Лепу праксу подсећања на некe од наших највећих сликарa, оних који су оставили неизбрисив траг не само унутар граница наше земље, Галерија Рима наставља новом поставком у београдског изложбеном простору. Истанчан избор радова на папиру средњих и малих фотмата насталих у првом париском периоду стваралаштва Милорада Бате Михаиловића, међу којима су и они до сада неизлагани, поштоваоцима његовог сликарства биће доступан од вечерас, премијерно од 18 до 20 сати, уз поштовање свих епидемијских мера.
Изложба која траје до краја марта обухвата хронолошки оквир од 1953, када уметник има своја прва представљања у Паризу, до почетка шездесетих година, када настају његова чувена ликовна остварења великог формата. Пред публиком ће бити радови на којима се, уз његов потпис француском транскрипцијом презимена и годином настанка повремено налази додато и име француске престонице, као одредница за припадност конкретном уметничком поднебљу које његовом сликарству даје посебну идентитетску ознаку.
‒ Ова дела настају у добу када Бата Михаиловић излаже на важним париским салонима, самосталним и групним изложбама у Европи и Југославији, о његовом сликарству активно пишу реномирани југословенски и француски историчари уметности и ликовни критичари. Град светлости постаје важно обележје које примећујемо на појединим сликама и радовима на папиру. Сарађује са познатим париским галеријама, међу којима посебно важно место заузима галерија ’Rive Gauche’, у којој поред самосталних излагања, учествује на изложби акварела и гваша са бројним значајним уметницима, међу којима су: Ернст, Дибифе, Мата, Мишо и Јорн (1958). У Галерији ’Ariel’, са којом ће дуго сарађивати, учествује на изложби гваша, акварела и пастела, на којој истовремено излажу и Хартунг, Пољаков, Битран, Жиле и Маријен (1960) ‒ каже нам Марија Станковић, кустоскиња Галерије Рима, објашњавајући и шта то на изложеним делима пажљив посматрач може уочити:
‒ Радови на папиру, који настају у комбинованој техници, посебни су по томе што представљају период трансформације његовог ликовног језика, међустање између фигуративног београдског почетка и апстрактног израза природе који обележава прве две деценије његовог боравка у Паризу. У овом корпусу дела можемо да приметимо како нестаје препознатљивост мотива који реферишу на материјални свет, можемо да пратимо како предмет и све оно што можемо именовати нестаје под налетима експресивних и импулсивних Михаиловићевих потеза. Паралелно са нестајањем фигуративног и предметног аспекта у његовом сликарству, опстаје својеврсно догађање у његовим радовима, својеврсно збивање које упућује на природне феномене, којима Михаиловић често именује своје слике.
Поред радова на папиру, биће изложена први пут значајна Михаиловићева апстрактна слика великог формата из 1962, до сада непозната београдској јавности, на основу које можемо говорити о везивном односу између радова на папиру и слика с почетка шездесетих година 20. века.
‒ И радови на папиру и слика представљају ликовна стања у којима се води борба између предметног и непредметног, а гледајући их заједно можемо видети како се композициона истраживања и колористичка решења до којих Михаиловић долази у радовима на папиру манифестују у његовим потоњим сликама. Ово дело представља и репрезентативан пример „апстрактног пејзажа” који на овој изложби посматрамо као језичку игру, да бисмо тиме упутили на флуидност значења појмова и на стање слике као ликовно поље сукоба ‒ закључује наша саговорница.
