понедељак, 12.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 01.03.2021. у 14:10 Данијела Давидов-Кесар
ТЕМА НЕДЕЉЕ: ГОДИНУ ДАНА БОРБЕ СА ВИРУСОМ КОРОНА

У ходу навикавање на нову болест с хиљаду лица

Лекари корону сада добро познају, али не могу да кажу да је се мање плаше, јер је остао страх од тога како ће сваки пацијент да прође упркос терапији која је значајно напредовала
Лекарима није свеједно када изађу из болнице и виде крцате улице и кафиће (Фото А. Васиљевић)

У Србији се тренутно на болничком лечењу налази око 4.000 пацијената који имају корону. Нажалост, живот је изгубило око 4.500 грађана наше земљеКада се у Србији појавио „мистериозни нови сој упале плућа”, лекари су се нашли у чуду. Никада се са таквом болешћу до сада нису сусрели, пратили су упутства Светске здравствене организације, гледали су шта се ради у другим земљама… Мењали су се протоколи лечења, терапије, правила о томе ко треба да се тестира на корону и када, али слике сценарија из неких земаља где није било кревета у болницама или где се одлучивало ко ће бити приоритет за стављање на респиратор ако сви буду попуњени, није погодила у Србију. Здравствени систем се брзо трансформисао, отворене су ковид амбуланте у домовима здравља, а многе болнице су постале ковид центри.

Медицинари КБЦ „Бежанијска коса” обавили су до сада око 29.000 прегледа особа за које се сумњало да имају корону, као и ковид позитивних болесника, а више од 4.000 пацијената збринуто је на болничком лечењу. Огроман број грађана из њихових амбуланти пребачен је на даљи третман у друге здравствене установе.

Најтежи тренутак до сада, за доцент др Марију Здравковић, директорку, био је када им колега Марко Бјелица преминуо од короне. Други је био када је живот изгубио један млад човек, чија је супруга била у другом стању, иако је све указивало на то да ће се ипак извући и да ће моћи да га скину са респиратора. Зато ова докторка апелује да је неопходно да се што више људи вакцинише.

‒ На састанку у болници ових дана добила сам информацију да одређен број запослених не жели да се имунизује. Само сам им рекла да свако ко то не жели треба само да се сети нашег Марка који није имао прилику да се вакцинише. Јер да јесте, можда би данас био међу нама – каже др Здравковићева.

За „Политику” истиче да су од појаве короне у ходу морали да се навикавају на нову болест, да уче, да усвајају нове протоколе лечења, јер у старту нису знали шта корона доноси. Сада је добро познају, али не могу да кажу да је се мање плаше. Остао је страх од тога како ће сваки пацијент да прође упркос терапији која је значајно напредовала. И после годину дана, имају доста непознаница.

‒ Ово је јединствена болест по свему: начину ширења, по хиљаду лица које показује, по немогућности да се предвиди њен исход, по изненадном обрту тока болести… Али Србија се јако добро борила, и даље се бори, имајући у виду величину земље и ресурсе, јер бележи најмању стопу смртности. Наш здравствени систем се показао као веома хуман, јер се збрињавају и људи без здравственог осигурања и нема рестрикције у примени било које терапије с обзиром на године оболелих, што се дешавало у неким државама. Код нас се не чека ни да значајно падне сатурација пацијенту како би био примљен у болницу. За сваког пацијента који је требао да буде хоспитализован нађено је место у некој од болница – појашњава др Здравковићева.

За здравствене раднике нема предаха ни одмора. А некада су принуђени да буду одвојени дуго од својих породица.

Професор др Александар Миловановић, директор Института за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић”, напомиње да су они у јулу и августу прошле године имали 195 пацијената, а сада су збринули око 400 људи. Улазе и у четврти месец непрекидног рада са ковид пацијентима. Интересантно је, напомиње наш саговорник, да је у јулу имао двоструко више смена у којима је бринуо о оболелима него следећи запослени у овој установи. Сада већ има 63 одрађене смене…

‒ Тешко је што сам принуђен да живим у хотелу да бих поштедео породицу и да им случајно не донесем вирус. Али хтео сам својим примером да покажем како треба да се ради и да се не избегава рад у ковид болници. Има случајева да неки пријављују да имају одређене болести како не би радили у овом систему. Максимално смо проширили капацитете, па када смо крцати морамо да поставимо и отомане и тада достижемо максимум од 75 болесника. Фантастичну сарадњу имамо са КБЦ „Земун” и Ковид болницом у Батајници, који нам увек излазе у сусрет. Најтеже је када урадимо све, а пацијент и даље тоне. То нас порази и људски и професионално, а не постоји ни медицинско објашњење јер смо дали сву могућу терапију и кисеоник. Човек се тада осети немоћно. Основно правило је да нема правила ‒ истиче др Миловановић.

Један од највећих притисака и даље трпи КБЦ „Земун”, где је до сада обављено око 15.000 прегледа у пријемно-тријажном центру. Тренутно се на овом месту од ковида лечи око 300 пацијената, од којих је 50 на интензивној нези. Код њих често морају да се раде и неурохируршке, ортопедске, хируршке интервенције, неуролошке операције… Професор др Драгош Стојановић, директор болнице, каже за наш лист да сада имају пацијенте са најтежим клиничким сликама.

‒ Чини ми се да је сада најтежа ситуација. Имамо доста млађих болесника. Али фасцинира ме огромна борба, преданост и рад и лекара и сестара, целокупног особља. Дају последње атоме снаге да помогну људима – напомиње др Стојановић.

КБЦ „Звездара” је недавно изашао из ковид система, како би се у овој болници збрињавали пацијенти који пате од разних других болести. Током 2020. године у овој установи лечено је око 5.000 оболелих од ковида 19. У трећем таласу пандемије, од 1. новембра прошле године до 1. фебруара ове године, у Градској болници је примљено чак 2.867 пацијената. Професор др Петар Сворцан, вршилац дужности директора ове установе, каже да је комплетно особље даноноћно збрињавало пацијенте од интензивне неге, где су најтежи пацијенти, до болесника на одељењу који су пристигли на лечење са средње тешком до тешком клиничком сликом.

Шта је за њега, док су били на првој линији фронта, било најтеже?

‒ То је била неизвесност пре доласка првих пацијената. Неизвесност у смислу непознатог и чињенице да нисмо знали са чим се суочавамо и како ће све то изгледати, а додатно се појачава одговорност како за пацијенте тако и за запослене да се максимално заштите како би могли да помогну пацијентима, али и да сачувају себе. Временом се та неизвесност изгубила, али је одговорност за све запослене и пацијенте и даље ту и уз добру организацију и максималне мере заштите радимо на томе да се сачувамо од вируса и помогнемо пацијентима – додаје др Сворцан.

У Србији се тренутно на болничком лечењу налази око 4.000 пацијената који имају корону. Нажалост, живот је изгубило око 4.500 грађана наше земље.

Коментари1
02a52
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milosevic Milanka
Ovo bi trebalo svi da procitaju i dobro razmisle o svom neodgovornom ponasnju!! Svaka pohvala za nas zdravstveni sistem i nase zdravstene radnike!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља