понедељак, 08.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 26.01.2021. у 18:00 Данијела Давидов-Кесар
КОНЗИЛИЈУМ

Редовна контрола открива рак грлића материце

Стварање овог карцинома је процес који траје од пет до десет година тако да превентивни прегледи спасавају пацијенткињу од лошег исхода оболевања
Др Сања Димитријевић (Фото: ВМА)

Карцином грлића материце један је од најчешћих карцинома код жена. Налази се на четвртом месту по учесталости, после карцинома дојке, дебелог црева и плућа. Према статистичким подацима око 1.200 жена годишње оболи од овог малигнитета, а око 600 умре. Најчешће се јавља између 45. и 55. године живота, међутим бележи се пораст оболевања код млађих жена што је вероватно последица раног ступања у сексуалне односе.

Капетан прве класе др Сања Димитријевић, специјалиста гинекологије Војномедицинске академије, истиче да се у факторе ризика убрајају  промискуитетно понашање, то јест честа промена сексуалних партнера, некоришћење заштите – кондома, као и пушење цигарета.

– Зна се да је главни узрочник рака грлића материце инфекција хуманим папилома вирусом и то одређеним типовима ХПВ-а. Наиме, постоји око 200 типова ХПВ-а који се према променама које изазивају на епителним ћелијама деле на  високоонкогене, односно високо ризичне типове (тип 16,18 у 70 одсто случајева и 31, 33, 45, 53, 58 у 20–30 одсто случајева) и нискоонкогене типове (најчешће тип шест и 11).  Нискоонкогени типови ХПВ-а  шест и 11, обично изазивају кондиломатозне промене на гениталним органима жене, али могу се јавити и на респираторном тракту у виду папиломатозе ларинкса – напомиње наша саговорница.

Сматра се да је прокуженост овим вирусом око 80 одсто популације. Сама инфекција не даје никакве симптоме, међутим код једне од сваке десете заражене особе долази до развоја промена на епителним ћелијама које се могу у раном стадијуму детектовати на гинеколошком прегледу.

Што се тиче превенције најважнији и код нас најчешћи јесу превентивни гинеколошки прегледи. Према Светској здравственој организацији саветују се једном годишње код свих жена између 20. и 60. године. Међутим, ми радимо прегледе и женама старије животне доби, јер код њих постоји и већа опасност за карцином ендометријума и јајника па се редовни прегледи саветују без обзира на број година. Превентивни преглед састоји се из колпоскопског прегледа – када под увећањем гледамо изглед епителних ћелија на површини грлића материце, и узимања бриса са површине грлића материце и цервикалног канала који се боје према такозваном Папаниколау и говоре нам да ли постоје промене самих ћелија – истиче др Димитријевић.

Према такозваној колпоскопској слици, уколико су сумњиве, а уз читање „папа-теста”, одређује се даљи ток испитивања и евентуалног лечења. У даљем испитивању ради се и такозвана ХПВ типизација тј. одређивање типа вируса који је довео до наведених промена и биопсија сумњивих примена. У пракси током биопсије најчешће се наилази на преканцерозне лезије (цервикална интраепителна неоолазија – ЦИН 1, 2 и 3). Уколико је резултат ЦИН-1, биопсијом је завршено и лечење, док налази ЦИН-2 и ЦИН-3 захтевају интервенцију – конизацију која опет може бити дијагностичка и терапијска.

Поред превентивних прегледа, уназад неких десетак година, саветује се и вакцинација против хуманог папилома вируса и сматра се примарном заштитом од настанка карцинома грлића материце. Вакцинација као примарна превенција овог малигнитета започета је 2006. године у САД када је први пут направљена четворовалентна вакцина.

– Ова вакцина обухвата два соја нискоонкогених вируса како би се спречило стварање кондилома, као и два високоризична соја 16 и 18, најчешћих вируса који доводе до рака грлића материце. Вакцина против ХПВ појавила се прошле године и у нашој земљи, бесплатна је и намењена превасходно девојчицама узраста од 12. до 15. године, а безбедна је већ од девете године и даје се до 26. године. Најбоље је да се прими пре првог односа, али може и након тога. Такође, вакцина се препоручује и дечацима, односно мушкарцима иако они ређе оболевају од промена изазваних ХПВ. Њиховом вакцинацијом смањује се могућност преноса обољења на особе женског пола. Деветовалентна вакцина, направљена 2014. године, намењена је и сексуално активним женама а може се дати и особама од 26. до 45. године – наводи др Димитријевић.

Нажалост када се јаве први симптоми, а то је најчешће крварење током сексуалног односа или након туширања, ван менструације, односно крварење код жена у постменопаузи или болови у малој карлици, већ је касно јер они указују на тежи стадијум болести. Лечење карцинома грлића материце зависи од фазе, односно стадијума болести.

– Лечење може бити хируршко – конизација код млађих жена у раном стадијуму болести, које желе да очувају фертилност, или хистеректомија и зрачна терапија код узнапредовалих стадијума – додаје наша саговорница.

Оно што је важно напоменути јесте да је стварање карцинома грлића материце процес који траје више година, од пет до десет година. То није болест која се брзо развија и није нешто што може узнапредовати у кратком временском периоду. Због тога се препоручују превентивни прегледи нешто што дугогодишњи процес развоја карцинома грлића материце може спречити, а лечење учинити успешним.

Коментари0
c1412
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља