понедељак, 19.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 02.02.2021. у 20:00 Славица Ступарушић
БИСЕРИ ПРИРОДЕ – БЕЛИ ИЗВОРАЦ

Тајанствени драгуљ

Поток Бели изворац, препознатљив по степенастим слаповима, дугачак је свега 1.250 метара (Фото Завод за заштиту природе)

Бели изворац је тајанствени драгуљ природе источне Србије. Ова занимљива речица извире из пећине у подножју кречњачке литице Малог крша, планине која раздваја масив Великог крша од Борског Стола, а коју стално превиђају, па као да је и нема. Није то необично за предео који цивилизација није стигла да оскрнави, а који у себи крије лепоту и природне феномене какви се ретко где виђају. Захваљујући заштити овог подручја које је проглашено за Споменик природе – „Бигрена акумулација Бели изворац”, све су шансе да буде и сачувано. Посебно бигрена акумулација, због изузетних хидролошких и геоморфолошких вредности, сконцентрисаних на малом простору.

Извор речице Бели изворац (Фото Бобан Олујић)

Поток Бели изворац, десне притоке Шашке реке, препознатљив по степенастим слаповима, дугачак је свега 1.250 метара.

На релативно малом простору од 300 метара, доминира 16 метара висок водопад и ту тек почиње пенушава, разиграна чаролија Белог изворца. Испод водопада, понирањем воде кроз бигар, образован је пећински канал дугачак 13 метара и широк четири метра. Пећину красе саливи и сталактити од беле сиге. Четрдесетак метара источније, на месту где се некада обрушавао поток, у подножју одсека постоји још једна пећина, дугачка девет метара. Испод те пећине су, како се наводи у стручној студији Завода, некада тестером исецани блокови бигра за грађевинске потребе.

(Фото Завод за заштиту природе)

Низводно од водопада, у кориту потока бројне су преграде од бигра, иза којих су образована језерца пречника до 10 метара и дубине до три метра. Преко преграда поток се слива у виду слапова и водопада, два су висока по пет метара.

„Преграде од сиге настају тако што се иза неке препреке у речном кориту (грана, камен) почне да нагомилава опало лишће. После краћег стајања у води лишће бива обложено танком карбонатном скрамом, која га истовремено међусобно везује у нешто компактнију масу. С обзиром на то да се на истом месту, услед преливања воде у врло танком млазу, и даље зауставља лишће, преграда постепено расте у висину и постаје све чвршћа. Бигар се на преградама таложи током целе године, лети брже. У поређењу са другим акумулацијама у источној Србији, изгледа да је сада таложење бигра на Белом изворцу најинтензивније,” наводи се у извештају стручњака.

(Фото Завод за заштиту природе/ Драган Боснић)

Природни амбијент очуван је у потпуности. Али, питање је шта би било да није успостављена заштита, с обзиром на то да су становници насеља Рудна Глава, због недовољних количина воде, размишљали да каптирају извор потока Бели изворац. Узимање воде на самом извору, имајући у виду његову малу издашност, угрозило би све појаве и процесе везане за таложење бигрених наслага, постојање атрактивног водопада и живог света у целини, наводи се у Студији која је претходила заштити.

Подручје режима заштите другог степена обухвата пећину изворишта Белог изворца и корито потока низводно до коте 278 метара надморске висине где престаје таложење калцијумкарбоната. Режим заштите трећег степена односи се пре свега на шумски појас дуж обала отока. Споменик природе налази се на територији општине Мајданпек, катастарска општина Рудна Глава, а старалац је Туристичка организација општине Мајданпек.

(Фото Завод за заштиту природе/ Драган Боснић)

Овај значајни геоморфолошко-хидролошки локалитет површинског крашког рељефа проглашен је за геонаслеђе Србије. Теренска истраживања, вредновање и припрему документације за стављање под заштиту, Завод за заштиту природе Србије урадио је 2006. у сарадњи и уз свесрдну помоћ проф. др Душана Гавриловића са Географског факултета Универзитета у Београду, једног од аутора списка објеката геоморфолошког наслеђа Србије.

До овог Споменика природе, који је од прошле године у склопу Геопарка Ђердап, може се стићи за 45 минута лаганог хода. На 12. километру пута од Мајданпека ка Зајечару, код рибњака с пастрмкама, почиње стаза која води кроз букову шуму и прати узводно реку Бели изворац. Амбициознији шетачи одавде иду до оближње Мале и Козје пећине и видиковца Стража.

Мала пећина, Козја пећина и пећина Бели изворац на приближно су истој висини, а истражио их је неуморни проф. др Раденко Лазаревић 1998. са својим тимом спелеолога. Оне означавају фазе спуштања подземног тока, при чему се место његовог истицања постепено премештало од севера према југу.

Коментари3
2400a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bratislav Jovanovic
Lep clanak, lepe fotografije! Bilo bi prakticno za eventualne posetioce da se uz clanak doda karta predela. Pozdrav
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Одеш у Грчку, осољаваш..., бленеш у сунце цео дан и кажеш: "Био сам на одмору!" На ком одмору, црњане? Ја сам се ВЕЋ одморио док сам погледао ових неколико фотографија и прочитао чланак! Х В А Л А !!!
Mitra
Lepa li je naša Srbija.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља