Од нашег сталног дописника
БАЊАЛУКА – Шта ће Републици Српској донети недавно изгласана законска решења којима је омогућено да осуђеници затворску казну у трајању до максималних годину дана – могу да откупе за новац? Могу ли измене кривичног законодавства заиста имати и позитивне стране, како то тврде иницијатори ових измена, или би, како страхују у опозицији, у пракси то могло погодовати тек онима с дубљим џепом и бити основ за корупцију?
Израчунали су да би, уз прописаних 25 евра, колико кошта затворски дан, казну од годину дана осуђеници могли да откупе за нешто мање од – десет хиљада евра. За оне с тањим новчаником законодавац је предвидео могућност друштвено корисног рада.
Овим решењима противила се и радна група задужена за измене кривичног законодавства, али је предлог ипак добио подршку у Скупштини РС. Оно што брине део правника јесте ситуација у којој би осумњичени за тежа кривична дела „испословали” споразум о признању кривице, заузврат добивши годину дана затвора, после чега би, уместо иза решетака, ствар могли да „заврше” – на шалтеру банке.
Наиме, изменама Кривичног законика које је недавно усвојио републички парламент, од издржавања затворске казне биће амнестирани сви они који имају новца да плате да не иду у затвор, ако су осуђени за кривична дела до годину дана. Таква могућност остављена је тек за мање друштвено опасна дела. Слична решења постојала су у Српској до 2017 године. Избачена су, јер су по мишљењу струке била „коруптивног карактера”. Ипак, опција да се казна затвора замени новчаном већ постоји у кривичним законима БиХ, Федерације БиХ и Брчко дистрикта.
Медији су контактирали с надлежнима у суседним државама, где су им рекли како у тим земљама не постоји могућност откупа затворске казне, те да је једино могуће новчану казну заменити затворском. Како нам је појаснио предлагач усвојеног амандмана Милан Петковић, функционер Уједињене Српске, иначе потпредседник Скупштине РС, када буде изречена затворска казна, осуђеник има могућност да поднесе захтев суду, који треба да донесе одлуку о замени казне. Уверава да не постоји могућност да се починиоци тешких кривичних дела извуку са казном од једне године и да је онда откупе, те наводи: „Суд никада неће изрећи годину дана за мртву главу”.
Образлажући потребу за доношење овог закона, Петковић каже да је општепознато да су краткотрајне казне затвора „семинар криминалитета” и да немају никакав ефекат на онога ко је осуђен. Штавише, каже он, осуђеници неретко виде како то није „ништа страшно”, па кратки боравак у затвору неретко постаје подстрек за нова кривична дела.
Проблем је, каже он, и то што се за затворске казне дуже од шест месеци аутоматски добија отказ на послу. Каже да ће измене донети и уштеде у буџету, јер дан затвора државу кошта око 35 евра. У случају замене казне, уместо тог издатка, држава ће да убире 25 евра дневно. „То није закон само за богате, јер у закону постоји и могућност замене казне за рад у јавну корист на слободи”, каже Петковић.
У опозицији нису задовољни усвојеним решењима. Сматрају да таква решења отварају простор за корупцију.
„Раније се дешавало да се штимују казне тако што се између тужилаштва, оптуженог и његовог браниоца постигне споразум о признању кривице, суду се предложи изрицање казне испод затворског минимума и онда се та казна откупи”, каже Иванка Марковић, професорка на Правном факултету у Бањалуци и посланик опозиционог СДС-а у Скупштини РС.
Она је за медије испричала да је у пракси судова БиХ забележен случај да је осуђени за ратни злочин добио једногодишњу казну коју је онда – откупио. Каже да је и до сада постојала могућност да се, у оправданим случајевима, казна до једне године не издржава у затвору, већ у кућном затвору, ако је реч о старим лицима, инвалидима, трудницама, самохраним родитељима...