Школска слава Свети Сава данас је обележена у Педагошком музеју у Београду, као крсна слава музеја, а поводом тога је и отворена нова изложба „Историја школства од Светог Саве до наших дана”.
Више је повода за прославу у овом београдском музеју, јер осим славе и нове изложбе, ова установа прославља јубилеј од 125 година, а директор ове културне установе Слободан Вуксановић изјавио је за Танјуг да је увек инспиративно када има више посла, живости и људи, да се постигне толико активности у исто време и у истом дану током вишеструких обележавања.
„Заиста нам је значајан јубилеј, 125. година постојања Педагошког музеја, што би у сваком народу тако нешто било за велико поштовање, толики број живота постојања једне установе из било које области”, истакао је Вуксановић.
„Са друге стране, парадокс јесте у томе што је Педагошки музеј једина установа која слави школску славу, а првобитно и јесте био школски музеј, по свом имену.
„Али, наравно, разумљиво је што у овим околностима деца и не могу да се окупљају по разним салама и да рецитују песме о Светом Сави, на жалост, но, и то ће проћи”, казао је.
Први човек музеја је навео да су сада актуелне три изложбе под кровом те институције, осим данашњег отварања најновије наведене поставке „Историја школства од Светог Саве до наших дана”, ту је и изложба фотографија „Зашто волим Србију” Фернанда Франсеса и изложба о знаменитим Српкињама у домаћој књижевности.
Такође, директор је навео да је Педагошки музеј постао у претходној години заправо музеј у музеју, захваљујући дворишту које су направили.
„Народски речено, сада је овај музеј пун као око, што је и најлепше, јер се овде сада и деца и одрасли једнако забављају, остају дуже у дворишту, а не само у унутрашњости зграде.
Директор је подсетио да је у години короне музеј организовао чак 32 културне, уметничке светковине, од ђачких изложби, деце из Вуковара, студената Републике Српске, до знаменитих уметника.
Сматра да је култура у доба короне била мање штетна за музеје за разлику од позоришта, биоскопа или музике - концерата, јер овде долазе људи доста изоловано, улазе у мањим групама, заштићени су, а свака изложба се одвија у складу са мерама у борби против короне.
„Веровали или не, ми смо на овом простору у два наврата имали чак и оперу, и лично сам био јако изненађен да опера може овде да се изведе и да тако добро испадне”, навео је директор.
Осим три изложбе које се одигравају Вуксановић је најавио и изложбу „Ђачка мода кроз епохе” која прати развојни пут облачења дечака и девојчица.
Музеј је такође имао и једну посебну изложбу посвећену раду Милана Кашанина, као уметнички преглед једног дела његовог опуса.
Такође на исту тему је организован и тродневни скуп који је путем дигиталних платформи преношен на све континенте.
„Изгурали смо 2020. годину боље него што смо се надали. Наговештај наредне сезоне долази са више оптимизма која ће бити такође у духу Кашанина, посвећена његовом раду, и у плану је централна, највећа изложба током ове године у музеју, поводом 40 година од његове смрти, јер је он родоначелник свега онога што имамо у музејском животу Србије”, објаснио је Вуксановић.
Милан Кашанин (1885-1981) био је српски историчар уметности, ликовни критичар, књижевник, историчар књижевности, управник музеја Кнеза Павла, што је данашњи Народни музеј у Београду.
„Највећи успех је свакако да смо сви овде у музеју остали здрави”, закључио је Вуксановић.
