четвртак, 04.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 17.02.2021. у 09:38 Димитрије Буквић

Последња нада Југославије уочи Априлског рата био је СССР

У ноћи између 5. и 6. априла 1941. потписан је споразум о пријатељству и ненападању између Југославије и СССР-а, у којем је Стаљин видео последњу наду за враћање Хитлера за преговарачки сто, а југословенска влада покушај да олакша притисак Немачке Ако се зна да је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца настала 1918. а Совјетски Савез 1922. звучи чудно да су две државе дипломатске односе успоставиле тек јуна 1940. године. Одоцњењу су допринели шумови на везама између југословенске краљевине и „прве земље социјал
Стаљинов текст на насловној страни „Политике” у издању од 12. децембра 1927.

Ако се зна да је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца настала 1918. а Совјетски Савез 1922. звучи чудно да су две државе дипломатске односе успоставиле тек јуна 1940. године. Одоцњењу су допринели шумови на везама између југословенске краљевине и „прве земље социјализма”, којима се бави нова књига историчара Александра Животића – „Московски гамбит: Југославија, СССР и продор Трећег рајха на Балкан 1938–1941”.

Ову публикацију је управо објавила издавачка кућа „Клио” а њен аутор, професор на Филозофском факултету у Београду, каже за наш лист да су корен неслагања Београда и Москве била револуционарна дешавања из 1917. године. Тада је уместо царске Русије, која је у Првом светском рату пружала свесрдну помоћ Србији, настала нова, совјетска Русија. Њен излазак из рата ће за Београд представљати велики ударац и одредиће будућност односа са Москвом.

„За политичку елиту југословенске краљевине, совјетска Русија и потоњи СССР је доживљаван као држава револуције и револуционарног терора. Совјетска страна је у југословенској држави видела буржоаску творевину антисовјетске оријентације и земљу изразите социјалне и националне неправде. Препреке у вези са положајем руске емиграције у југословенској краљевини, питање дугова Краљевине Србије царској Русији, страх од могућег ширења бољшевизма на југословенској територији, постојеће геополитичке препреке и изражени утицаји великих сила довели су до дводеценијског одсуства званичних дипломатских веза између две словенске земље”, наводи Животић.

Ситуација ће се мењати тек од 1939. и почетка Другог светског рата.

„На југословенској страни је сазревало уверење да се са СССР-ом морају успоставити дипломатски односи и ближа сарадња у ишчекивању бурних догађаја на европском тлу, док се услед новопрокламоване политике ’народнофронтовског зближавања’ почео мењати и совјетски однос према Југославији и Балкану. Већ од јесени 1939. југословенска влада је радила на успостављању дипломатских односа. Недостатак круцијалних сировина, немогућност набавке наоружања и пад Француске као кључног југословенског упоришта међу великим силама натерали су Београд да сигурност потражи у ослањању на СССР”, каже Животић.

Преговори о нормализацији односа почели су фебруара 1940. а до успостављања дипломатских дошло је 24. јуна исте године. Тај корак су подржале Велика Британија и Француска. Италија је отворено изражавала незадовољство, док је Немачка, иако је имала споразум о ненападању са СССР-ом, настојала да максимално отежа даље зближавање Југославије и Совјетског Савеза. Стога је Београду предложен улазак у Тројни пакт.

„Суочена с немачким притиском, без јасног совјетског одговора и британских гаранција да ће јој пружити војну помоћ, југословенска влада је била принуђена да приступи Тројном пакту. После потписивања протокола о приступању и војног удара у Београду је формирана нова влада генерала Душана Симовића. Иначе, совјетска дипломатија била је изненађена дешавањима од 27. марта а СССР није учествовао у том преврату”, објашњава Животић.

Иако Симовићева влада није повукла одлуку о приступању Тројном пакту, Немачка је започела гомилање војних снага на југословенским границама. Суочена с непосредном ратном опасношћу, Југославија је покушала да са СССР-ом склопи споразум о ненападању.

