се може видети да су ту некад живели Србије јесте гробље, које је уништено, али постоје остаци. Њихова земља је узурпирана, обрађује се, а ЕУ по овом питању нема никакав став. Имајући у виду људска права о којима често слушамо од представника Европе, ови људи би морали имати могућност да користе оно што је њихово. Искрено се надам и верујем да ће одговорно руководство, а немам дилему да смо све ове године то радили, наметнути ову тему, колико год Приштина мислила да је једино важно да ми из Вашингтона добијемо некакву поруку да морамо да признамо независно Косово. Молим Канцеларију за КиМ, уколико је у могућности, да ми одговори имамо ли податке колики проценат је овако узурпираног земљишта, колико је наших људи који су прогнани с КиМ, или још увек тамо живе, али нису у могућности ни да оду до свог имања због ризика, оштећених за протеклих 20 година. Чисто као податак који ћемо, надам се, у разговорима за које смо увек спремни моћи да ставимо на сто и евентуално решимо овај проблем.”

Одобрен зајам за модернизацију установа културе

Посланици Скупштине Србије усвојили су јуче Закон о потврђивању оквирног Споразума о зајму између Србије и Банке за развој Савета Европе у износу од 20 милиона евра који је намењен за модернизацију инфраструктуре у култури. Средства ће бити потрошена на, између осталог, обнову и проширење установа културе, укључујући музеје, позоришта и дигитализацију 11 центара културе у целој Србији.

Пројектом „Инфраструктура у култури” предвиђено је побољшање приступа зградама културе и унапређење њихове енергетске ефикасности и очувању њихове архитектонске и историјске вредности. Новац из кредита биће утрошен на Музеј Југославије у Београду, Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић” у Београду, вишефункционални центар у Пироту, изградњу Галерије уметности на Косанчићевом венцу у Београду, обнову и претварање старе железничке станице у музеј, обнову раније ложнице старе железничке станице у Београду и дигитализацију 11 центара културе у целој Србији.

Скупштина Србије изабрала је јуче и 31 судију, који се први пут бирају на ту функцију, и то у пет судова – Привредни суд у Београду, Други основни суд у Београду, Основни суд у Крагујевцу и прекршајни судови у Крагујевцу и Крушевцу.

 

Коментари1
555b1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Budimir
Jucer je u jednoj skoli veronauke kraj Rijeke uciteljica postavila ucenicima pitanje : Zadatak iz vjeronauka za školarce iz Kastva: ‘Kraj koga biste radije sjeli - homoseksualca ili Srbina?‘ Mozda bi trebali nasim djacima postaviti isto pitanje : ‘Kraj koga biste radije sjeli - Albanca ili Hrvata !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља