Звао сам се Зоран Јевтић, родом сам из породице која од првог броја чита „Политику”. Живео сам у Аранђеловцу, школовао се, радио, и после мајчине смрти дошао у манастир. Већ три године сам у манастиру Тумане.

Своју необичну причу испричао нам је недавно монах Зосим из манастира Тумане, смештеног на неколико километара од Голубца, здања познатог по својој богатој историји. Монах Зосим познавао је данашњег архимандрита манастира Тумане, још док је отац Димитрије био дете, да би касније постао духовни вођа нашем саговорнику.

‒ Мој прадеда Милутин је у своје време био један од првих читалаца „Политике”, а живео је у селу Ковачевац покрај Младеновца. Његов син, а мој деда Драгомир родио се баш на дан изласка првог броја „Политике”, 25. јануара 1904. године. Ваше и наше новине памтим из најранијег детињства. Једноставно, „Политика” се читала свакодвено, старији брат је почињао од последњих страна, односно спорта. Четвртком смо се утркивали ко ће први да ишчита нове текстове на дечјој страни, а мајка је из прикрајка чекала да види које нове улоге стварају српске глумице, вешто спремајући јела по рецептима из „Политике”. Деда и отац су се занимали за политичке прилике. Ваља подсетити да се у то време и није могло тако лако доћи до свог примерка новина ‒ прича монах Зосим и препричава историју своје породице:

‒ Дедин стриц и отац су били свештеници у Ковачевцу, тако да смо ту подигли цркву која је посвећена нашој слави Светом Никола. Прадеда Милутин је био виспрен, умешан домаћин, волео је да чита, а деда Драгомир је био писар који је свој радни стаж почео између два светска рата ‒ прича наш саговорник и сећа се да им је у своје време „Политика” стизала на кућни праг.

‒ Дешавало се, да због временских прилика неки дан и прикасни, али деду није мрзело да се запути до поште да „Политику” преузме, будући да у то време није било трафика. Одмах после јутарње кафе, узимао би новине, мене држао у крилу и учио ме да препознам слова. Још су ми у глави слике стрипова и цртежа који су за нас тада били велика атракција.

Памти, како каже, и време из 70-их година прошлог века, када је био ученик основне школе. Било је такмичење и сећа се да му је деда сакупљао купоне из „Политике”.

‒ Некако у то време мој старији брат почео је да чита и „Политикин забавник”. Таман сам научио ћирилицу, пратили смо Олимпијаду у Мексику, кад смо добили новине штампане на латиници, што ми је стварало додатне проблеме, али сам их убрзо савладао. „Политикин Забавник” читам већ 52 године, чак сам се и у манастиру претплатио да ми стиже сваког петка ‒ вели скромни монах Зосим који нам је са посебним емоцијама причао о манастиру Тумане који је настао око Косовског боја. Била је то последња деценија 14. века када су се дешавале велике промене у Европи. Предање за име манастира везано је за име Милоша Обилића који је рођен у оближњем селу Кобиље. Приликом одласка у лов нехотице је ранио испосника Зосима Синајита, који је пребивао у оближњој пећини. Да окаје грех Обилић подиже задужбину ‒ манстир у који је положио Зосимове мошти...