„Совјетско-југословенски преговори започели су 3. априла у Москви. Већ сутрадан је СССР информисао немачку владу о југословенском предлогу за закључење уговора о савезу и ненападању, као и да се Москва сагласила с тим. Немци су изразили сумњу да је погодан моменат за потписивање таквог уговора. У ноћи између 5. и 6. априла, у Кремљу је потписан споразум о пријатељству и ненападању између Југославије и СССР-а, у којем је Стаљин видео последњу наду за враћање Хитлера за преговарачки сто, а југословенска влада покушај да олакша притисак Немачке и њених савезника на својим границама. Али, кад је церемонија потписивања започела, у Кремљ је већ стигло обавештење да сутрадан почиње немачка агресија на Југославију. Судбина југословенске краљевине, али и совјетске балканске политике била је запечаћена”, каже Животић.

При том, совјетска реакција на Априлски рат била је млака, јер се Москва држала лојално према свом немачком савезнику. Штавише, под притиском Берлина, СССР је почетком маја 1941. прекинуо дипломатске односе с Југославијом. А онда, у јулу, после немачког напада на СССР, долази до обнове дипломатских веза Москве с југословенском владом у егзилу и стварања ратног савеза.

Стаљинов текст у „Политици”

Иако дипломатски односи Београда и Москве између два светска рата нису постојали, незванични контакти у виду посета појединаца и делегација из југословенске краљевине Совјетском Савезу су се несметано одвијали, наводи Александар Животић.

„Тако су 1927. поводом десетогодишњице Октобарске револуције СССР посетили адвокат и књижевник Драгиша Васић, вајар Сретен Стојановић и директор и један од власника ’Политике’ Владислав С. Рибникар”, наводи он.

По повратку, Рибникар је објављивао своје репортаже из Москве у нашем листу, а „Политика” је 12. децембра 1927. на насловној страни објавила Стаљинов текст о совјетској војној снази.

Коментари26
20a56
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dak
Jugoslavija je spasila tada SSSR jer je nacistička mašinerija koja je bila planirana da krene na istok ka Sovjetima krenula na jug ka neposlušnoj Jugoslaviji i Grčkoj koja je razbila Italijanske fašiste! Na neki način smo se odužili carskoj Rusiji na podršci iz 14' kada ne bi izdržali potpuni napad najmanje 10 puta jače A-U monarhije na kraljevinu Srbiju!
Mihajlo
Tako smo i učili u osnovnoj školi još pre 40 godina - da je Jugoslavija praktično spasila SSSR. Nažalost, ni sovjetski ni ruski istoričari nam za to spašavanje nikada ni formalno nisu odali ni najmanje priznanje.
svetozar krulj
Ko u Srbiji posle rata nije mastao kako bi je spasio Rata i Hitlera Uopste niste morali da Mu se zamerite da bi Vas ,,zaokruzio.. Jugoslavija/Srbija nije imala sanse, i pre 27 marta 1941 bila je u PLANU za okupaciju. Na Via site history cuo se i video ne glas glumca/dublera vec Hitlerov histericni glas i mapa. U planu je bio i POTOP Jugoslavije posto bi Hrvatska istupila sa NDH?! Pa znate da se ,,kolebao,, i oko Svajcarske Vatikana i stvarno oko SAD?Pravio je mapu bez granica!
Branislav
Srpski oficiri pucisti nisu imali veze sa SSSR. Oni nisu bili svesni do koje mere je nasa vojska trula i nemocna. Svi oni su pobegli u inostranstvo i tamo ostali celo vreme rata. 27 mart 1941 je jedan od NAJTRAGICNIJIH dana nase istorije. Umesto da krene na Rusiju, Hitler je razbio Jugoslaviju i odveo u ropstvo nasu vojsku i policiju (oko 200 000 ljudi) sto je omogucilo izlazak najradikalnijih komunista iz zatvora i nesmetan povratak ustasa iz Italije.
slamkamenac
Sta se moze nauciti iz ovog teksta? 1. Svako PRVO gleda sebe, posebno kada je prezivljavanje drzave u pitanju. Sovjeti su gledali sebe i pre i posle 6-og aprila, i prilagodjavali svoj stav svojim interesima, Jugoslavija takodje... 2. Svaki sporazum je cvrst SAMO ako ne ide protiv interesa ni jedne sporazumne strane. 3. Racunati samo na jednu stranu kao Jugoslavija izmedju ratova, je pogresno! Posebno vazno danas kada zapad vrsi pritisak na Srbiju da se odrekne Rusije i Kine...
Ljudmila
Sa jedne strane dok je Staljin pregovarao sa Hitlerom, njegove sluzbe za Jugoslaviju pravile su Tita.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља