Јавна гаража са пет подземних етажа, вишеспратни надземни објекат за културне садржаје и озелењени трг са Обелиском од 25 метара који остаје на истом месту предвиђени су да се граде између Фрушкогорске улице, Поп Лукине, Бранкове, Карађорђеве и Малих степеница. Та микролокација уз Бранков мост, која припада просторно културно-историјској целини Косанчићев венац и археолошком налазишту „Антички Сингидунум” треба да буде претворена у атрактиван и визуелно препознатљив градски репер, наведено је у урбанистичком пројекту који ће бити јавно презентован од 1. до 9. марта у згради Градске управе Београда у Улици 27. марта. Тај документ, основ за даље пројектовање и издавање грађевинске дозволе, израдио је Центар за планирање урбаног развоја ЦЕП, наручила га је и финансира га компанија „CSI Parking Investment” на основу уговора о концесији са градом о изградњи четири јавне подземне гараже у строгом центру од којих је једна на Косанчићевом венцу. Она као и гаража планирана у Влајковићевој улици треба да почну да се граде ове године, каже Марко Стојчић, главни градски урбаниста.
– Подземне гараже неопходне су јер смо ширењем пешачке зоне укинули ионако дефицитарна паркинг места. Та на Косанчићевом треба да буде и за житеље Топличиног венца. Друге две гараже планиране су на Тргу републике и у Васиној улици. На Тргу републике, на месту „Стакленца”, биће објекат културе и испод њега гаража, а поред улаз у метро станицу. Од градње паркиралишта у Васиној улици нисмо званично одустали, њена судбина зависи од археолошких испитивања – истиче Стојчић.
Јавна гаража на Косанчићевом венцу биће између Фрушкогорске и Бранкове улице и градиће се у првој фази уређења тог блока. У другој следи изградња трга – парка и надземног објекта, док је у трећој предвиђен плато.
Укупна површина гараже организоване у десет полунивоа испод земље је 13.412 квадратних метара. У њој ће бити 384 паркинг места за аутомобиле, минимум 20 места за бицикле, пуњачи за електрична возила, службене, помоћне и техничке просторије. Планирана су два колска приступа паркиралишту по принципу улаз-излаз, директно са ободних саобраћајница – из Фрушкогорске и Бранкове улице. Кров гараже треба да буде уређен као зелена површина са постојећим Обелиском – спомеником посвећеном Првој конференцији несврстаних земаља која је одржана у Београду 1961. године. Због изградње гараже предвиђена је реконструкција раскрснице улица Поп Лукине и Фрушкогорске.
Привремено решење постало трајно
Обелиск посвећен Првој конференцији несврстаних земаља 1961. у Београду постављен је на узвишењу крај Бранковог моста на десној обали Саве као привремено решење. Обележје декорисано грбом престонице, које је пре шест деценија на симболичан начин поздравило највише делегације земаља „трећег света” које су се први пут окупиле у тадашњој југословенској престоници требало је касније заменити трајним спомеником. То се није десило, а Обелиск је постао један од значајних просторних белега главног града. Често је на новинским ступцима зато што га градске службе чисте од графита. Ипак највећа енигма која је пре неколико година на страницама „Политике” расветљена била је ко је аутор тог споменика. У недостатку званичне документације о том знамењу, а на основу сведочења бројних архитеката, за уређење престонице уочи међународног скупа, укључујући и подизање споменика у облику обелиска, био је задужен пројектни тим са архитектом Душаном Миленковићем на челу.
Његов колега Светислав Личина предложио је место на којем обележје од тада стоји и за његову израду употребио два троугаона стуба за далеководе тако што их је спојио.
