понедељак, 08.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 27.01.2021. у 21:21

Ћирилица има своје место на интернету

Руска је неприкосновена у односу на остале јер се користи на великом простору. Промовишући данас нови фонт наш Регистар националних домена настоји да да свој допринос свему томе, каже Предраг Милићевић
(Фото РНИДС)

Регистaр националног интернет домена Србије (РНИДС) данас обележава девет година регистрације .срб домена и тим поводом корисницима интернета поклања још једно ћирилично писмо – Орто РНИДС, настало као плод сарадње са организацијом Типометар. С обзиром на околности и корону и ова промоција ће се одржати на онлајн скупу насловљеном „Ћирилица у дигиталном свету”. Учесници ће настојати да одгонетну  између осталог колико је интернет уопште изменио српски језик, може ли ћирилица да нађе своје место у модерном пословању, какав је изазов креирати сајтове са ћирилицом и ћириличним линковима.

Подсећања ради Орто РНИДС је друго писмо српске ћирилице створено пре свега за употребу на интернету и за екрански приказ, а биће доступно за преузимање на сајту Регистра одмах после данашње промоције. Оно претходно писмо Ареал РНИДС промовисано је почетком прошле године.

Предраг Милићевић, руководилац Службе за маркетинг Регистра националног интернет домена Србије, подсећа да је ћирилица одавно на интернету, у виду садржаја. Мало се зна да су после садржаја на енглеском, најбројнији садржаји на руском језику, процењује се да их је 8,6 одсто, далеко испред садржаја на пример, на француском, немачком, кинеском, индијском, арапском...

– Ако говоримо о интернет доменима, опет су Руси били први и добили свој ћирилични .рф домен још 2010. године, само неких шест месеци пошто је тако нешто омогућено на глобалном нивоу. Ми смо наш .срб, као друга држава у свету, добили 2011. и 27. јануара 2012. почела је регистрација назива .срб домена. РНИДС као регистар интернет домена, настоји да допринесе томе да наши корисници несметано комуницирају на интернету користећи своја писма – додаје Милићевић.

Ипак, чини се да светска мрежа не трпи различитост, питање је колико корисник може несметано да користи сопствени језик и писмо на интернету.

– У основи, интернет и даље користи енглески алфабет и сва остала писма преводи интерно на себи препознатљиву енглеску латиницу. То у многим случајевима функционише, али у некима и не сасвим, јер иако су сви стандарди усвојени још 2013. године, нису сви примењени и многе интернет платформе и апликације још не препознају сва писма која су присутна на интернету – истиче Предраг Милићевић.

Сајтови на ћирилици су без сумње – егзотика.

– Сајтова на .срб домену заиста нема много, а разлози за то су различити. Често се губи из вида чињеница да је за комуникацију, пословну или не, примарна баријера језик, а не писмо. Ћирилицу у свету разуме много више људи него српски језик и један Француз или Немац неће ништа боље разумети сајт на српском језику само зато што је написан латиницом. Међутим, ако се сајт обраћа српском тржишту, не постоји никакав разлог да се ћирилица не користи, јер чак и „Гугл” одлично „разуме” и претрага ћириличких појмова му не представља никакав проблем– објашњава наш саговорник.

Ћирилични фонт српске ћирилице се разликује од руске, бугарске, зато питамо Милићевића да ли њена заступљеност директно зависи од становништва које се неким писмом служи.

– Руска ћирилица је неприкосновена у односу на остале ћирилице које се користе на интернету. Њихово тржиште је довољно велико да се и један „Гугл” потрудио да својим фонтовима покрије сва слова руске ћирилице, а Мајкрософт ворд омогућио њихов приказ без икаквих проблема. Српска ћирилица није те среће и ретки су фонтови који у курзиву садрже наша, а не руска мала слова г, д, п и т, а нажалост, ретки су и софтверски пакети који омогућавају њихов приказ. Величина тржишта свакако утиче на то да ли ће пажња великих компанија бити усмерена на њега или не, али то не значи да не можемо сами себи да помогнемо и креирамо, рецимо, ћирилична писма каква су нам потребна, а каква су, на пример, Ареал РНИДС и Орто РНИДС – оцењује Милићевић.

Колико је интернет изменио српски језик свакако добро зна и прати др Светлана Слијепчевић Бјеливук, научни сарадник из Института за српски језик САНУ. По њеним речима промене у лексичком систему биле су очекиване.

– Уплив страних речи са англосаксонског говорног подручја био је неминован, јер су појмови које оне означавају отуда и дошле. Оваква појава није неуобичајена. Загледамо ли се у историјски развој српског језика, биће нам јасније: ми данас имамо богато речничко наслеђе из турског, немачког, па и француског језика. Другим речима, свака велика друштвена и историјска промена утицала је на језик. Филолози могу да прате развој језика и по потреби предлажу усмеравање одређених процеса – уверава Слијепчевић Бјеливук.

Питамо је каква је моћ језика – каква ћирилице или енглеског алфабета.

– Говорници српског језика често потцењују моћ језика, а она је невероватна. Језик је најважнија спона између човека и света који га окружује, он не служи само основној комуникацији и изражавању мисли, емоција, већ и убеђивању, манипулацији, завођењу. На ком ће се писму моћ језика испољити сасвим је ирелевантно. За младе је важно што се сви уџбеници на српском језику штампају ћирилицом. Писмени задаци у школи пишу се, такође, ћирилицом. Дакле, млађи свет употребљава ћирилицу сигурно у оној мери у којој је то неопходно, а желим да верујем и више. Иако површан поглед на друштвене мреже то можда не показује, примери језичких група, профила и страница, као и бројност њихових чланова у категорији омладине, указују на то да су млади веома заинтересовани за неговање језика и писма. Сматрам те податке разлогом за оптимизам – истиче филолог.

Иако би се лаицима учинило да је прављење фонта лак посао за који није неопходно много времена рецимо да је Ана Продановић, доценткиња на Факултету примењених уметности и ауторка фонтова, „потрошила” девет месеци за Орто РНИДС.

– Креирање писма је дуготрајан процес, па је за израду фонтова неопходно имати пуно стрпљења. Потребно је велики број различитих облика слова стилизовати на исти начин. Такође је важно бити поткован искуством у калиграфији – сажима свој посао Продановићева, мада нам је испричала још мноштво детаља који би звучали као једно добро предавање. А све је почело давно, са Вуком Караџићем…

Коментари21
85550
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dusan1
Jednom sam pre više godina u Čačku u jednoj prodavnici video SrpskoHrvatsku-Ćirilično-Latiničnu tastaturu . Tad i nikad više ! Još uvek koristim Italijanski kompjuter i 'njegovu' tastaturu i mučim se da 'ubodem' Č Đ ili Š '
Петар
Није тачно да нема ћириличних тастатура. Има их онолико колика је потражња за њима. Коме треба он ће је наћи а то да их нема је само изговор онима који неће да пишу ћирилицом. Доказ за то су телефони на којима постоји и ћирилица и тастатура али људи опет неће да је користе.
Дејан Р. Тошић
Поштовани Душане, увидели сте срж проблема нестанка српске ћирилице у 21.веку у Србији. Не постоје тастатуре за П. Р. и лап топове на српској ћирилици. То је идентично као да сте купили 1460.г.Гутембергерову штампарију са латинским словима. Зар је могуће да Србија у 21.в.не може за децу у основним школама да обезбеди тастатуре на српској ћирилици са штампаним и писаним словима. Уставом Србије је прописано ћирилично српско писмо а све државне и образовне институције имају тастатуре на абецеди.
Familija
Морам да интервенишем. Гугл можда разуме ћирилицу слово-за-слово али и даље ни мало нема слуха за нашу граматику. Из искуства знам да је ово немогуће објаснити филологу јер њега не интересује онлајн зарада, него језички пуризам, али за оне који би и неки евро да узму, граматика српског језика, посебно промена речи по падежима, једначења разна, непостојано а и сви остали облици који МЕЊАЈУ РЕЧ па тако отежавају претрагу на Гуглу, су КАТАСТРОФАЛНИ за посао. И посрбљена страна имена и називи.
Слободан Драгићевић
Све своје елаборате о предикцији електромагнетног поља за покривање територије Србије, а и Балкана, телевизијским сигналом, сам радио на ћирилици и разумљиво. Разумео је и Гугл. Лук веритас! ( разуме и латински језик) ''Српска ћирилица је најсавршеније писмо'' Бернард Шо.
Коста
Невероватно да неко озбиљно пита да ли је за домаћу употребу довољна и могућа ћирлица! Ако може кинески или арапски, може и српски! Срби не схватају како нас странци виде. Треба се прилагодити времену али не по цену убијања једне кулутре -- нико на свету то не чини, сем нас. Ако пишемо српски латиницом, боље да пишемо енглеском, него хрватском! т.ј. ш није š него sh, ј није ј него y, итд. Да би се Срби успешније пласирали ћирилицом, треба да користе слова руске азбуке, ть, дь, й, дж, нь, ль.
Слободан Драгићевић
Нажалост мисли. Са српском фирмом ''Телеком'' у Србији, Србин не може да склопи уговор о коришћењу њихових телефонских услуга на ћириличном писму. Када сам затражио то, одговорили су ми да је мој захтев неоснован. Сик! Аустријска фирма ''Вип'' ми је међутим одговорила да ће се потрудити да удовољи мом захтеву, а јапанска фирма ''Сони'' ми је опет, на мој захтев, послала понуду за телевизијску студијску опрему на српском језику и ћирилицом.
Коста
Иниситирати на неком "српском" обличју малих слова г, д, п и т, је цепидлачење, а и нису то"баша" слова. Данас многи Срби пишу 21-једнословном "ћелавом" латиницом, што је својеврси скандал, и нико око тога не болује, али је, ето, "катастрофа" што наше мало г или т немају цртицу! Бити увек бела врана није добро. Руси лепо читају бугарски текст јер препознају сва слова, а и странци зато изговарају боље руске и бугарске речи, јер се исто пресловљавају. Свет зна руску али не и српску ћирилицу.
Низоземац
Идеја југословенства која се показала како јесте, је између осталих утрла пут латиници у наш језик где јој реално није место. Наше јединствено писмом је део нашега идентитета. Сваки телефон или дигитална направа подржавају ћирилицу. Људима је свеједно али не би требало да буде.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља