четвртак, 04.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 22.02.2021. у 14:50 Александра Мијалковић
АКТУЕЛНО: ПАНДЕМИЈА МЕЊА НАВИКЕ

У банку – „из куће”, фебруар без Феста

Рачуне плаћамо преко интернета, филмове и представе гледамо онлајн, храну и робу чешће поручујемо преко „паметних” телефона, али више бринемо о људима, животињама и непосредном окружењу
(Фотографије: Pexels)

Времешна госпођа из унутрашњости Србије, већ у деветој деценији, ових дана је пријатељици у другом граду послала рођендански поклон курирском поштом, а услугу је средила од куће, преко интернета.

– Раније смо се састајале у кафани да прославимо, али због пандемије ни она ни ја више не путујемо, ретко излазимо из куће, веће друштво наравно не долази у обзир, срећом имам „паметни” телефон и уз помоћ млађих укућана успела сам да бар на овај начин очувам традицију – каже ова сналажљива бака.

Наручивање хране, лекова, одеће и обуће, кућних апарата, намештаја, књига, цвећа, па и разних услуга – од помоћи у кући, часова страних језика или математике па до мађионичара, забављача деце, масаже, физиотерапеута и астролога – одавно су део наше свакодневице, али још никад у толиком обиму као у време пандемије. Живот у почетку у карантину, касније с мањим или већим ограничењима утицао је да чак и они наши грађани који раније „ни под разно” не би прибегли овој врсти куповине сад редовно завршавају послове посредством компјутера или смартфона.

Борба за купца на интернету

И она „друга страна”, продавци, схватили су да ће, услед економске кризе и озбиљног застоја привредних активности као последице глобалног ширења вируса корона, морати да се прилагоде новој стварности и прихвате другачији начин приступа муштеријама. Уместо рекламних паноа на улицама и натписа у излозима радњи, који би привукли поглед пролазника, сад све агресивније наступају на друштвеним мрежама, па је виртуелни простор постао главно поприште борбе за тржишни примат, надметање с конкуренцијом и, у крајњој линији, опстанак.

Достава робе на кућну адресу све је једноставнија, бржа и јефтинија, често бесплатна, а испорука деликатеса из ресторана, у којима је и даље мало гостију, не само да се наплаћује колико и цена јела, већ су уведени и разни попусти.

У светлу новонастале ситуације, грађани су прошле године много чешће него раније користили услуге мобилног и електронског банкарства, плаћали и отварали рачуне и подносили захтеве за добијање или рефинансирање кредита преко интернета.

Затварање биоскопа, позоришта и концертних дворана био је тренутак отрежњења за све оне који су себе сматрали поклоницима ових уметности. Многи су искористили могућност да, уз веома приступачне цене или бесплатно, гледају онлајн филмове, представе и врхунска балетска извођења или слушају омиљену музику, али било је и оних који су схватили да су, у ствари, више уживали у друштвеним контактима и атмосфери око тих догађаја него у самим делима. Кад је изостало фестивалско узбуђење, сусрети са ствараоцима, „приказивање” у фоајеу – нестало је и интересовање дела публике.

Она највернија (или можда најхрабрија) је, наравно, и протеклих месеци ишла на све манифестације које су одржане „уживо”, али таквих је било мало. Неке су у последњи час отказане (односно одложене за „не зна се када”), јер су уметници оболели од ковида или нису успели да дођу из иностранства или су догађај спречиле пооштрене безбедносне мере услед новог таласа короне. Ове године Фест неће бити традиционално одржан у фебруару и многе друге смотре филмова су померене.

Ипак, неки други видови културе су у новим околностима „процветали” – пре свега читање књига и посете галеријама, где су, уз заштитне маске и физичко дистанцирање, посетиоци могли слободно да се диве Мештровићевим скулптурама у Народном музеју, сликама Влаха Буковца у изложбеном салону САНУ, култним стриповима „Алан Форд” у Музеју историје Југославије, тематским ауторским фотографијама у културним центрима Шпаније, Француске, Немачке и Италије, Готјеовим венчаницама у Музеју савремене уметности.

Мада базени и теретане већ неко време нормално раде, многи су у време пандемије већ усвојили другачије навике – шетње у природи, рекреација под отвореним небом. Постало је уобичајено да се на справама за вежбање по парковима виде не само младе атлете, већ и наши старији суграђани, оба пола.

Међу ново понашање спада и већа заинтересованост за непосредно окружење у којем живимо. Више пажње поклањамо лепотама сопствене земље, града, општине, комшилука. Савесније бринемо о животној средини, чистоћи, зеленилу, фасадама, подржавамо на друштвеним мрежама грађанске иницијативе за очување река, језера и шума, за опстанак угрожених биљних и животињских врста и заштиту споменичког наслеђа. Потписујемо петиције, повезујемо се с истомишљеницима, уместо нових ноћних клубова и места за вечерњи излазак откривамо сајтове на којима се дивимо природи, архитектури, песништву, разним вештинама или хуманости добротвора који нас позивају да и својим доприносом спасемо живот неког болесног детета или помогнемо породици која је остала без крова над главом.

У наметнутој или самоизабраној изолацији, у самоћи свог дома, чак и они који никад нису пожелели да време проводе уз пса, мачку, птицу, хрчка или неког другог пернатог или крзнатог мезимца решили су да га набаве, да имају друштво, разлог (изговор?) за излазак из куће или да њиме „забаве” децу. Порасло је интересовање за куповину педигрираних кућних љубимаца, али и за усвајање уличних, напуштених куца и маца.

Окретање себи

Контакти с пријатељима и рођацима који су далеко, на другом континенту, у другој држави или граду, од почетка пандемије су сведени на друштвене мреже, а људи „уживо” ограничени су на укућане, комшије, евентуално колеге (ако не раде од куће) и – себе. Зато су се многи од спољашњег света окренули оном свом унутрашњем. Не ослушкују друштвене трендове, већ своје најближе и сопствене мисли. Не посвећују време материјалним добрима и ужицима – куповини и забави, него духовним – преиспитивању својих уверења, постигнућа и циљева, односу с другим људима и заједницом у целини.

Неки ослонац траже у религији или традицији, други су почели више пажње да поклањају здрављу, трећи су се посветили старом (или новом) хобију, започетим па запостављеним пројектима и личном усавршавању – учењу страних језика, спорту, уметности или развијању других умећа. Има и оних који су управо у време пандемије показали ону своју алтруистичку страну и посветили се добротворном раду.

Нове околности су покренуле у нама нова понашања, неретко здравија, племенитија, занимљивија и боља од оних на која смо навикли пре појаве ковида 19. Она која би требало задржати и кад „све ово” прође.

Не манекенке, већ докторке

 „Колатералне жртве” пандемије постале су и лепота и мода. Страх од заразе вирусом корона испразнио је фризерске, педикирске и маникирске радње, бербернице, козметичке салоне, сауне. Уосталом, чему скупе фризуре кад време проводимо код куће, чему шминка ако се не види испод маске?

Модни трендови, ако неко уопште још има надахнућа и воље да их смишља, промицали су поред нас незапажено док смо пратили број новозаражених и умрлих од ковида 19, а уместо згодним манекенкама у живописној одећи дивили се храбрим докторкама под скафандерима у ковид болницама.

(Фото Н. Марјановић)

Карантин подстакао на промене

Кад је у стању да створи нову, здраву навику у свом животу, човек доживљава осећај постигнућа који може бити од велике користи за његово самопоуздање, објашњава за „Магазин” проф. др Гордана Дедић, психијатар Клинике за психијатрију ВМА. Карантин на почетку пандемије био је исцрпљујући, али је подстакао људе на промене, и били су изненађени када су схватили да је неке ствари, кад се он завршио, вредело сачувати. Била је то и ретка прилика да, у самоћи и миру, из релативне удаљености, свако размисли о себи, својим жељама и потребама, да објективније осмотри друштво око себе и своју улогу у том друштву, да евентуално „ресетује” свој живот. Запослени, којима је посао заокупљао већину дана, питали су се чему је служила та продуктивност и да ли заиста желе да одређују сопствену вредност мерилом професионалне ефикасности. Многи су открили да су ствари због којих су изгледали „успешни” чиниле да се осећају јадно, несигурно, чак и физички лоше. Карантин им је омогућио да експериментишу с новим навикама и новим животним стилом, као што је рецимо рад од куће, који су многи задржали и након „откључавања”.

У протеклим месецима показало се и да се наш народ боље прилагодио „новој нормалности” од многих других, захваљујући својој традиционалној друштвености, отворености и спремности да се кроз здрав хумор, богат сатиричним афоризмима, одбрани од страха од смрти. Вишегенерацијско навикавање српског народа на ратове очврснуло га је да се суочи с нестабилностима, какве је донела и пандемија. За нас је типично и да идемо у крајности, док су неки послушно примењивали мере заштите, други су – у складу са сталном спремношћу Срба да се буне и да не слушају туђе мишљење (било да је то власт или медицинска струка) – занемаривали препоруке и тако улазили у ризичне ситуације које су повећавале број оболелих.

Коментари0
cf956
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља