понедељак, 08.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 26.01.2021. у 14:30 Ана Поповић

Одлука о приватизацији Апотеке „Београд” још није донета

Иницијатива „Зауставимо приватизацију Апотеке ’Београд’” још није добила одговор на допис упућен Градској управи у чијој се ингеренцији налази градска фармацеутска кућа, а припрема и оштру кампању

Изреволтирани најавама градских власти да ће Апотека „Београд” бити приватизована попут два градска симбола – „Београђанке” и Сава центра, који су већ препуштени приватном сектору, окупљени у Иницијативи „Зауставимо приватизацију Апотеке ’Београд’” упутили су званичан допис Градској управи са назнаком да се од процеса продаје одустане, али ни после готово две недеље нису добили никакав одговор. Апотекa „Београд” данас представља изузетак на фармацеутском тржишту у Србији. Више од половине запослених у јавним апотекама ради у Апотеци „Београд”. Око хиљаду радника запослено је у овој установи, а у остатку земље нема укупно толико запослених у државним кућама лекова. У случају да се оне приватизују, не сумња се да ће судбина осталих државних апотека кренути истим током. Све ово аргументи су иницијативе која се противи приватизацији.

Још почетком прошле године, Горан Весић, заменик градоначелника, најавио је да ће у будућности апотекарска установа бити продата јер би главни град, као и сви модерни градови, требало да се бави оним што пружа грађанима, а то је комунални систем, и нема потребе да се бави пословима који нису комунална делатност.

Зато је иницијатива упутила писмо Градској управи да би се надлежни изјаснили тим поводом, али одговор од градских челника и даље чекају. Иницијативу је додатно подстакла епидемија вируса корона и здравствена криза. У старту, присталице овог покрета кренуле су са формирањем великог фронта, окупљања свих који се противе приватизацији јавне имовине. Укључени су синдикати, удружења, организације, политичке партије, групе грађана и појединци.

Ипак, званичну подршку органа радничке организованости запослених у Апотеци „Београд” још нису добили.

– Али, индивидуално радници ове установе су укључени и њихови савети су нам веома важни – каже Александар Бањанац, из ове иницијативе, и додаје да је наивно очекивати да до приватизације неће доћи.

Шта би продаја значила за запослене, али и за купце, још није сасвим јасно. Јасминка Бјелетић, директорка Апотеке „Београд”, каже за „Политику” да јој нису познати детаљи о приватизацији установе.

– Град је оснивач ове фармацеутске куће па је његово право да одлучује о њеној судбини. Нас нико није обавестио о конкретној продаји и немамо информације да ли ће доћи до приватизације – рекла је она.

Поводом поново покренуте лавине о приватизацији градске апотекарске куће огласила се и Фармацеутска комора Србије. Истичу да немају званичну информацију о приватизацији Апотеке „Београд”, али сматрају да питање државног апотекарског сектора треба системски решити.

– Само решење мора бити такво да заинтересоване стране, како пацијенти тако и сами запослени у тим установама, не буду ускраћени у доступности и квалитету фармацеутске здравствене заштите, односно остваривању права из радног односа – прецизирала је Татјана Шипетић, директорка Фармацеутске коморе Србије.

Гашењем или приватизовањем градске апотекарке куће пацијенти ће много изгубити, сматрају окупљени у иницијативи. На територији Београда постоје 124 апотеке, а у њима је запослено 1.035 радника – 480 дипломираних фармацеута, 331 фармацеутски техничар и 224 радника других профила неопходних за радни процес. У овој установи ради и 69 специјалиста из разних области, два магистра и један доктор фармацеутских наука. Свака апотека има сопствену лабораторију или такозвану магистралу што највећи број приватних апотека, кажу у иницијативи, нема. Сваког дана у апотекама су минимум четири радника у две смене – два фармацеута и два фармацеутска техничара. Према речима људи из иницијативе, у приватним апотекама се то не виђа, не поштује се минимум радника, а ни структура стручног кадра.

– Чињеница је да су у протеклом периоду фармацеутске куће, гледајући са тржишног аспекта, профитирале. Ниједна апотека у данашње време нема лоше пословање. Па што бисмо се онда лишили драгоценог ресурса који доноси бољитак народу – сматрају у иницијативи.

Пошто је даља судбина Апотеке „Београд” неизвесна, иницијатива је решила да настави своју кампању. Бањанац каже да ће се разговарати са грађанима да би добили подршку за што већи притисак на градске власти.

У граду нису одговорили на „Политикина” питања, али како незванично сазнајемо, одлука о приватизацији није донета и те одлуке неће бити док траје пандемија ковида 19. Апотека „Београд” годинама послује у минусу, а тај губитак, према незваничним наводима, до септембра 2020. износио је 305.000.000 динара што је била једна од каписли због које је покренута могућност стављања на добош.

Оно што би могло да заинтригира потенцијалне купце свакако су бренд и локације на којима су објекти широм престонице. Неки од простора у којима Апотека „Београд” ради нису у власништву града, већ их установа изнајмљује, а многи су и предмет реституције.

Традиција дуга готово два века

Темељи Апотеке „Београд” постављени су 30. априла 1830. године када је магистар фармације Матеј Ивановић отворио прву фармацеутску установу у којој су се лековима снабдевали не само Београђани већ и грађани широм земље. Налазила се поред кафане „Знак питања”, прекопута Саборне цркве. Оснивач Апотеке „Београд” била је Република Србија, односно Министарство здравља, а од 1. јануара 2007. године оснивачка права прелазе на Скупштину града Београда. Установа је прво радила у просторијама „Југолека”, а 1972. добила је пословне просторије у Дому здравља „Врачар”, где је данас њено седиште. Осим продајних објеката, ова фармацеутска кућа у свом саставу има и две галенске лабораторије и лабораторију за испитивање и контролу.

Коментари3
fc6fa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milisav
Apoteke Beograd su jedina kuća u koju svaki diplomirani farmaceut želi da predje, jer to je ustanova u kojoj se uglavnom ceni znanje stečeno tokom studiranja jednog od najtežih fakulteta u Srbiji. Farmaceuti si primorani da u radnom odnosu kod gazdi budu tretirani kao prodavačice, čistačice, komercijalisti, uz svo uvazavanje ovih profesija nije nikako dobro unizavanje profesije farmaceuta koja se primetno je dogadja poslednjih 20 godina, a posledica je jedino bahatosti gazdi. Stop privatizaciji!
Jasna
Treba se boriti i rukama i nogama da se to ne privatizuje! Svim sredstvima se treba boriti protiv privatizacije.
Урош
Све прелзи са ћирилице на латиницу, чак и народ.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља