понедељак, 19.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 13.02.2021. у 21:30 Јована Рабреновић
ИНТЕРВЈУ: СИНИША МАЛИ МИНИСТАР ФИНАНСИЈА У ВЛАДИ СРБИЈЕ

Помоћ је потребна и великим предузећима

(Фото Танјуг/Т. Радовановић)

Трећим пакетом мера, који је вредан преко две милијарде евра, нашој привреди обезбеђујемо додатну помоћ и тиме јој дајемо могућност да преживи до тренутка када се буде завршила масовна вакцинација да буде спремна да настави даље. Овога пута дајемо помоћ свим предузећима у приватном сектору, сада и великим и њих 424 ће је добити. То је велика промена у односу на прошлогодишњи пакет мера када је минималац добило 1.050.000 милиона запослених. Ове године ће око 1,5 милиона запослених добити три пута по пола минималца. Дајемо и секторску подршку за гране које су најугроженије. То се у Србији раније никада није десило. Никада у кризи није држава поступила овако одговорно поготово према приватном сектору уз одговорну макроекономску политику која чува све макроекономске показатеље. Поред шест милијарди које смо обезбедили прошле године сада ћемо још две. Крајњи резултат – нама је привреда преживела. Нема масовних отпуштања, затварања фабрика, каже у интервју за наш лист Синиша Мали , министар финансија у Влади Србије, коментаришући управо на седници владе усвојен нови пакет мера.

– Ми радимо на томе да се производни капацитети спасу, радна места задрже. Боље је да држава преузме већи терет кризе на себе и то смо урадили. Резултати два пакета из прошле године показују да смо на прави начин помогли. Имамо најмањи пад БДП-а у Европи, јавни дуг од 57,7 одсто БДП-а, далеко испод 60 одсто, стране директне инвестиције су готово три милијарде, индустријска производња децембар на децембар већа за 4,1 одсто. Ми новац имамо, потпуно смо ликвидни. Запосленост у трећем кварталу прошле године већа је него у првом. Најважнији податак је да је наплата ПДВ-а у 2020. у односу на годину дана раније у бруто износу пет одсто већа, а у нето износу 30,4 одсто већа. ПДВ је директан показатељ нивоа наше привредне активности. Одличне су се показале све мере: 100 евра, исплате минималца, одлагање пореза и доприноса, гарантна шема, повећање плата, пензија. Нама тражња није пала, а с друге стране нисмо изгубили радна места.

Зашто када су сви показатељи добри минималац дајете тако великом броју запослених, па још и у великим предузећима?

Зато што имамо повратну информацију од великог броја великих предузећа да и они полако, али сигурно осећају кризу. Сматрало се да су велика предузећа стабилнија и јача, али пандемија  се продужила дуже од годину дана. Последње што желимо као одговорна држава је да неко велико предузеће пропадне, јер то значи масовна отпуштања, губитак тржишта, континуитета у пословању. Мањи је трошак да им се помогне у овом тренутку, да издрже до јесени. Није то велика инвестиција за државу, али за свако појединачно предузеће помоћ је добродошла.

Многи сектори уопште нису погођени, имају и раст. Зашто и њима помажете?

Не могу да се сложим да нису. Дајте ми пример једне особе у свету која није погођена короном. Тачно је да има сектора који су боље пословали, можда се они неће пријавити за помоћ. На нашу срећу мањи је број сектора погођен. Али, како помоћи оне који су више погођени од оних који су у сваком случају погођени. Донели смо одлуку да не кажњавамо оне који боље стоје. Ти који боље стоје уплаћују порезе у буџет од чега дајемо помоћ свима. Нама је била идеја да покажемо солидарност, јединство. Плус да помогнемо угроженије. Зато је трећи пакет комбинација мера и са секторском помоћи.

Зашто сте секторску помоћ ограничили само на превознике и хотелијере, има још угрожених?

Они су на ивици опстанка и њима ова помоћ много значи. За 6.125 аутобуса ћемо плаћати по 600 евра у року од шест месеци. Сачуваћемо њихова радна места. Додатни пун минималац ће добити најугроженији, а то су туристички водичи, рентакар агенције, угоститељи, у туризму. Преко 65.000 запослених у 12.000 предузећа могу да рачунају на помоћ. Дајемо за градске хотеле. Сматрамо да је целој привреди требала помоћ. Како да казните оне који су се више борили или имали мало више среће у овој пандемији. Нико ми никада од критичара није рекао по којим критеријумима треба ту помоћ дати.

Говорили су према паду пословних прихода?

За колико? Питао сам и Павла Петровића и економисте да ли је то пет, десет, 20 одсто. И нико ми није рекао. Ко је сад тај који ће да направи дискриминацију и да каже да је у горој позицији онај чији је пад 30 од оног чији је пад прихода 20 одсто. Онај који зарађује милијарду евра ако изгуби 30 одсто остало му 700 милиона евра, а онај који зарађује 1.000 евра па изгуби 20 одсто он ће да пропадне. Исто нас критикују и за помоћ грађанима. Кажу немојте свима да дате. А коме да дамо. Који је ту критеријум, реците ви.

На пример просечна пензија 30.000, а плата 40.000 динара колико прима две трећине у Србији?

Ко ће да изађе у јавност и да каже ти који примаш 42.000 динара нећеш ништа добити. Можда су њему и отац и мајка умрли од короне. То лепо звучи кад неко каже треба да добију сиромашнији, а нико није ишао корак даље да каже ко су они. И да ли је само сиромаштво критеријум, јер ми  имамо социјалне мере. Ово што ми радимо то су мере за превазилажење негативних последица вируса корона. Зато помажемо свима. Пензионери јесу угрожени и њима дајемо још 50 евра поред оних 60 које добијају сви. А кад погледате колико је оних који имају већу пензију од просечне па нема их баш пуно. Ти људи потроше новац, наплата ПДВ-а је одлична и то одржава привредну активност. Грађанима смо дали сигурност, да кажу види држава у кризи нам помаже.  Није све у новцу. Битна је порука коју шаљемо.

Фискални савет (ФС) као контролор јавних финансија упутио вам је критику баш на финансијску издашност мера. Рекли су бољи резултат може да се постигне са 300 милиона евра који су циљано дати?

Не слажем се са концептом ФС-а који је трошковни. Они кажу задужићете се. То је промашена тема и већ две године у свету нико о томе не говори. Сви кажу заборавите на дефицит, на јавни дуг. Када је била нормална ситуација одговорно смо се понашали, имали смо четири године суфицит, смањили смо јавни дуг. И сада водимо одговорну политику само по другачијим правилима и то резултати показују. Да немамо те резултате ја бих рекао – господо наш приступ је погрешан. Они критикују приступ који се показао као успешан прошле године. Јесмо се задужили, али дугове и враћамо. И са новим пакетом неће јавни дуг бити већи од 60 одсто БДП-а. Нама је циљ раст привреде од шест одсто, у буџету имамо новац за инвестиције, повећали смо  плате, пензије, минималну цену рада. Шта је ту лоше. Погледајте изјаве званичника  Светске банке, ЕЦБ-а, ФЕД-а, ММФ-а. Усмерење свих земаља света је да спасу своју економију и да умање негативне последице вируса. Економска политика у свету се променила и више се не поставља питање колико новца сте уложили, већ да ли треба још.

Послодавци кажу ми стварамо радна места и за нас помоћи нема. Минималац иде запосленима, а нама је остало да плаћамо порез држави?

Зар није помоћ то што им задржавамо раднике. Ми се трудимо преко већих плата и пензија  да постоји тражња за производима тих фабрика. Држава све своје обавезе испуњава у дан.  Кроз гарантну шему од две милијарде евра, плус 200 милиона евра кредита преко Фонда за развој, обезбедили смо онима којима треба  подршка ликвидности и за обртна средства по изузетно повољним каматама. Био је и мораторијум на плаћање кредита. Одложили смо им и плаћање пореза и доприноса на 24 рате. Када смо прошле године изашли са пакетом мера постигли смо са малим предузетницима такав договор. Мере су прихватили, паре узели а сада траже отпис пореза. Нема проблема, али нека врате оно што су од државе добили. Рачунајући на те порезе ми смо направили буџет за ову годину. Коме да смањимо пензије, плате.

Ових дана била је уплата прве рате одложеног пореза. Колико пара је уплаћено, шта видите из тих података?

Наплата тих одложених пореза и доприноса је 30 одсто већа од очекивања. Уместо три милијарде колико смо очекивали, прерачунато на 24 рате, добили смо 4,5 милијарди динара. Пореска управа гледа да ли неко предузеће није поштовало обавезе, а ако није мораће новац који је добило од државе да врати и то одједном. То је пример уређене државе. Ако смо ми све урадили што смо рекли онда очекујемо и да други тако поступе.

Најавили сте нову гарантну шему и да ће држава да прихвати већи ризик за кредите. Колики?

Нова гарантна шема је за нас веома важна јер смо идентификовали предузећа која и поред гаранције државе не могу да добију кредит од банака. О другој гарантној шеми преговарамо са банкама. Оне су већ одобриле 1,6 милијарди динара кредита по старој гарантној шеми чиме је одржана ликвидност предузећа.

Дали сте понуду фриленсерима за плаћање пореза, а по њиховим реакцијама рекла бих да нису задовољни. Какав одзив за плаћање очекујете?

Њихово  удружење то каже, међутим протеклих дана доста њих се јавило Пореској управи да прихвати понуду, неки су већ и платили порезе. Многи од њих су организовани кроз правна лица или као предузетници и већ уредно плаћају порезе. Један број њих каже да нису знали, нису чули да треба да плате порез иако се ради о одраслим људима који треба да знају да ако имају приходе из иностранства да део морају да дају за порез. Не излазимо у сусрет коцкарима или онима који су издавањем луксузних некретнина у центру Београда зарадили пола милиона евра. Не може онај ко издаје стан на дан да буде фриленсер. Они који су зарађивали 200 или до 500 евра месечно имају понуду да порез плате на 120 рата, без камата. Рата је месечно 26 евра, односно 3.000 динара. Њима изменама Закона о порезу на доходак које су предвиђене за април дајемо могућност да легално уђу у систем и пружену руку прихвате. У Србији 2,2 милиона људи плаћа порезе редовно, а код њих се ради о онима који ни динар нису дали својој држави. Једини њихов захтев је да им се обавезе отпишу зато што улазе у дужничко ропство. Постоји и аспект нелојалне конкуренције. Неко даје часове енглеског преко интернета и плаћа порез, а неко не. Одговорна држава не може да подржи онога ко не плаћа порез.

Да ли преговарате са ММФ-ом и када и какав аранжман можемо да очекујемо?

Половином априла ћемо имати прву верзију новог аранжмана, у међувремену радимо на његовом усклађивању. Нагласак ће бити на даљој реформи јавних предузећа, на повећању ефикасности њиховог управљања, на улагањима у очување животне средине, на фискалним правилима, реформи плата у јавном сектору, на имплементацији Закона о социјалним картама. Од 1. јула важиће нов аранжман.

Коментари1
30e8a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

hranislav
Zasto pomagati one koji su dobili subvenciju od drzave i velikim a ne malim firmama...Tuzno

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља