субота, 06.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 26.01.2021. у 21:08 Љиљана Петровић
ТВ АУТОРИ

Трка на сто метара у лавиринту

То вам је рад на телевизији. Склапање серије је тежак посао, морате бити фанатик да би га преживели. Знам да сарадницима често бивам неподношљив, али радим оно у шта верујем, сматрам се обавезним да од сарадника извучем највише што се може. Када се посао заврши већина ми опрости, а пријатељства се прекале, каже редитељ Слободан Шуљагић, редитељ нове серије „Неки бољи људи”
Слободан Шуљагић (Фото лична архива)

Редитељ Слободан Шуљагић каже да је снимање ТВ серије и мука и весеље, поготово ако се доживљава као креативан посао, а не егзекуција. Комедија подразумева прецизност и „џезирање”, добро уштимовану импровизацију, ако тако може да се каже. ТВ серија делује комотно и широко, али, заправо, има своја ограничења, време строго лимитирано за опширну причу и понекад му се чини да трчи трку на сто метара у лавиринту. Све је у међусобним супротностима које треба учинити логичним.

Слободан Шуљагић је креирао и режирао многе познате серије, између осталих, „Љубав и мржња”, „Љубав, навика, паника...    „Најбоље године”, „Срећни људи”, „Волим и ја неранџе, но трпим”, „Нек` иде живот”…Неке од њих у сарадњи са другим редитељима. Бавио се и педагошким радом на Академији уметности у Београду, био главни редитељ КУП РТС-а, арт директор ТВ Пинк. Сарађивао је са многим ТВ станицама из региона. Његова нова серија „Неки бољи људе”, после премијере на Суперстар ТВ, ускоро ће бити приказана и на ТВ Пинк.

За почетак, питамо га да објасни назив – ко су то неки бољи људи?

– То је модел постојања којем сви тежимо – каже Шуљагић. – Понекад нам успева, чешће не. Као што знамо, живот је непредвидљив, свакодневно нас изненађује. Управо зато је узбудљив и напоран, али занимљив, поготово за осматрање са стране. У ствари, најатрактивнија је позиција гледаоца. Гледајући наше јунаке, гледалац истражује своје емоције и кроз катарзу их оплемењује. Рађа се емпатија. Неки бољи људи су наши гледаоци.

Шта Вас је мотивисало да снимите још једну породичну серију?

– Термин породична серија, по мом мишљењу, није жанровска одредница, везује се за заједничко гледање. Екран је врста огледала. Свако одабира лик који га заступа. С обрзиром да је реалност углавном монотона, убрзање које пружа драмска играрија је привлачно. Препричавајући и анализирајући виђено јачамо отупљену комуникацију, преиспитујемо себе. Овакви ТВ програми, уколико избегну стереотипе, осим забаве, нуде и колективну терапију. Лековити су...

Из серије „Неки бољи људи”

Шта је Ваша уметничка идеја-водиља? Шта значи бити креатор серије?

–  Обавеза креатора је да осмисли одређени пројекат, заинтересује продуценте, окупи актере и да у задатим продукционим околностима током реализације сви буду на линији основне идеје. Ја сам по вокацији, пре свега, редитељ и та ме логика одређује и као креатора. Сарадницима испостављам прецизне захтеве, дефинишем филмски језик који ћемо користити, начин рада са глумцима, доносим коначне одлуке код свих питања које се тичу изгледа серије. Свакодневно присуствујем снимању, а увече завршавам у монтажи, где учествујем у обради сваке сцене, као и склапању епизода. Па обради тона, постављању музике, колор корекцији... Трудим се да подстичем креативност и да се борим против општих места. Пратим премијерно емитовање, извлачим закључке...  Основна идеја ми је, или боље речено жеља, је да осмислим алтернативну реалност у коју ће публика поверовати.

Рад на серији је тежак посао, морате бити фанатик да би га преживели. Знам да сарадницима често бивам неподношљив, али радим оно у шта верујем, сматрам се обавезним да од сарадника извучем највише што се може. Када се посао заврши, већина ми опрости, а пријатељства се прекале.

У 2019. години је снимљено више од 23 серија, а и прошле године, да није било короне, тај тренд би се наставио...

– Пре двадесетак година домаћи играни програм је готово ишчезнуо са наших екрана. Претила је опасност да једини ТВ посао за глумце буде синхронизација анимираних филмова. Срећом, то се није догодило, публика је одбранила ТВ серије. Данас имамо сасвим другачију слику као последицу системске подршке и тржишних потреба.

Како гледате на то што се данас многе серије снимају по страним лиценцама. Да ли у таквим серијама има простора за ауторску и редитељску креативност?

–  Франшизе су телевизијски коров који извлачи енергију многих талентованих аутора и глумаца.

Може ли текст писан за ТВ претендовати на статус литерарног дела, а колико класично схваћена књижевност подлеже ТВ адаптацији?

–  Наравно, али  сценарио, као независно издање би, по мом мишљењу, тешко успоставио комуникацију са широм читалачком публиком. Можда нисам у праву, јер када сам покренуо и уређивао „ТФТ”, часопис који је анализирао феномене театра, филма и телевизије, сваки број је почињао једном сценом из текуће филмске или ТВ телевизијске продукције и тај сегмент је био јако читан. Својевремено сам желео да сваку епизоду „Љубав, навике, панике” преобразим у стрип. Нажалост, остало се на лепој идеји... Али, ко зна. Можда се нађе неко ко би био спреман да се прикључи овом пројекту?!

Којим жанровима телевизија може најбоље да штити, јача и шири национални културни идентитет?

– Играним програмом, јер он има најдаљи домет и највећи утицај на аудиторијум.

Из серије „Љубав испод златног бора”

Крајем прошле године сте снимали и „Љубав испод златног бора”? То је серија?

– Да. Завршили смо снимање пре неколико недеља и сада се ради постпродукција. Пре дан-два у монтажи је постављена „прва рука” седме, од десет епизода. То је романтична комедија са елементима трилера. Главне улоге играју Катарина Радивојевић, Маријана Мићић, Иван Томић и Марко Марковић. Серија је снимљена на Златибору, изузев неколико почетних „београдских” сцена. Копродуценти су ТВ Пинк и Телеком.

Једно време сте били арт директор и уредник играног програма ТВ Пинк. Који је ваш статус данас?

– Арт директор и уредник играног програма Пинк био сам од 2002. до 2012. године. На Пинк сам прешао са РТС-а, где сам претходних седаманест година радио као главни редитељ у Културно-уметничком програму. Онда се играни програм на националној телевизији готово угасио и то је био мој мотив за прелазак у приватни сектор. Такође сам желео да се искушам у мериторном, тржишном систему у коме су резултати непосредније везани за статус. Пинк је убрзо покренуо играни програм и већ у почетку постигао успех који је, до тада, представљао један од монопола националне куће. РТС је, после извесног времена, одговорила ревитализацијом играног програма, делимично и због притиска јавности. Тако је почело програмско надметање у које су се укључиле и остале ТВ куће са националним фреквенцијама. Та утакмица је довела до продукционе експанзије па је играни програм спасен. Данас водим „Паникафилм”, али сарађујем и са другим продукцијама

И да ли сте задовољни, као професионалац, оним што сте до сада постигли?

– Увек сам давао све од себе, снимао сам серије у више држава, на неке сам јако поносан, ниједне се не стидим. У овом послу, професионалца одређује последњи пројекат или чак наредни, како кажу у Холивуду. То је сурово, али праведно.

Да ли је тачно, како поједине новине пишу, да вас је чешка телевизија ангажовала да снимите хумористичку серију о животу током епидемије вируса корона?

– Не. Нису ме звали, али бих прихватио. Сматрам да је ово време инспиративно и да је хуморна дистанца легитиман метод за преживљавање. Ако се бранимо ТВ програмом, ситком је пригодан жанр.

Не плашите се вируса корона?

–  Плашим се! Радим са великим бројем људи, при том глумци током генералних проба и снимања не могу да носе маске, што повећава ризик. Током снимања „Неких бољих људи” и „Љубави испод златног бора” инсистирао сам на апсолутном поштовању епидемиолошких мера. Верујем у медицину и мислим да ће нас вакцина ослободити ове пошасти. Али до тада треба носити маску. Ја је не скидам од марта месеца.

О серији „Неки бољи људи

„Неки бољи људи” породична је серија чији су главни јунаци чланови породица Урошевић и Граовац. Три генерације под једним кровом, у комшијским становима, представљају идеалан оквир за сукобе генерација и система вредности, али и фини хумор. Згоде и незгоде брачног живота, муке одрастања, породични и егзистенцијални проблеми – све то прати живот породице Урошевић – Граовац кроз 66 епизода.

Ангажовано је више од стотину глумаца.

Коментари0
f5c66
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља