понедељак, 19.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 17.02.2021. у 20:07 Александра Исаков

Дворци Бачке и Баната враћени наследницима

Два изузетна каштела из 18. века предата су власницима: Карас у Хоргошу и Шулпе у Новом Кнежевцу
Дворац Шулпе у Новом Кнежевцу (Фо­тографије Ни­ко­ла Тум­бас)

Суботица – Током јануара два дворца која спадају међу најлепше у северној Војводини решењем Агенције за реституцију, подручне јединице Нови Сад, враћена су својим законитим наследницима. Потомцима Имреа Караса враћен је дворац Карас, или како га често називају каштел Карас у Хоргошу, а у размаку од неколико дана, такође решењем Агенције за реституцију, подручне јединице у Новом Саду, потомцима Емила Шулпеа враћен је дворац у Новом Кнежевцу. Дворци са обе стране Тисе, и у Бачкој и у Банату подигнути су крајем 18. века, у стилу позног барока, и оба су имала бурну историју која се, након више од два века, урезала у њихов изглед. Оба дворца држава враћа наследницима у знатно лошијем стању него кад их је узела. Иначе, наследници су држављани Мађарске, а да би им имовина била враћена кроз реституцију неопходно је било постојање реципроцитета са северним суседом. Договор о томе потписан је током 2019. године.

Дворац Карас у Хоргошу све до почетка ове године био је у власништву Србије која га је дала на коришћење основној школи „Каролина Карас”, међутим, школа одавно није у дворцу. Након Другог светског рата ово монументално здање служило је и као војни центар за обуку, стамбени објекат, канцеларијски простор. Док су се намене каштела смењивале, он је неумитно пропадао, те се тако урушило и око 550 квадратних метара. У зборнику радова „Заштитар” Међуопштинског завода за заштиту споменика културе у Суботици, постоји податак да је дворац саграђен након што је пустара Хоргош, 1764. године изашла из састава војне крајине. Део поседа припао је суседном селу Мартонош, а други део Миклошу Карасу, главном бележнику града Сегедина. То је исти онај Карас по којем носи назив и главна шеталишна улица у Сегедину, позната сваком ко је био у куповини у мађарском суседству. Како бележе локални хроничари сматра се утемељивачем насеља Хоргош, а идеја му је била да овде на свом големом имању изгради летњиковац који ће служити за одмор. Отуда су, како бележи „Заштитар” и нови власник и пројектант „с пажњом бирали локацију за постављање темеља, наравно у складу са бачком равницом и пејзажом који се намеће”.

Дворац Ка­рас у Хор­го­шу

Није било како је Карас планирао, и његова породица никада није овде живела, а након Другог светског рата честе промене намене објекта, при чему се није улагало у одржавање, учинили су да се некадашњи каштел претвори у руину за чију ће обнову бити потребна велика улагања. Наследници каштела данас живе у Мађарској и средином прошле године обишли су здање. Иштван Ердељи, један од наследника тада је локалним медијима изјавио да ће тражити инвеститора који ће обновити дворац, за који би хтели да добије нову функцију – да буде лечилиште или центар за децу. Објекат су стручњаци за заштиту категорисали као споменик културе од великог значаја.

Са друге стране Тисе, у северном Банату, дворац Шулпе се сматра једним од најлепших здања у Војводини. Каштел носи име по наследницима, а здање је 1793. године подигао Марко Сервијски, Цинцарин. Васа Стајић у „Новосадским биографијама” наводи да је ова породица основала један од највећих стипендијских фондова. Марка Сервијског документи спомињу као угледног грађанина који је 1782. године купио спахилук Турска Кањижа, како се тада звао Нови Кнежевац. У „Заштитару” пише да дворац који је саградио у свом спахилуку спада међу најлепше у Војводини. Једноспратна грађевина, чију фасаду обележава непрекинути низ прозора истицала се по свом изгледу, пропорцијама али и богатством инвентара, јер је располагала са више од три хиљаде томова књига, кованог сребра, збирком оружја и стилског намештаја. Представља изузетно вредан објекат који је споменик културе од великог значаја.

Марка Сервијског наследио је син Ђорђе који није имао потомака, те је у дворцу живела његова рано обудовела нећака Каталина Шулпе, са својом децом. Тако је каштел понео њено презиме. Сматра се да је ова богата породица у периоду између 1794. и 1918. године ишколовала 1.500 деце. Наследници живе у Мађарској и такође би желели да дворац добије функцију која би одговарала његовом изузетном положају поред реке Тисе, у дубоком зеленилу.

Коментари6
1cbb8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lili Vu
Steta sto su dovoljno dugo cekali kako bi vratili RUSEVINU ! ALI... ako malo dublje razmotrimo kako su bivsi VELEPOSEDNICI dolazili do svojih bogatstava i dvoraca.... onda bi se moglo poverovati da im se upravo BOZIJA PRAVDA DESILA !
Rale
Voleo bi da se i tebi desi takva Božja pravda, da ti sve uzmu pa da ti drugo ili treće koleno dočeka da ti se to vrati!
Лука С. Илић
А када ће нама, који смо цео свој радни век уплаћивали стамбени допринос, вратити те паре са каматом. И хоће ли се и ту применити онај систем - "имаш кућу врати стан"!? Ово се односи на нас старинце по већим градовима Србије, наследнике кућа од својих дедова, претежно са краја 19. века. Ми нисмо добили станове, све време смо уплаћивали допринос а сада живимо у руинираним кућама а већина становништва око нас живи у зградама са грејањем док ми још увек ложимо угаљ и дрва.
A u Beogradu isplacuju 15% vrednosti nekretnine
Nekome vracaju ceo objekt a vecini ce da daju 15% od vrednosti nekretnine i to u ratama. Dva puta otimaju!
Marija
Ja cekam 1,5 hekatar koji je i danas u drzavnoj svojini pa mi ne vracaju.Znaci i u restituciju je usla politika. I to se zove pravni uredjeni sistem i svi gradjani su isti.To je obmana.
ljiljana ljiljana
Vraca se u celini samo ono sto se moze vratiti. Ova dva objekta su bila prazna i ruinirana.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља