У доколици, глумица Александра Алач воли да свира гитару, кува, чита, шета, трчи. Од деде по оцу, Милована Алача, добила је на поклон гитару стару више од 60 година. Њен деда је свирао сјајно овај инструмент, каже. Лети су се окупљали код њега у Далмацији и те вечери су јој остале у сећању као дивне и безбрижне.
– Седели смо у дворишту породичне куће и уживали у звуке гитаре и мирису мора – присећа се Александра Алач.
– Данас имам две гитаре, а на старој дединој свирам, са посебним ужитком – додаје.
Александра Алач је ћерка глумице Весне Чипчић и глумца Александра Алача.
Сатови за мезимицу
За баку и деду са мајчине стране који су били учитељи, каже, да су је научили дисциплини, посвећености, истрајности, вери.
– И дека Димитрије је био важна фигура у мом детињству. Научио ме је много чему. Долазио је по мене у школу, радио са мном домаће задатке, научио ме да читам и пишем пре него што сам кренула у први разред, изводио ми „Лабудово језеро” да ме орасположи, био ми је стварно посвећен. Знао је често да каже: Хтети значи моћи.
Деда Димитрије је скупљао и сатове за своју мезимицу, а Ања, како је пријатељи зову, и данас их чува. То су једини које она има, јер не жели да купује нове. Сви сатови је подсећају на детињство, младост, деку и баку... Деда Димитрије је био колекционар сатова и љубитељ антиквитета. Наша саговорница каже да је од свог деде наследила радозналост за истраживање старих ствари.
Открисмо и да је њена чукунбаба Италијанка, звала се Ерминија Бели и живела је у Венецији. Са породицом је дошла на Вис почетком прошлог века и ту се удала. Њена нона је живела у Сплиту, где се родио и њен отац. Александра воли што има корене и овде и тамо, и у Београду и у Сплиту.
Учи италијански језик
Током изолације усавршавала је италијански језик, вежбала гитару, гледала квалитетне серије и филмове и проводила време са својом породицом. Наставља, у истом стилу, јер опасност од короне није прошла.
– Тренутно радим на једном свом музичком пројекту. Музика је моја велика љубав, после глуме. И последње лепо путовање које памтим је Италија, а повод је био концерт британске певачице Флоренс Велч, коју волим да слушам. Она пева у бенду који се зове „Florence and the Machine”. Концерт је био спектакуларан. Флоренс је сјајан вокал, а њена музика је нешто што ми неизмерно прија и што ме је, између осталог, мотивисало да одем у Милано да је слушам. Свиђају ми се аранжмани, текстови, чак и њен стил и начин на који наступа на бини. Вредело је уложити у тај пут.
Васпитачица Дуња у „Татама”
Недавно је завршила снимање серије „Тата”. Ова серија Прве ТВ јој је, каже глумица Београдског драмског позоришта, донела још једно велико глумачко искуство. Своју васпитачицу Дуњу доживела је као емотивну, занимљиву и пуну живота и, нада се, да се она допала гледаоцима. Од 25. јануара је гледамо у још једној телевизијској серији „Викенд са ћалетом” (Нова С, понедељак, 21.00) насталој по истоименом филму редитеља Мирослава Момчиловића. Наглашава да је за њу то веома важан пројекат. Завршила је клавир и није јој било тешко да заигра Наду, учитељицу клавира једанаестогодишњег Огија, једног од главних јунака.
– Наду изненада позову да држи час ван устаљених оквира до тад и на тај начин она излазећи из зоне комфора заправо спаја неспојиво. Још каже да се при избору улога ослања на своју интуицију и да мисли да је за сада правила добар избор улога.
Пиво и путовања
Воли и да путује и на путовањима редовно проба различита пива. Први пут га је пила и заволела у Лондону, пивница је била у склопу паба који сами производе своје пиво које је, каже, било сјајно.
После представа и дугих проба, опушта се уз књиге. Ужива у романима, али и стручној литетатури. Воли Фрома, Андрића, Шекспира, Алис Манро... Последње две књиге које је прочитала су „Сапијенс – кратка историја човечанства” и „21 лекција за 21. век” из пера професора Јувала Ноа Харарија.
– Јувал Ноа Харaри је провокативан писац, понајвише због угла и перспективе која је аутентична у третирању историјских догађаја. Иако се по много чему не слажем с његовим ставовима, пријало ми је да прочитам ове две његове књиге.
У слободно време кува за своје најмилије, као и за пријатеље, и до сада јој нико није рекао да је омашила у укусима. Тврди тајна је у умерености, као и за све у животу. Обожава да припрема рибу и морске специјалитет, али и да једе чоколаду.
– Признајем, велики сам хедониста, уживам у свему, јер кад на крају сведемо све рачуне, живот је један и не треба се одрицати ничега – каже Александра Алач.
