четвртак, 04.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 12.02.2021. у 16:12

Словени су били писмени и пре глагољице

До сад се сматрало да је први словенски алфабет била глагољица, коју је установио византијски мисионар Ћирило у деветом веку
Стари Словени су писали и пре глагољице (Фото Википедија)

Најстарије писмо Словена можда није глагољица него су то старогерманске руне, сведочи најновији проналазак чешких археолога у рејону града Брецлав на истоку земље, каже Јиржи Махачек, шеф Института за археологију и музеологију Масариковог универзитета у Брну.

„Наши сарадници су на месту ископавања открили ребро древне животиње, на коме је било урезано седам знакова старогерманског рунског писма. Руне се обично доводе у везу са германском митологијом. Наш проналазак доказује да су Словени, по свему судећи, још пре него што су овладали глагољицом, били у контакту са рунама које су могли да користе за прорачуне или предвиђања“, рекао је Махачек за Спутњик.

Руне се сматрају писмом древних Германа, које је било у употреби првих 12 векова нове ере. Руне су се уклесивале или усецале у дрво, кости или камен.

Код народа северне Европе касније их је потиснула латиница.

„До сад се сматрало да је први словенски алфабет била глагољица, коју је установио византијски мисионар Ћирило у деветом веку. Наш проналазак практично доводи у питање ту идеју”, истиче Махачек.

Он сматра да је ребро које је пронађено нека врста средства за учење којим су се служили стари Словени. Такође сматра да тај проналазак побуђује сумњу у културну различитост између германског и словенског дела Европе. Археолози претпостављају да би проналазак могао датирати између 624. и 659. године наше ере.

Према речима Махачека, проналазак кости са рунама мења некадашње представе о сеоби народа. Племена германских Лангобарда, према његовом мишљењу, вероватно нису напустили територију Централне Европе одједном и у потпуности. Како каже, највероватније се део тих племена измешао са Словенима који су ту дошли и утицали су једни на друге.

„Очигледно је да је долазило до таквих контаката, а питање је каквог су карактера били. Људи германског порекла, на пример, они који су уклесали руине на пронађеној кости, могли су живети међу Словенима. И сами Словени су могли учити од Германа и усвајати њихово знање“, констатује Махачек.

У раду чешких археолога учествовале су и њихове колеге из Аустрије, Швајцарске и Аустралије.

Коментари55
78b44
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dusan1
Znam da od kad smo se 'demokratski' osvestili teorije ko se i odakle naselio ne sviđaju nikome i svi se trude da dokažu kako smo MI 'starosedeoci' a OSTALI su odnekud došli ! Koji smo MI a ko su OSTALI to povijesenišari i istoričari nek rešavaju. Kad reše verovatno će time izvršiti samoubistvo struke ! U tome im ova izrezbarena kost verovatno može pomoći !
Zivadin Rogic
И кад смо већ ту - ”винчаница” јесте прихваћена од довољно озбиљне науке као (можда и најјраније) писмо, иако није протумачена (нису ни Линеарно А ни Фестски диск, па им се не спори статус писма). Зашто се пак, објективна достигнућа винчанске културе често занемарују у званичној светској науци - друго је питање. А какве винчанци имају везе са савременим народима и народностима је треће…
Zivadin Rogic
Мало површно пренесена вест, која наравно онда побуђује свакоразне коментаре. Научно гледано, прво питање је да ли је текст дешифрован, на ком је језику и шта је садржај; тек после иду даљи закључци. У сваком случају, значај открића делује ограничено - и Линеарно Б је на крају протумачено као позајмљено писмо за најранији грчки, али незнатно утиче на општи утисак доцнијег корпуса грчких писаних споменика. A ”чрте и резе” заиста јесте давно описао Храбар, само што реално о њима врло мало знамо.
Божа
За разлику од многих других који се ни до данашњице нису у тој мери описменили да би писали коректно српска имена и презимена.
ПераКојот
Ово је диван материјални, археолошки доказ да је Чрноризац Храбар био у праву кад је писао да су Словени "цртама и резама" - како се и иначе уцртавају и урезују руне - писали, гатали и врачали пре описмењавања на глагољици.
ПераКојот
Дејане, нисам ни спорио да су се народи селили, јер се и дан данас селе, прочитајте пажљивије оно што пишем. Мој коментар је био врло јасан - да нема материјалних, археолошких доказа за то како су се и одакле селили Срби. Да има не би сада дискутовали о томе, и не би било неколико теорија и тумачења Порфирогенитовог и сличних записа. А као што је постојала теорија да су "чрте и резе" - руне и која је открићем ове кости потврђена, можда се открије нешто што ће коначно потврдити Порфирогенита.
Дејан Р. Тошић
Поштовани Перо Којоте,нема народа и нације,чија се племена нису од некуд доселила и населила. Племена која нису мигрирала остала су на нивоу племена и дан данас. Порфирогенит пише у 10.в. да су Срби дошли из околине реке Висле а имао је извор у Вишеславу,српском архонту у 8.в.и конзула источног римског царства у Константинопољу.Пре ћирилице,Срби (поједини) су писали старогрчким писмом, 630.г.Цар Ираклије, увео је грчко писмо јер римско писмо и језик нико на Балкану није више знао после 475.г
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља