петак, 23.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 29.01.2021. у 12:00

Мистерија Брашовановог павиљона из 1929. године

Документарна изложба у Музеју науке и технике (Фотографије Марко Спасојевић)

Изложба „Мистерија Брашовановог павиљона из 1929. године” чији су аутори Дарио Чупић, архитекта, и Милан Познановић, историчар уметности, представљена је у Музеју науке и технике на Дорћолу. Поставка је посвећена Павиљону Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца на Светској изложби у Барселони 1929. године. Они подсећају да у архитектури која је настала на нашим просторима, у периоду пре и после Другог светског рата, посебно место заузима архитекта Драгиша Брашован. Овај пионир српске модерне архитектуре оставио је за собом богато архитектонско наслеђе. Посебно се истичу Генчићева кућа (данас Музеј Николе Тесле), кафана „Руски цар”, хотел „Метропол”, зграда Државне штампарије (БИГЗ), Команде ваздухопловства у Земуну, Бановине (Влада АП Војводине) и Главне поште у Новом Саду, као и павиљони са Светских изложби у Барселони и Милану.

Појашњавајући значај поставке, организатори упућују да је постојало доста нејасних информација о објекту који се сматра једним од најбитнијих дела архитектуре са наших простора – павиљону Краљевине СХС на Светској изложби у Барселони 1929. Захваљујући ауторима Чупићу и Познановићу, као и сараднику на пројекту архитекти Милану Миловановићу, велики број непознаница је одгонетнут, па се отуда и наметнуо назив изложбе „Мистерија Брашовановог павиљона из 1929. године“.

Захваљујући дугогодишњем истраживању, први пут може да се види реконструкција спољашњости и унутрашњости павиљона. Ту је и много до сада необјављених оригиналних фотографија, а тачно се идентификује и скулптура која је стајала испред објекта. Истраживачки процес не би било могуће спровести да није било дигитализације која је учинила да многе светске архиве постану доступне и на интернету. Процес је захтевао упорно претраживање доступних умрежених дигитализованих архива и обраду прикупљених података у форми архивских докумената и старих фотографија помоћу специјализованих софтверских алата.

Изложба и каталог представљају пресек дугогодишњег истраживачког рада. Аутори су, бавећи се темама међуратне архитектуре на нашим просторима, попунили неке од празнина у познавању опуса архитекте Брашована и бацили ново светло на тумачење стилова, као и на однос модернизма и ар декоа, и на тај начин су учинили опипљивијим портрет тог времена.

Музеј науке и технике, који баштини и историју архитектуре и грађевинарства на нашим просторима, препознао је значај овог истраживања и подржао иницијативу која је употребом нових техника и технологија померила границе с циљем стицања нових сазнања битних за историју науке, уметности и технике у нашој земљи.

Драгиша Брашован рођен је 1887. године у Вршцу. Архитектонски факултет завршио је у Будимпешти где је радио у познатом архитектонском атељеу „Тери и Погањ”. После Великог рата био је градски архитекта у Великом Бечкереку. На овом подручју пројектовао зграду Српске банке, Соколски дом и Цркву Ваведења Богородичиног у Орловату. Брашован је у Београд дошао почетком двадесетих година 20. века и са архитектом Миланом Секулићем основао фирму „Архитект”, а од 1925. године радио је самостално. Преломни моменат у његовом развоју, као и у смеру државног стила у архитектури, десио се када га је позвао краљ Александар Први Карађорђевић да осмисли павиљон у модерном стилу са којим је се Краљевина СХС представила у Барселони 1929.

Тридесетих година настаће његова чувена трилогија – зграда Бановине, Команде ваздухопловства и Државне штампарије. После Другог светског рата радио је у Пројектантском заводу југословенских железница, Пројектном заводу Србије, предузећу „Србија-пројект”... Био је почасни и дописни члан Краљевског института британских архитеката од 1953. године. За дописног члана САНУ изабран је 1961. Умро је у Београду 1965. године.

Коментари1
e26f3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Божа
Павиљон је сигурно био достојан града Гаудиа.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља