четвртак, 04.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 20.02.2021. у 12:00 Бранка Радовановић
БЕЛЕШКЕ С ПУТА: ПАРИЗ, ГРОБЉЕ ПЕР ЛАШЕЗ

Вечни починак само за одабране

Уз Шопена, Балзака и Молијера овде почива и Џим Морисон, певач групе „Дорс”, као и Оскар Вајлд и Едит Пјаф
Једна од авенија на гробљу (Фотографије приватна архива)

Смрт не зна за нацију, веру, име. Године такође ништа не значе, па ни богатство.

Место на којем се данас налази чувено и највеће гробље у Паризу Пер Лашез некада је било сиротињски крај. Касније, током времена, ту су се смењивали разни власници и становници, од виле богатог трговца, преко манастирског комплекса и гробља, до власништва језуитског реда.

Задржало се једино име Пер Франсоа де Лашеза, исповедника и ментора Луја 14.

Из доба Наполеона

Гробље има занимљиву историју, дугу преко два века, још из времена Наполеона. На овом гробљу ваше је место ако сте славни или ако вучете корен из давнина. На њему почива око три милиона људи, а запоседа преко 43 хектара.

 Да би се обишло, потребан вам је добар план и писани или изнајмљени водич да бисте пронашли драге и познате. То је музеј на отвореном, музеј споменика, скулптура, капела, али је и лепо уређен парк.

Авеније, улице и стазе, парцеле и места покојника добро су назначени. По средини гробља се налази Авени принсипал, с десне и леве стране две друге, које се рачвају у безброј других авенија и стаза. Ни цео дан није довољан да обиђете, застанете и поклоните се само сенима највећих или онима који вама нешто значе. Читава колекција људских талената, гробова познатих писаца, музичара и певача, војника и политичара, научника, глумаца и авантуриста. Сахрањени су овде и многи борци, револуционари, жртве логора и авионских несрећа, добровољци Шпанског грађанског рата, припадници интернационалних бригада.

Све до пресељења посмртних остатака Молијера и Ла Фонтена, ово место је било непожељна далека периферија. Њих двојица величанствених леже један поред другог, у огромним саркофазима, с крупно написаним именима. Недалеко је и познати научник Ге-Лисак.

Пољски геније Фредерик Шопен, пијаниста и композитор, дошао је у Париз 1831. и никада га није ни напустио. Французи су га обожавали, а он је волео Париз, који је изабрао за вечни боравак. Његов гроб налази се далеко од родне груде, али родна Пољска и обожаваоци са свих страна света цвећем му изражавају велику љубав. Његово срце, међутим, сестра је однела у родну Пољску. „Друштво у комшилуку” су му колеге музичари Белини, Петручи и Керубини.

Оноре де Балзак (лево), Оскар Вајлд, Споменик страдалим у ратовима за Француску у 1914 - 1945. (десно)

Џим Морисон, Американац, певач „Дорса”, легенда још за живота, живео је у Паризу, ту је преминуо у 27. години и сахрањен две-три парцеле од Шопена. Постојала је и биста, али је стално крадена. Данас је то четвртаста коцка на којој на грчком пише „Веран себи” и много нашкрабаних порука на овом и на суседним споменицима. Овде је увек гужва, па и понеки чувар мора да стражари. Негде на пола пута између ове двојице генија је Жан-Франсоа Шамполион, египтолог, који је дешифровао хијероглифе, с огромним обелиском, симболом свога рада.

Идући даље, наилазим на места где мирују Алфонс Доде, аутор „Писама из мог млина”, затим сликари Енгр и Гистав Доре. А онда, скроз при врху су они мало „необичнији”, Модиљани, америчка књижевница Гертруда Стајн, Оскар Вајлд, на чијем споменику његови обожаваоци остављају пољупце кармином обојене, па Марсел Пруст, најпознатији по делу „У тргању за изгубљеним временом”, и Гијом Аполинер. У углу десно је једна од најпознатијих француских шансоњерки, чувено „врапче”, Едит Пјаф. Милиони људи посећују њен гроб, кажу да се на дан њеног испраћаја сакупило око 100.000 људи и да је у тај мах цео саобраћај у Паризу стао.

С леве стране Главне авеније „срећем” књижевницу Колет, па барона Османа, архитекту модерног Париза, Росинија, у међувремену пресељеног у Фиренцу. Застајем поред Марије Валевске, лепе Пољкиње, љубави Наполеонове, ту су и два Жоржа, сликар Сера и композитор Бизе. Идући даље, у бочним, густо испреплетеним парцелама су велики Оноре де Балзак, творац „Људске комедије”, и у њој стотину романа, и Ежен Делакроа, сликар револуције, чија је слика „Слобода води народ” инспирисана Француском револуцијом. Негде на средини, докле допире Главна авенија, започиње Авенис трансверсалс, означена бројевима. Одабрано друштво, нобеловац Сили Придом, чувена Сара Бернар, па брачни пар Симон Сињоре, икона француског филма и супруг, певач и глумац Ив Монтан, а сусед им је Жилбер Беко, певач незаборавне шансоне „Натали”.

Петар Пјер Мариновић (лево), Фредерик Шопен

У миру колумбаријума

Силазим степеницама у „подземни” свет колумбаријума где су: велика и јединствена Марија Калас, грчка и светска, њена урна, украдена па пронађена, и онда пепео расут у Егејско море, па Исидора Данкан, америчка играчица, супруга Сергеја Јесењина, па Макс Ернст, немачки дадаиста и надреалиста и Стефан Грапели, француски џез виолиниста.

Какво би то велико гробље било а да на њему не почива и неко нашег порекла. Нашла сам двојицу, Александра Петровића, легендарног творца „Скупљача перја”, у породичној гробници недалеко од уласка, с леве стране, са сином и мајком, и Петра Пјера Мариновића, неустрашивог пилота Великог рата, недалеко од Оскара Вајлда.

Пилотов гроб

Петар Пјер Мариновић (1898–1919) изданак је две угледне српске породице, пилот ловачких авиона за време Великог рата. Син је Велизара Мариновића, унук Јована, председника Владе Кнежевине Србије и Персиде, ћерке капетан Мише Анастасијевића. Његов отац студирао је технику у Санкт Петербургу, оженио се Агрипином Бронков, Рускињом пољског порекла. Петар је рођен у Паризу, где су се родитељи настанили. Школован у Француској и Ирској, и као тек пунолетан пријавио се за добровољца пилота. Остварио је преко 20 победа и био је најуспешнији пилот „ас” ескадриле. По завршетку Великог рата, погинуо је у миру, на аеро-митингу у Бриселу. Носилац је Легије части и Медаље француске војске.

Коментари5
a729b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Чињенице смрти
Ко је несрећу имао да прође кроз клиничку смрт па да га апартима оживе зна да кад умреш више те нема, тако да су ове грађевине уствари за живе да се истаку и покажу како су они нешто више од оних других јер у смрти су сви исти, нестану угасе се а тела се распадну релативно брзо, једино је страх од смрти, генетски усађен као покретач борбе за живот.
Momčilo
Poštovani Momčilo, Završio sam medicinsku školu i student sam biologije tako da mogu sa sigurnošću da govorim o kliničkoj smrti. Klinička smrt nije prava smrt, već je vitalne funkcije teško registrovati i svedene su na minimum. Određenum postupcima reanimacije moguće ih je ponovo pojačati. Što se tiče čovekovog duha, u Starom zavetu navodi se kako duša spava snom bez sna nakon umiranja. Viđenje sebe izvan tela jeste vrsta halucinacije i ponekad se zaista dešava. Svakako da je neobično :)
момчило
Није ми јасна клиничка смрт, ако се неко угаси и нестане , како се онда поврати из нестанка и угашености. О клиничкој смрти свашта пишу да гледају одозго ван тела док га доктори оперишу, и још свашта нешто. Али није битно , по вашем мишљењу једино мафијаши имају смисао живота, живи брзо и умри леп. Али Aпостол Павле Каже " Но заиста је Христос устао из мртвих, те постаде првенац, оних који су умрли .тропар Христос Васкрсе из мртвих, смрћу смрт разруши, а онима који су у гробовима живот дарова
Милош
Дивно! Вреди обићи!
момчило
Никада ми се није десило да имам исти коментар за два различита текста. Најбољи одговор на популизам је дао Св. Јустин Ћелијски "Где сy вам душе? Душа је важнија од свега. То је вечно у теби, човече. То је оно што не умире. То је оно што гроб не може да ухвати. И ти душом својој мораш из овога света у онај свет."

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља