понедељак, 08.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 26.01.2021. у 20:00 Милица Димитријевић

И протагониста и усамљеник

Јеша Денегри, Срђан Марковић, Весна Круљац и Гордана Станишић исцрпно и зналачки баве се комплетним опусом Лазара Возаревића у многографији њему посвећеној
„Кнегиња на коњу”, 1963., „Царица”, око 1960.

Мој дугогодишњи напор био је отимање из захтева средине да бих спознао и одговорио захтевима времена. Овим цитатом, реченицом коју је 1964. за НИН изговорио Лазар Возаревић, говорећи о свом стваралачком усмерењу и стремљењу, почиње текст Весне Круљац, један од четири која се налазе у недавно објављеној монографији о овом нашем великом сликару, а у издању Вујичић колекције (2020). Поред ње ту су и Јеша Денегри, Срђан Марковић и Гордана Станишић (добитница награде „Лазар Трифуновић” за 2020, управо за текст у овој многографији) – као врсни познаваоци Возаревићеве уметности, уз Алендандру Мирчић, која је била задужена за биографске и библиографске податке.

Насловна странамонографије

Сви заједно учинили су да овај подухват буде вредан пажње. Не само да је дат општи идејни контекст и дух времена у којем је Возаревић, један од наших најзначајнијих послератних уметника, стварао своја, ма у којој да је фази, препознатљива дела већ су детаљно анализиране маркантне чињенице које нам помажу да се уклопимо у његов координатни систем и посебан мотивски, колоритни и композитни унивезум. А то су припадништво Децембарској групи, доба енформела и постенформела и његов цртачки опус. Вредност овоме додаје 214 репродукција његових дела из свих стваралачких мена и различитих колекција, уз насловне стране бројних изложбених каталога, пратећу документарну грађу и обиље приватних фотографија, што представља један од најсвеобухватнијих прегледа његове уметничке и личне заоставштине.

Денегријев историјско-концепцијски преглед даје уводне смернице када су у питању Возаревићеви уметнички науми, и то кроз неизбежан и битан историјски и проблемски контекст, односно указивање на, за Возаревића незаобилазну, симбиозу древног наслеђа Византије и савременог култа Пабла Пикаса и кретање од посткубистичке фигурације ка енформелу и на крају раздобљу постенформела. Марковићев фокус је Возаревићев боравак у Децембарској групи, сачињеној од сликара најразличитијих индивидуалности (како аутор евоцира речи Алексе Челебоновића), и значај који то има у његовом уметничком одређењу, посебно у односу на дешавања на међународној сцени, чији је био учесник, уз исцрепну анализу појединачних дела. Весна Круљац бави се Возаревићевом енформелном и постенофрмелном фазом, периодом од 1960. па до 1968. Поредећи наша и инострана уметничка кретања тих стилских праваца, опсежно даје преглед београдског енформела, истичући Возаревићену протагонистичку, али усамљеничку позицију у њему и његов приступ самој техници, као и његову езотеричну и геометризовану постенформел поетику – све употпуњено конкретним примерима радова. Пишући о његовим цртежима, Гордана Станишић осветљава позицију линије и тачке у његовом стваралаштву, али и иконографске и методолошке трансформације кроз који је овај вид његовог израза пролазио, уз преглед преплета његових излагачких активности и цртачке продукције и њихових тумачења.

Биографски подаци подсећају да је Возаревић рођен 1925. у Сремској Митровици и да је Академију (данас Факултет) ликовних уметности у Београду завршио 1948. на Сликарском одсеку, где је примљен је 1961. на место доцента. Поред чланства у поменутој Децембарској групи, Возаревић је био и члан Једанаесторице, групно је излагао од 1951, први пут самостално 1952. у Београду, затим су уследили Париз, Нови Сад, Загреб, Њујорк, родна Митровица (где се налази и његова меморијална галерија, чија колекција представља најкомплетнији преглед његових дела), Венеција, Бари, Рим, Брисел. Добио је три награде (међу њима и Октобарске награде града Београда 1959), дела му се налазе у многим јавним и приватним колекцијама и у земљи и ван ње. Поред сликарства бавио се мозаиком, цртежом, илустрацијом, а изведени мозаици могу се видети у Београду – хотел „Метропол”, Војнотехнички институт и Дом омладине.

Преминуо је 1968. у Београду од последица тровања крви, изазваног испарењима хемијских средстава са којима је експериментисао у атељеу на Старом сајмишту. О његовом раду писали су наши најеминетнији ликовни критичари и историчари уметности.

Коментари0
07936
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља