Бивши амерички председник покушава да предупреди ситуацију у којој би се његове присталице међу конзервативном елитом у Вашингтону осипале и гласале да буде осуђен у Сенату, па наговештава да би могао да оснује сопствену странку.
Према писању „Вашингтон поста”, Доналд Трамп разматра да ли да покрене партију која би се звала Патриотска странка или Учинимо Америку поново великом, и која би повукла бројне републиканске гласаче.
Трамп је први амерички председник који је морао двапут да прође кроз поступак за смену, при чему се друга процедура против њега води кад је већ сишао са власти. Иако Трамп већ свакако није у Белој кући, Представнички дом, под контролом Демократске странке, гласао је за други импичмент у намери да осујети евентуални покушај сад већ бившег шефа владе да се поново кандидује за исту функцију. Доњи дом је оптужио доскорашњег америчког лидера за „подстицање на побуну” јер је својим симпатизерима поручио да одмарширају до Конгреса непосредно пре него што су они упали у Капитол. То се дешавало на дан кад је законодавно тело потврђивало изборну победу Џоа Бајдена, за коју је тадашњи први човек Западног крила говорио да је покрадена.
Поступак сад прелази у Сенат, где ће се одвијати суђење, а ако „окривљени” буде осуђен, биће му забрањено да се поново кандидује за јавне функције, па и за Авенију Пенсилванија на изборима 2024. За осуду је потребна двотрећинска већина у Сенату, што значи да би демократским сенаторима требало да се прикључи 17 републиканских колега да би осудили Трампа.
Иако он није рекао да ће се поново појавити пред гласачима, ипак је више пута наговестио такву могућност, као кад је, поздрављајући се са својим присталицама последњег дана на власти, поручио да ће се већ некако „вратити”. Демократе су биле за то да суђење већ почне, али је лидер републиканаца у Сенату Мич Меконел предложио дужи рок да би бивши председник имао времена да припреми одбрану. Поступак би требало да крене 9. фебруара у горњем дому, где демократе и републиканци имају подједнак број представника (50 према 50), али превагу ипак односе демократе захваљујући гласу Бајденове потпредседнице Камале Харис, која је и председница Сената.
Како пише „Њујорк тајмс”, конзервативци нису јединствени кад је реч о опозиву. Десеторо њих се у Представничком дому придружило либералима и гласало за смену, а међу њима је и Лиз Чејни, кћерка некадашњег потпредседника Дика Чејнија. Други се питају да ли је по уставу смењивати председника који више није на власти. Трећи апелују да се одустане од импичмента да би се смањила поларизација у друштву, подсећајући да је и нови шеф Беле куће у првом говору после полагања заклетве нагласио да је његов главни циљ јединство нације.
И поред тога што су прихватили миран пренос власти и чињеницу да је Америка добила новог председника, конзервативни конгресмени и сенатори у највећем броју нису прихватили и да је новембарско гласање било сасвим регуларно, што је на линији са већином гласача Републиканске странке, који тврде да су избори били намештени и да и даље подржавају бившег шефа администрације.
Пред почетак новог импичмента, чланови Конгреса су примили претње смрћу, јавили су медији позивајући се на обавештајне изворе. Безбедносне службе истражују претње у којима се наводи да би припадници вашингтонске елите могли бити нападнути и изван радног места, а власти не искључују могућност да би наоружани демонстранти могли и да поново пробају да уђу у Капитол, преноси АП. Због тога су полиција и припадници Националне гарде и даље распоређени у престоници, ишчекујући почетак другог импичмента против Трампа у Сенату.
Из Националне гарде су саопштили да је број гардиста ипак смањен са 25.000, колико је обезбеђивало инаугурацију Џоа Бајдена прошле недеље, на мање од 20.000. И поред упозорења обавештајних служби, војски и полиције да би екстремни Трампови подржаваоци могли да саботирају Бајденову церемонију, због чега је у Вашингтону проглашено ванредно стање а Капитол претворен у тврђаву којој нико није мога да приђе, свечаност је протекла без икаквих инцидената. Број гардиста у главном граду опадаће у наредним данима. Још 13.000 људи биће враћено кућама наредних дана тако да ће се до средине марта задржати око 5.000 њих, углавном због дешавања у Сенату. Непосредно пре него што је Бајден преузео власт 20. јануара, гарда је прочешљала своје редове и скинула са задатка неколико припадника за које је утврдила да су подржавали упад Трампових присталица у храм америчке демократије 6. јануара. И војска и полиција воде истрагу да би своје снаге „очистиле” од, како се наводи, симпатизера екстремне деснице.
