У распону од неколико дана, администрација Џоа Бајдена оптужила је две владе, саудијску и руску, за убиство и покушај убиства неистомишљеника, али се у оба случаја зауставила на нижим званичницима ових земаља, не уводећи санкције и државном врху. Вашингтон је у уторак објавио извештај Федералног истражног бироа у којем се наводи да је руска тајна служба ФСБ прошле године напала опозиционара и активисту Алексеја Наваљаног нервним гасом новичок. Због тровања и хапшења Наваљног, Америка је најавила да Москви уводи санкције, преноси „Политико”.
На црној листи је 13 компанија (укључујући три немачке и једну швајцарску), затим један институт и седморица функционера, међу којима су и двојица заменика министра одбране и директор ФСБ-а Александар Бортников. Усклађујући се с Бриселом, који је Русији већ увео сличне санкције због Наваљног, Бајденова влада је овим званичницима замрзла имовину и новац у САД. Американцима је забрањено да послују с овим лицима, што важи и за стране држављане, иначе ће и они бити кажњени.
Нова америчка администрација деловала је по истом обрасцу као и кад је прошле седмице потврдила да обавештајни подаци показују да је саудијски престолонаследник Мухамед бин Салман наредио смакнуће Џамала Хашогија, саудијског дисидента и колумнисте „Вашингтона поста”. У Авенији Пенсилванија су одлучили да санкције уведу само нижим саудијским функционерима, али не и принцу, кога је Централна обавештајна агенција именовала као налогодавца Хашогијевог смакнућа у Истанбулу 2018.
То је разочарало део јавности јер је Бајден у кампањи обећао да ће према принцу Мухамеду заузети далеко тврђи став од претходника Доналда Трампа, који није хтео да поквари односе с Ријадом ни кад је сазнао за ликвидацију на Босфору. Испоставило се да ни Бајден није спреман да угрози везе с једним од најважнијих савезника на Блиском истоку. Садашње Западно крило задовољило се кажњавањем нижих функционера, попут бившег шефа саудијске тајне службе, који је организовао Хашогијево масакрирање у конзулату у Турској и коме је сад забрањено да уђе у САД. И Саудијска Арабија је прошле недеље поново демантовала да је Бин Салман крив.
Према критичарима, који долазе и из појединих организација за људска права, америчке санкције немају смисла јер погађају извршиоце, али не и налогодавце. Уколико зна да ништа неће покварити његове односе с Вашингтоном, наследник трона у Ријаду и дефакто саудијски владар нема подстицај да промени понашање према неистомишљеницима, који се редовно затварају и погубљују. Као пример се наводи и да су европске и америчке санкције против Москве после тровања бившег руског шпијуна Сергеја Скрипаља у Великој Британији 2018. биле толико „делотворне” да је ФСБ две године касније организовао напад и на Наваљног и то истим нервним гасом, новичоком. Због тога скептици сумњају да ће казне које су Брисел и Вашингтон увели влади са Црвеног трга помоћи руском опозиционару да изађе из затвора. После лечења у Немачкој, Наваљни се у јануару вратио у домовину, али је онда осуђен на две и по године робије.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је јуче да америчке и европске санкције због „берлинског пацијента” представљају „мешање у руске унутрашње послове” и да ће погоршати односе између Русије и Запада, при чему се од Москве могу очекивати реципрочне мере, пренео је Спутњик.
Иако је тврдио да жели да поправи односе с Москвом, Трамп је после напада на Скрипаља морао да појединим руским званичницима уведе санкције. За разлику од Трампа, Бајден користи тешке речи кад говори о шефу Кремља Владимиру Путину, али ни његова администрација није спремна да казни врх Кремља и њему блиске олигархе. И поред тога што се очекује да ће Бела кућа ускоро Москви увести још један круг санкција, овог пута због руских хакерских напада на рачунаре америчке владе, као и да ће забранити извоз оружја у Саудијску Арабију због њеног учешћа у јеменском рату, и руски и саудијски пример потврђују да је тешко ударити на шефа државе.
У ретке изузетке спадају земље с којима је Америка у лошим односима, а може и да приушти да непријатељство с њима ескалира, какав је случај с Венецуелом. САД су против председника Николаса Мадура и његових блиских сарадника подигле оптужницу за „нарко-тероризам” и понудиле 15 милиона долара за информацију која би довела до Мадуровог хапшења.
