петак, 23.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 17.02.2021. у 22:17

Википедија на српском језику – 18 година постојања

(Принтскрин)

Википедија на српском језику прославила је 18 година постојања.

По броју чланака то је највећа јужнословенска Википедија, док на листи свих Википедија тренутно заузима 21. место, речено је на обележавању пунолетства Википедије на српском језику, које је одржано онлајн путем.

У 2020. години било је више од 619 милиона прегледа чланака и преко 422.000 измена, а уредници и уреднице Википедије на српском су само током прошле године направили 24.000 чланака, од којих су најпосећенији били чланци о тв новели „Игра судбине”, Србији, серији „Јужни ветар”...

Википедија на српском језику тренутно има скоро 642.850 чланака.

Чланци су у почетку били писани само ћирилицом, а од 2006. године уведен је софтвер који је пресловљавао текст са ћирилице на латиницу и обрнуто, па је и латинично писмо постало равноправно, преноси Танјуг.

Од самих почетака до данас уведено је много новина како би корисницима рад био олакшан, па је тако у 2020. години уведен програм менторства, направљен нови стилски приручник, а освежен је и дизајн Трга.

У оквиру обележавања 18 година постојања представљене су најзначајније статистике са Википедије на српском, техничке новине, али и акције, маратони и такмичења која су у плану, а која значајно обогаћују пројекат.

Викимедија Србије је волонтерска организација чији су циљеви промоција и подржавање стварања, сакупљања и умножавања слободног садржаја на српском језику искључиво на непрофитан начин, као и идеје да сви људи имају једнак приступ знању и образовању. Кроз своје пројекте промовише рад на Википедији и другим Вики пројектима.

Коментари7
feec2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драгољуб
Поред софтвера за конвертовање текстова (што се овде представља као напредак - ваљда борба за заштиту латинског писма угроженог од доминантне ћирилице), упадљиво је и доношење страних имена на српском језику. То се, изгледа, ради по "кечерском" принципу (ко како дохвати), па су понуђени облици имена често трагикомични. Пунолетство са собом носи и већу озбиљност и одговорност, свест да се људи одавно позивају на "Википедију" као референтан извор.
Dusan T
Interesuje me sta srpski Vikipedija projekat cini povodom lazi koje Vikipedija drz,i na raznim jezicima, o KiM? Da li bi Politika mogla i to da istrazi? To je nekako prioritetnije od clanaka na latinici.
Boris
@Мило Vikipedija zasigurno nije neutralna, nego izrazito prozapadno, ljevicarski nastrojena. Najbolji primjer je tekst o Krimu, gdje se navodi izmisljena "aneksija", iako su gradjani Krima uredno, demokratski izglasali povratak u maticnu zemlju. Sramno bombardovanje nase zemlje se naziva "intervencijom" i da ne nabrajam dalje...
Мило
Википедија заузима неутралан став око свих предмета спора, што Космет такође јесте. Википедија на српском језику није пројекат Србије већ свих волонтера који вредно раде. Слободно се придружите, свако може да уређује и постоји квалитетна заједница. Лп.
Драгољуб Збиљић
Кажу ови из ове Википедије: "Чланци су у почетку били писани само ћирилицом, а од 2006. године уведен је софтвер који је пресловљавао текст са ћирилице на латиницу и обрнуто, па је и латинично писмо постало равноправно"... Страшно погрешно. У реду је да се пресловљава на латиницу, али мора да се каже истиан ад се персловљаав на хрватску верзију латиницее, а не на нееку општу латиницу. А иам и један чланак који говори о "српској алтиници", алит о не постоји. Не може се својатати хравтска латин
Још мало за Миру
У праву сте једино да латиница није српско писмо. Али ова (гаајица) јесте хрватско национално писмо. Наравно, нису Хрвати створили латиничко писмо, Нису је створили ни Немци, ни Енгелзи, али су за себе саастаавили аз своје језике посебне латиничке саставе. И те се латинице, нормално називају: хрватска, енгелска, италијанска, францускаа итд. алтиница.Има доказа ад су Срби имали слично писмо ћириличком ко зна од када, али јеезичка наука потвррђује да посебна српска ћирили постоји од 13. века.
Mira
Latinica nije ni srpska ni hrvatska. Latinica je jednostavno latinica - jedno pismo.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља